Индијски паун
| Индијски паун | |
|---|---|
| |
| Мужијак индијског пауна | |
.jpg)
| |
| Женка индијског пауна | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Linnaeus, 1758
|
| Врста: | P. cristatus
|
| Биномно име | |
| Pavo cristatus Linnaeus, 1758
| |
| |
| Природни ареал индијског пауна | |
Индијски паун или плави паун (лат. Pavo cristatus), је врста пауна из јужне Азије, али је раширена и у многим другим деловима света.
Мужјак пауна је претежно плав, а најпознатији је по перју које на себи садржи окца живописних боја. Која су највидљивија у тренуцима када подиже своје перје са циљем привлачења женки. Упркос дужини и величини тог перја, паунови су и даље способни да лете. Женке са друге стране немају толико дугачко перје, имају перје зелене боје испод врата и браон перје по телу. Индијски паунови у дивљини обично живе у шумама, те се хране јагодичастим воћем, житарицама, али понекад и змијама, гуштерима и ситним глодавцима. Испуштају веома гласан звук због којега их је веома лако пронаћи. У шумским областима такођер служи као упозорење да је предатор у близини. Углавном живе у малим групама те покушавају побећи пешице кроз ниску траву, избегавајући летење.
О функцији пауновог репа се расправљало више од једног века. У 19. веку, Чарлс Дарвин је дао своју теорију. Његово касније објашњење јесте сексуална селекција. Упркос томе што је ова теорија јако популарна, још увек није у потпуности прихваћена. У 20. веку, Амоц Захави је тврдио да је реп хендикеп. Упркос опсежним истраживањима, мишљења остају подељена.
Паун се прославио у индијској и грчкој митологији и представља националну птицу Индије.
Таксономија и именовање
[уреди | уреди извор]Карл фон Лине је у свом раду Systema Naturae из 1758. године, доделио индијском пауну име Pavo cristatus (значи „ћубасти паун” на латинском језику).
Најранија употреба имена на енглеском језику је из око 1300. године, а садашњи правопис је успостављен крајем 17. века. Џефри Чосер је користио израз „поносан као паун” у своме епу под називом „Троил и Кресида (енгл. Troilus and Criseyde)”, а који се односио на поносну и увредљиву особу.[2]
Грчка реч за пауна била је „taos” и била је повезана са перзијском речју „tavus”.[3][4]
Опис
[уреди | уреди извор]
Мужијаци индијског пауна су птице веће величине, од кљуна до репа су дужине од 100 до 115 цм и на самом крају одрастања нарасту од 195 до 225 цм и достигну тежину од 4 до 6 кг. Женке су мање дужине од око 95 цм и тежине 2,75 - 4 кг. Индијски паунови су међу највећим и најтежим представницима породице Phasianidae. Мужијаци имају металик плаво перје све до кљуна, перје главе је веома кратко. Испод и изнад очију имају малене делове без перја, само белу кожу. На леђима се налази зелено перје са црним и бакарним ознакама. Реп је тамнобраон, а када уздигну перје може се видети како се састоји од обојаних кружница. Доња страна је тамнозелена те постаје тамнија ка репу.[5][6] У шумама, њихови позиви често указују на присуство предатора као што је тигар.
Одрасла женка има ружичасто-смеђу главу са гребеном као и код мужјака, али су врхови обојени зеленом бојом. Горњи део тела је смеђе боје. Већи део тела, укључујући и реп су тамнобраон боје. Доњи део врата је металик зелене боје и перје на грудима је тамносмеђе са сјајним зеленим деловима. Младунци немају изражену боју већ имају браон перје. Мушки младунци изгледају као женке, али су крила кестењаста.[7]
Мутације и хибриди
[уреди | уреди извор]
Постоји неколико мутација боја индијског пауна. Ретко се јављају у дивљини, али селективно узгајање их чини уобичајеним у заточеништву. Црно-рамена или јапанска мутација у почетку се сматрала за подврсту од P. c. nigripennis (или чак врстом), и била је позната тема током Дарвиновог времена. Међутим, то је само случај генетске варијације унутар популације. У овој мутацији, одрасли мужијак је меланистичан (Мезанизам је прекомерна пигментација или масивно одлагање меланина) са црним крилима.
Младунчад је кремасто беле боје. Остале варијације обухватају шарене боје, а све су резултат алелне варијације у специфичним локусима.[8][9]
Станишта
[уреди | уреди извор]Индијски паун је настањен на Индијском подконтиненту и налази се у сувим шумским пределима Шри Ланке. У јужној Азији, налази се углавном испод надморске висине од 1.800 метара, а у ретким случајевима на око 2.000 метара надморске висине.[10] Настањује се у влажним и сувим листопадним шумама, али се може прилагодити животу у култивисаним подручјима и околним људским насељима и обично се налази тамо где је доступна вода. У многим деловима северне Индије, они су заштићени верским поступцима. Неки су сугерисали да их је Александар Велики увео у Европу, док други кажу да је птица дошла до Атине до 450. године пре нове ере или да је можда и раније уведена. Од тада је индијски паун уведен у многе друге делове света, а понегде се јавља као подивљала животиња.[11]
Поред свог станишта у Индији, птицу су људи увели у САД, Мексико, Хондурас, Колумбију, Гвајану, Суринам, Бразил, Уругвај, Аргентину, Јужну Африку, Португал, Мадагаскар, Маурицијус, Реунион, Индонезију, Папуу Нову Гвинеју, Аустралију, Хрватску (Сплит, острво Локрум) и другде. У другим случајевима, познато је да су Индијски паунови у стању да се прилагоде жестијим климатским условима, као што су оне у северној Канади. Ова врста је забележена од стране ловаца још далеко на северу изнад Хантсвила.[12]
Понашање и екологија
[уреди | уреди извор]_RWD2.jpg)
Паунови су најпознатији по мушком екстравагантном перју које се, упркос чињеници да расте из леђа, сматра репом. Боје нису резултат било каквих зелених или плавих пигмената, већ микроструктуре перја и резултирајућих оптичких феномена. Дуго перје код мужијака развија се тек после друге године живота. Потпуно развијени репови се налазе код птица старијих од четири године. У северној Индији, индијским пауновима репови почињу да расту у фебруару, а крајем августа у време митарења их губе.[13][14]
Паунови производи гласне позиве посебно у сезони парења. Скоро седам различитих варијанти позива је идентификовано, осим шест алармних позива које обично производе оба пола.
