Манастир Ивирон
'Манастир Ивирон | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Цариградска патријаршија |
Оснивање | крај 10. вијека |
Оснивач | Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски |
Место | Света гора |
Држава | Грчка |
Манастир Ивирон (грч. Μονή Ιβήρων) се налази на сјевероисточној обали Свете горе. Изграђен је крајем 10. вијека на рушевинама опустјелог Климентовог манастира. Оснивачи су му Грузини Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски. Стари назив за Грузију је „Иверија” — отуда име манастира Ивирон. Смјештен је уз обалу мора, окружен високим зидинама четвороугаоног облика. Са лијеве стране улаза у манастир налази се невелика црква са иконом Мајке Божје званом „Богородица Вратарица” (Портаитиса). Саборна црква Ивирона посвећена је Успењу Пресвете Богородице.
Манастир је много пострадао у 14. вијеку од каталонских гусара и присталица уније са Римском црквом. Успио је, ипак, да се опорави, уз великодушну помоћ Палеолога и владара Србије и Грузије. У тешким временима током 16. вијека више грузијских владара се показало добротворима манастира, извлачећи га из економских невоља. Усљед политичких прилика крајем 19. вијека дошло је до опадања броја Грузина у Ивирону, a његов задњи грузијски монах је умро 1955; отада су у њему само Грци.
Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. Међу светиње које се чувају у њему спадају дјелићи огртача, трске и сунђера које су употријебили Јудеји ругајући се Господу, дијелови животворнога дрвета Крста Господњег и дијелови моштију многих светитеља. Богата манастирска библиотека садржи преко 2.000 рукописа и преко 20.000 штампаних књига, укључујући значајне инкунабуле. Ивирон је дао много светаца и научника. У њему је данас око тридесет монаха.
Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Живојиновић, Мирјана; Суботин-Голубовић, Татјана (2004). „Акт господина Константина Драгаша и царице Евдокије манастиру Ивирону (13. јануар, око 1380)”. Хиландарски зборник. 11: 287—294.
- Живојиновић, Мирјана (2006). „Драгаши и Света Гора”. Зборник радова Византолошког института. 43: 41—57.
- Фотић, Александар (1997). „Пад Свете Горе под власт Османлија”. Друга казивања о Светој Гори. Београд: Просвета. стр. 101—121.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Манастир Ивирон”. Манастири. Водич кроз Свету гору. Приступљено 21. 7. 2008.
- „Iveron”. Monasteries. Mount Athos. Архивирано из оригинала 4. 03. 2016. г. Приступљено 21. 7. 2008.