Пређи на садржај

Иво Поповић Ђани

С Википедије, слободне енциклопедије
иво поповић ђани
Лични подаци
Датум рођења(1915-10-14)14. октобар 1915.
Место рођењаЏеронимо,  Аризона,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти23. децембар 1986.(1986-12-23) (71 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија,  СФР Југославија
Професијалекар
Породица
СупружникЛеа Шварц Поповић
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19411945.

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом
Орден за војне заслуге са великом звездом Орден за храброст Орден за храброст
Орден партизанске звезде са пушкама Партизанска споменица 1941.

Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915Београд, 23. децембар 1986) био је лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности (ЦАНУ).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америци је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медицинском факултету у Београду.

Био је учесник Народноослободилачког рата (НОР) од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенковске армије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хируршког одељења.

Године 1969. учествовао је у формирању Хируршког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хируршко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.[1]

Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ) и његов први председник од 1948. до 1949. године.

Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден за војне заслуге са великом звездом, два Ордена за храброст и Орден партизанске звезде са пушкама. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и Награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.

Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Удружење онколошких хирурга Србије”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2017. г. Приступљено 29. 09. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970.