Паунови у групама током ноћи бораве на високом дрвећу, али понекад могу користити камење, зграде или стубове. У шуми изабиру висока дрвећа на стрмим обалама реке.[15]
Размножавање
[уреди | уреди извор]Паунови су полигамни, а сезона размножавања траје дуго, али чини се како зависи од киша. Паунови обично достигну сексуалну зрелост у доби од 2 до 3 године. Мужјаци једни поред других одржавају мале територије и дозвољавају женкама да их посете. У неким тренуцима, женке не фаворизују одређене мужијаке. Мужијаци током удварања подижу свој реп. Крила држе полу отворена и периодично вибрирају дугим перјем које производи звук.[16]
Храњење
[уреди | уреди извор]Углавном једу семе, инсекте, воће, мале сисаре и гмизавце. Понекад се хране малим змијама, али се не приближавају већима. На селу нарочито једу усеве и баштенске биљке.[17]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
"Домаћи" паун -
Женка са младунцима -
Паун током храњења -
Museum specimen -
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2012). „Pavo cristatus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Weekley, E. (1921). An etymological dictionary of modern English. John Murray, London. ISBN 978-1-176-40695-7.
- ^ Burton, R F. (1884). The book of the sword. London: Chatto and Windus. стр. 155. ISBN 978-0-486-25434-0.
- ^ Hehn, Victor; Mallory, James P. (1976). Cultivated plants and domesticated animals in their migration from Asia to Europe: historico-linguistic studies Volume 7 of Amsterdam studies in the theory and history of linguistic science Amsterdam studies in the theory and history of linguistic science. Series I, Amsterdam classics in linguistics, 1800-1925. John Benjamins Publishing Company. стр. 263. ISBN 978-90-272-0871-2.
- ^ Whistler, Hugh (1949). Popular handbook of Indian birds (4th изд.). London: Gurney and Jackson. стр. 401—410. ISBN 978-1-4067-4576-4.
- ^ Blanford, WT (1898). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. Birds. 4. London: Taylor and Francis. стр. 681—70.
- ^ Baker, ECS (1928). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. Birds. Volume 5 (2nd изд.). Taylor and Francis, London. стр. 282—284.
- ^ Somes, RG Jr.; R. E. Burger (1991). „Plumage Color Inheritance of the Indian Blue Peafowl (Pavo Cristatus): Blue, Black-Shouldered, Cameo, and Oaten”. Journal of Heredity. 82: 64—68. doi:10.1093/jhered/82.1.64.
- ^ Somes, RG, Jr.; Burger, R. E. (1993). „Inheritance of the White and Pied Plumage Color Patterns in the Indian Peafowl (Pavo cristatus)”. J. Hered. 84 (1): 57—62.
- ^ Dodsworth, PTL (1912). „Occurrence of the Common Peafowl Pavo cristatus, Linnaeus in the neighbourhood of Simla, N.W. Himalayas”. J. Bombay Nat. Hist. Soc. 21 (3): 1082—1083.
- ^ Whitman, CH (1898). „The birds of Old English literature”. The journal of Germanic Philology. 2 (2): 40. doi:10.5962/bhl.title.54912.
- ^ Long, John L. (1981). Introduced Birds of the World. Agricultural Protection Board of Western Australia, 21-493
- ^ Sharma, IK (1974). „Ecological Studies of the Plumes of the Peacock (Pavo cristatus)” (PDF). The Condor. 76 (3): 344—346. JSTOR 1366352. doi:10.2307/1366352.
- ^ Marien, Daniel (1951). „Notes on some pheasants from southwestern Asia, with remarks on molt”. American Museum Novitates. 1518: 1—25.
- ^ Parasharya, BM; Mukherjee, Aeshita (1999). „Roosting behaviour of Indian Peafowl Pavo cristatus”. J. Bombay Nat. Hist. Soc. 96 (3): 471—472.
- ^ „Common (Indian) Peafowl”. Rolling Hills Wildlife Adventure. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 26. 12. 2012.
- ^ Trivedi, Pranav; Johnsingh, AJT (1995). „Diet of Indian Peafowl Pavo cristatus Linn. in Gir Forest, Gujarat”. J. Bombay Nat. Hist. Soc. 92 (2): 262—263.
Литература
[уреди | уреди извор]- Weekley, E. (1921). An etymological dictionary of modern English. John Murray, London. ISBN 978-1-176-40695-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- BirdLife Species Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007)
- gbwf.org – India Blue Peafowl
- Indian peafowl videos, photos & sounds
- Watch more peacock (Pavo cristatus) video clips from the BBC archive on Wildlife Finder Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2010)
- First recorded breeding in the wild in Africa
