Игор Милановић

Игор Милановић
Игор Милановић
	Игор Милановић (клечи) на фајнал фору Евролиге 2011.
Лични подаци
Датум рођења	18. децембар 1965. (58 год.)
Место рођења	Београд, Југославија
Држављанство	Србија
Сениорска каријера
1980—1989 ; 1989—1991 ; 1991—1992 ; 1992—1994 ; 1994 ; 1994—1995 ; 1995—1996	Партизан ; Младост ; Црвена звезда ; Рома ; Будва ; Каталуња ; Партизан
Репрезентативна каријера
1984—1992 ; 1992—1996	Југославија; СР Југославија
Тренерска каријера
2008—2009 ; 2009—2012 ; 2014—2015 ; 2015—2018 ; 2019—2020 ; 2021—2022 ; 2022—2023	Студент ; Партизан ; Про Реко ; Галатасарај ; Црвена звезда ; Нови Београд ; Олимпијакос
Награде и медаље
Ватерполо
Олимпијске игре

Игор Милановић (Београд, 18. децембар 1965) бивши је југословенски и српски ватерполиста, а данас ватерполо тренер.

Биографија

У својој каријери одиграо је 349 утакмица за југословенску репрезентацију и постигао 540 голова. Освојио је две златне олимпијске медаље, две златне медаље на Светском првенству, златну медаљу на Европском првенству и два пута је био у победничком тиму на ФИНА купу. Милановић је стрелац једног од најчувенијих голова у историји ватерпола. У финалу Светског првенства 1986. године у Мадриду између Југославије и Италије која се сматра једном од најбољих ватерполо утакмица свих времена, после чак четири продужетка решио је Игор Милановић, голом у последњој секунди четвртог продужетка.^[1]

На клупском нивоу играо је за Партизан, Рому, Црвену звезду, Младост, Будванску ривијеру и Каталуњу.

На отварању Олимпијских игара 1996 у Атланти је носио заставу СР Југославије.

Уврштен је у Ватерполо кућу славних 13. маја 2006.^[2] Од лета 2008. до јуна 2009. радио је као први тренер Студента.

У јуну 2009. изабран је за првог тренера Партизана, са којим је освојио Евролигу 2010/11., победом од 11:7 над италијанским Про Реком у Риму.^[3]^[4] У лето 2012. повукао се са места првог тренера првог тима Партизана и након тога је постао шеф стручног штаба за све категорије ВК Партизан. Од 2014. тренер је италијанског тима Про Реко. Као тренер Про Река освојио је Лигу шампиона, Лигу и Куп Италије у сезони 2014/15.

Клупски трофеји (као играч)

Евролига 1989/90. и 1990/91. - Шампион са Младошћу.
Евролига 1994/95. - Шампион са Каталуњом.
ЛЕН куп 1993/94. - Победник са Ромом.
Суперкуп Европе 1989/90. - Победник са Младошћу.
Првенство СФР Југославије 1983/84, 1986/87. и 1987/88. - Шампион са Партизаном
Првенство СФР Југославије 1989/90. - Шампион са Младошћу
Првенство СР Југославије 1992. - Шампион са Црвеном звездом.
Првенство СР Југославије 1994. - Шампион са Будванском ривијером
Куп СФР Југославије 1982, 1984/85, 1986/87. и 1987/88. - Победник са Партизаном
Медитерански куп 1989. - Победник са Партизаном
Медитерански куп 1990. - Победник са Младошћу

Клупски трофеји (као тренер)

Евролига 2010/11. - Шампион са Партизаном.
Евролига 2014/15. - Шампион са Про Реком.
Суперкуп Европе 2011/12. - Победник са Партизаном.
Првенство Србије 2009/10, 2010/11. и 2011/12. - Шампион са Партизаном.
Куп Србије 2009/10, 2010/11. и 2011/12. - Победник са Партизаном.
Евроинтер лига 2009/10. и 2010/11. - Победник са Партизаном.
Том Хоад куп 2011. - Победник са Партизаном.
Првенство Италије 2014/15. - Шампион са Про Реком.
Куп Италије 2014/15. - Победник са Про Реком.

Референце

^ „Igor Milanović – Gol koji je “bacio Jugoslaviju u trans””. sportskasecanja.com. Приступљено 19. 2. 2021.
^ „Igor Milanovic 2006 Honor Water Polo Player”. ishof.org. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.
^ Nikolić, Darko. „Igor Milanović trener”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-30.
^ „Игор Милановић: Имам све услове за рад!”. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ. Приступљено 2021-01-30.

Спољашње везе

[1] „Igor Milanović – Gol koji je “bacio Jugoslaviju u trans””. sportskasecanja.com. Приступљено 19. 2. 2021.

[2] „Igor Milanovic 2006 Honor Water Polo Player”. ishof.org. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.

[3] Nikolić, Darko. „Igor Milanović trener”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-30.

[4] „Игор Милановић: Имам све услове за рад!”. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ. Приступљено 2021-01-30.

[1]

[2]

[3]

[4]