Владимир Грбић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Грбић
Лични подаци
Пуно име Владимир Грбић
Надимак Вања
Датум рођења (1970-12-14)14. децембар 1970.(53 год.)
Место рођења Клек, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 193 cm
Породица Милош Грбић (отац)
Никола Грбић (брат)
Информације о каријери
Про. каријера 1986—2009
Смеч 360 cm
Блок 330 cm
Позиција примач
Сениорска каријера
Године Клуб
1986—1988
1988—1989
1990—1991
1991—1992
1992—1995
1995—1997
1997—1998
1998—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2007
2007—2009
ГИК Банат Зрењанин
Војводина
Младост
Војводина
Антонвенета Падова
Кунео
Сао Паоло
Рома
Осака Блејзрс
ПАОК
Динамо
Андреоли Латина
Фенербахче
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
1991—2006 СРЈ / СЦГ / Србија
Одбојкашка кућа славних као играч

Владимир Грбић, познат као Вања (Клек, 14. децембра 1970) бивши је српски одбојкаш. Један је од најбољих српских одбојкаша свих времена и члан одбојкашке Куће славних.[1] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља и проглашен за најбољег играча Европе 2000. године. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Био је члан репрезентације која је освојила титулу шампиона Европе 2001. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Грбић је играо на позицији примача сервиса, дугогодишњи репрезентативац. Са репрезентацијом је учествовао на неколико светских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којој је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу. Годину дана касније био је члан репрезентације која је на Европском првенству освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на Европским првенствима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на Светском првенству у Јапану 1998. године.[2] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља.[3] Репрезентативну каријеру, Грбић је завршио 2006. на Светском првенству у Јапану.

Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској. Каријеру је завршио у турском Фенербахчеу у сезони 2008/09. У децембру 2010. године, добио је позив да игра од једног иранског клуба, али договор о условима уговора није постигнут.[4]

Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.

Након завршетка играчке каријере, обављао је функцију првог потпредседника Одбојкашког савеза Србије и члан је комисије за развој светске одбојке у ФИВБ.[5]

Докторирао је на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.[6]

Породица[уреди | уреди извор]

Његов отац Милош, такође је био репрезентативац, члан селекције, која је на Европском првенству у Београду, 1975. године освојила бронзу, док је брат Никола дуго био капитен репрезентације. Породица Грбић пореклом је из Требиња у Републици Српској.[7] Са супругом Саром има три ћерке Ину, Уну и Милу и сина Лазара.[8][9]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

На финалној утакмици Олимпијских игара у Сиднеју, у којој је Југославија савладала Русију са 3:0 без сумње виђен је један од најспектакуларнијих поена у историји одбојке, а извео га је Владимир Грбић. Спасавајући једну лопту буквално је прескочио у први ред трибина, а потом успео да стигне и изблокира противнички смеч.[10]

Награде[уреди | уреди извор]

Друге награде[уреди | уреди извор]

Успеси[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

  • Првак Југославије: (1988/89, 1991/92).
  • Првак Италије: (1999/00), победник Купа Италије (1995/96) и Суперкупа Италије (1996).
  • Троструки победник Купа ЦЕВ: (1993/94, 1995/96, 1999/00)
  • Суперкуп Европе (1996)
  • Победник Бразилског Купа Паулиста (1997)
  • Првак Турске и победник Купа Турске (2008)

Појединачни[уреди | уреди извор]

  • Најбољи одбојкаш у Европи (2000)
  • Најбољи спортиста Југославије (1996, 2000)
  • Добитник фер-плеј награде Удружења државних репрезентативаца Србије (2006)[11]
  • Одбојкашка Кућа славних (2011)[12]
  • Награда за животно дело од Европске одбојкашке конфедерације (2013)[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Volleyball Hall of Fame. Induction Class of 2011” (на језику: енглески). Volleyhall.org. 28. 10. 2011. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  2. ^ „Зоран Гајић и дванаест величанствених”. Приступљено 27. 8. 2016. 
  3. ^ „OSS: Vanja i Nikola Grbić”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 26. 8. 2016. 
  4. ^ „Vanja Grbić se vratio iz Irana”. Приступљено 26. 8. 2016. 
  5. ^ „OSS: Vladimir Grbić”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2016. 
  6. ^ „ШАМПИОН И У "ПЕНЗИЈИ": Вања Грбић постао доктор наука”. Нпортал. 9. 11. 2022. Приступљено 14. 11. 2022. 
  7. ^ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу
  8. ^ „Новости“ воде на ручак Вању Грбића („Вечерње новости“, 4. мај 2013)
  9. ^ Вања и Сара Грбић добили четврто дете (Б92, 2. јануар 2016)
  10. ^ „Tačno 14 godina posle najlepšeg odbojkaškog poena”. Приступљено 24. 8. 2016. 
  11. ^ „Nagrada za fer plej Vanji Grbiću”. Приступљено 26. 8. 2016. 
  12. ^ „Владимир Грбић у одбојкашкој Кући славних”. Приступљено 25. 8. 2016. 
  13. ^ „The Volleyball stars shine in memorable night”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Видео