Пређи на садржај

Криваја (Бачка Топола)

Координате: 45° 49′ 58″ С; 19° 30′ 22″ И / 45.8327462° С; 19.5060075° И / 45.8327462; 19.5060075
С Википедије, слободне енциклопедије
Криваја
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 653
 — густина30*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 58″ С; 19° 30′ 22″ И / 45.8327462° С; 19.5060075° И / 45.8327462; 19.5060075
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 m
Површина75,7* km2
Криваја на карти Србије
Криваја
Криваја
Криваја на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24341
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Криваја је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Криваја је смештена на таласастом терену на надморској висини од 115 m између водотока реке Криваје и вештачког језера. Урбано је веома лепо уређено и личи на својеврсни парк саздан од пространих травњака и десетине врста разног дрвећа. Налази се у непосредној близини Бачке Тополе (12 km), од Сомбора је удаљена 32 km, а од Суботице 45 km.

Према попису из 2011. било је 653 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Криваја живи 786 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,3 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 351 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је мешовито уз српску већину.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 897
1953. 853
1961. 848
1971. 776
1981. 682
1991. 910 907
2002. 986 991
2011. 653
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
531 53,85%
Мађари
  
239 24,23%
Југословени
  
52 5,27%
Хрвати
  
33 3,34%
Буњевци
  
9 0,91%
Немци
  
7 0,70%
Црногорци
  
4 0,40%
Словенци
  
3 0,30%
Румуни
  
2 0,20%
Македонци
  
2 0,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Цело насеље има карактеристике оазе, јер је окружено са пространим зеленим површинама. Туристички потенцијали Криваје су разноврсни. Уз само насеље налази се парк природе под заштитом државе треће категорије, са старом храстовом и брестовом шумом, дивљим кестеном, кленовима и другим дрвећем. У шуми је природно језеро са изворима питке воде. Поред насеља пружа се порибљено језеро са зеленим појасом, који пружа изузетне услове за рекреацију. У насељу се налазе три фудбалска терена — игралишта, са квалитетном травом и одличном дренажом, као и кошаркашки терен.

Ту је хотел „Криваја“ са три звездице потпуно преуређен и преновљен, који располаже са 22 собе, 42 кревета и 120 места у ресторану са богатом и разноврсном војвођанском кухињом и јела испод сача. У непосредној близини хотела, налази се савремена аутоматска куглана са четири стазе. Ту је и конгресна сала са 300 места. Поред хотела, налази се дворац-каштел, изграђен у неокласичном стилу, који ће се преуредити у депанданс хотела. Насеље има пошту, здравствени дом, бензинску пумпу и самопослугу.

Иако мала по површини, Криваја има изванредне могућности за развој спортско-рекреативног, риболовачког, конгресног и других облика туризма.

Овде се налази Летњиковац Криваја.

Напомене

[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Горња Рогатица, на којој се налазе четири насеља, Бачки Соколац, Горња Рогатица, Криваја и Томиславци.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]