Мирко Петровић Његош (принц)
Мирко Петровић-Његош, велики војвода од Грахова и Зете | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Мирко Димитрије Петровић Његош |
Датум рођења | 17. април 1879. |
Место рођења | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 2. март 1918.38 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Гроб | Средишње бечко гробље, Беч |
Породица | |
Супружник | Наталија Константиновић (до 1917. године) |
Потомство | 5, међу којима и Михаило Петровић Његош |
Родитељи | Никола I Петровић Његош Милена Вукотић |
Династија | Петровићи Његоши |
Велики војвода од Грахова и Зете | |
Чин | у војсци Србије: почасни пешадијски капетан I класе[1] |
Мирко Петровић Његош (Цетиње, 17. април 1879 — Беч, 2. март 1918) био је принц из црногорске династије Петровића Његоша и велики војвода од Грахова и Зете, други син краља Николе I.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је девето по реду дијете и други по реду син књаза и краља Николе I и његове супруге Милене. Васпитавао га је перјаник Јаков Алексић, син Мирка Алексића. Васпитавао га је и тако да би га изненада страшио, па би се Мирко, као дијете расплакао. Иако је књаз Никола рекао да не страши дијете, он је сматрао да је тако најбоље, да се научи да се од ничега не страши.[2] Током Првог свјетског рата, за вријеме аустроугарске окупације Црне Горе у раздобљу од 1916. до 1918. године, остао је у земљи настојећи да путем сарадње са окупационим властима олакша положај народа и обезбиједи опстанак Црне Горе у случају побједе централних сила.[3] Сахрањен је у Бечу, а касније је и његов брат Данило 1939. године сахрањен поред њега.
По неким изворима је краљ Александар Обреновић, у случају да не остави мушког наследника, хтео да га прогласи за престолонаследника Србије, међутим Мајским превратом је на трон Србије дошао Петар I Карађорђевић.[4] Једини је син краља Николе који је имао децу.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Никола I Петровић Његош | ||||||||||||||||
1. Мирко Петровић Његош | ||||||||||||||||
3. Милена Петровић Његош | ||||||||||||||||
Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Наталија Константиновић | 10. октобар 1882. | 21. август 1950. |
- брак разведен 1917. године
Деца
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Принц Стефан | 27. август 1903. | 15. март 1908. | умро у детињству од туберкулозе | |
Принц Станислав | 30. јануар 1905. | 4. јануар 1908. | умро у детињству од туберкулозе | |
Принц престолонаследник Михаило | 14. септембар 1908. | 24. март 1986. | Женевјев Прижан, брак разведен | |
Принц Павле | 16. мај 1910. | јун 1933. | није се женио; умро у младости | |
Принц Емануил | 10. јун 1912. | 26. март 1928. | није се женио; умро у младости |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Гроб принца Мирка (лево) и његовог брата принца Данила
-
Натпис на надгробном споменику
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Петар I Карађорђевић (12. јун 2022). „Ми Петар I, по милости Божијој и вољи народној краљ Србије, желећи дати израза Нашег пријатељства, којим смо задахнути према владајућем Дому братске нам Књажевине Црне Горе, дајемо:”. digarhiv.nbs.rs. Народна банка Србије. Приступљено 27. август 2022.
- ^ Томановић 2018, стр. 567.
- ^ Ракочевић 1970, стр. 251-271.
- ^ Л. Ш. „Istorija Srbije bi bila drugačija da je on nasledio Aleksandra Obrenovića”. telegraf.rs. Телеграф. Приступљено 5. јун 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ракочевић, Новица (1960). „Прилози историји аустро-угарске окупације Црне Горе 1916-1918”. Историјски записи. 13 (17/3): 611—641.
- Ракочевић, Новица (1969). Црна Гора у Првом свјетском рату 1914-1918. Цетиње: Обод.
- Rakočević, Novica (1969). „Pokret za ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom među interniranim Crnogorcima i kod komitskog pokreta u Crnoj Gori u periodu 1916-1918. godine”. Naučni skup u povodu 50-godišnjice raspada Austro-Ugarske monarhije i stvaranja jugoslavenske države. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. стр. 173—180.
- Ракочевић, Новица (1970). „Политичка активност књаза Мирка Петровића у току аустроугарске окупације Црне Горе”. 23 (27/1): 251—271.
- Rakočević, Novica (1983). „Politička i ekonomska osnova ideje ujedinjenja u Crnoj Gori”. Stvaranje jugoslovenske države 1918. Beograd: Institut za savremenu istoriju. стр. 47—58.
- Ракочевић, Новица (1988). „Опредјељивање Црногораца за уједињење у току рата 1914-1918. године”. Историјски записи. 41 (51/3-4): 129—161.
- Ракочевић, Новица (1988). „Политичке борбе међу црногорском емиграцијом 1917. око питања уједињења Црне Горе са Србијом и осталим југословенским земљама”. Научни скуп Србија 1917. године. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 181—190.
- Ракочевић, Новица (1989). „Војна и политичка ситуација у Црној Гори од почетка августа 1918. до засиједања Подгоричке скупштине”. Србија 1918. године и стварање југословенске државе. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 53—66.
- Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.