Саборна црква у Загребу — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
'''Саборни храм Преображења Господњег у Загребу''', познатији као '''Преображењска црква''', је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Загреб]]у, смештен уз владичански двор [[Митрополија загребачко-љубљанска|Митрополије загребачко-љубљанске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Загребу је средишња црква митрополије. |
'''Саборни храм Преображења Господњег у Загребу''', познатији као '''Преображењска црква''', је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Загреб]]у, смештен уз владичански двор [[Митрополија загребачко-љубљанска|Митрополије загребачко-љубљанске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Загребу је средишња црква митрополије. |
||
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. [[ |
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. [[Трг Петра Прерадовића|Цвјетном тргу]] или [[Трг Петра Прерадовића|Тргу Петра Прерадовића]] у [[Загреб]]у. |
||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Малобројни [[православци]] у [[Загреб]]у почетком [[18. век]]а били су [[Срби]], [[Грци]] и [[Цинцари]], углавном [[трговци]]. У прво време [[Грци]] су били преовлађујући међу [[ |
Малобројни [[православље|православци]] у [[Загреб]]у почетком [[18. век]]а били су [[Срби]], [[Грци]] и [[Цинцари]], углавном [[трговина|трговци]]. У прво време [[Грци]] су били преовлађујући међу [[православље|православнима]]. У то време отпочиње борба за молитвеним домом и оснива се [[православље|православна]] општина. Коначно, [[1786]]. године, после снажних отпора месних власти, донета је одлука је у [[Беч]]у, на основу писменог обраћања [[Загреб|загребачких]] [[Православље|православаца]] [[јозеф II Хабзбуршки|цару Јосипу Другом]]. |
||
Како су градске власти циљано отежавале и одуговлачиле процес добијања дозвола за градњу [[Црква (грађевина)|цркве]], [[ |
Како су градске власти циљано отежавале и одуговлачиле процес добијања дозвола за градњу [[Црква (грађевина)|цркве]], [[православље|православна]] општина [[Загреб]]а је [[1794]]. године купила капелу [[Света Маргарета|Свете Маргарете]], на самом улазу у [[Илица|Илицу]], са припадајућим земљиштем. Дата, дотад [[Католичка црква|римокатоличка]] [[Капела (грађевина)|капела]], која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Светог Марка. како је речено, Капела Свете Маргарете продата је [[1794]]. [[православље|православним]], у то време [[Грци|грчким]] припадницима, који су тада као трговци и новчари боравили у [[Загреб]]у. Кад [[Грци|Грка]] више није било, црква је почела служити [[православље|православним]] [[Срби]]ма. Од [[1848]]. [[загреб]]ачка [[Православље|православна]] црквена општина добија префикс ''српска''. |
||
Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове [[Маргаретска улица|Маргаретска]], а она која пролази испред ње зове се [[Преображенска улица|Преображенска]]. |
Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове [[Маргаретска улица|Маргаретска]], а она која пролази испред ње зове се [[Преображенска улица|Преображенска]]. |
||
[[Капела (грађевина)|Капела]] је била у врло лошем стању и ван употребе, па, и поред оправки, нијем могла дуже служити сврси. Нова црква, у духу [[Православна црква|православне]] [[Архитектура|архитектуре]], подигнута је на месту старе богомоље [[1866]]. године, по нацртима архитекте [[Фрања Клајн|Фрање Клајна]]. Снажан [[потрес]] погодио је [[Загреб]] [[1880]]. године није причинио много штете цркви. Обновљена је [[1883]]-[[1884]]. године по нацртима архитекта [[Херман Боле|Хермана Болеа]]. Тада је у њу постављен садашњи [[иконостас]] с [[икона]]ма које је радио сликар [[Епаминондас Бучевски]], поријеклом из [[ |
[[Капела (грађевина)|Капела]] је била у врло лошем стању и ван употребе, па, и поред оправки, нијем могла дуже служити сврси. Нова црква, у духу [[Православна црква|православне]] [[Архитектура|архитектуре]], подигнута је на месту старе богомоље [[1866]]. године, по нацртима архитекте [[Фрања Клајн|Фрање Клајна]]. Снажан [[земљотрес|потрес]] погодио је [[Загреб]] [[1880]]. године није причинио много штете цркви. Обновљена је [[1883]]-[[1884]]. године по нацртима архитекта [[Херман Боле|Хермана Болеа]]. Тада је у њу постављен садашњи [[иконостас]] с [[икона]]ма које је радио сликар [[Епаминондас Бучевски]], поријеклом из [[Чернивци|Черноваца]] у [[Буковина|Буковини]]. [[Херман Боле]] ће у још два наврата обнављати Преображенску цркву - [[1899]]., када на њу поставља нову капу [[звоник]]а и [[1913]]-[[1914]]., када јој је потпуно преобликовао прочеља. |
||
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је [[иконопис]] у унутрашњости цркве, а израдио га је [[Русија|руски]] [[иконопис]]ац [[Николај Александрович Мухин]]. |
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је [[иконопис]] у унутрашњости цркве, а израдио га је [[Русија|руски]] [[иконопис]]ац [[Николај Александрович Мухин]]. |
||
Верзија на датум 7. мај 2015. у 13:37
| Саборни храм Преображења Господњег | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1866 |
| Реоснован | 1884 |
| Место |  Загреб  Хрватска |
Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, познатији као Преображењска црква, је главни и највећи православни храм у Загребу, смештен уз владичански двор Митрополије загребачко-љубљанске Српске православне цркве. Саборна црква у Загребу је средишња црква митрополије.
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу.
Историјат
Малобројни православци у Загребу почетком 18. века били су Срби, Грци и Цинцари, углавном трговци. У прво време Грци су били преовлађујући међу православнима. У то време отпочиње борба за молитвеним домом и оснива се православна општина. Коначно, 1786. године, после снажних отпора месних власти, донета је одлука је у Бечу, на основу писменог обраћања загребачких православаца цару Јосипу Другом.
Како су градске власти циљано отежавале и одуговлачиле процес добијања дозвола за градњу цркве, православна општина Загреба је 1794. године купила капелу Свете Маргарете, на самом улазу у Илицу, са припадајућим земљиштем. Дата, дотад римокатоличка капела, која је припадала Загребачкој бискупији, спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Светог Марка. како је речено, Капела Свете Маргарете продата је 1794. православним, у то време грчким припадницима, који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Од 1848. загребачка православна црквена општина добија префикс српска.
Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
Капела је била у врло лошем стању и ван употребе, па, и поред оправки, нијем могла дуже служити сврси. Нова црква, у духу православне архитектуре, подигнута је на месту старе богомоље 1866. године, по нацртима архитекте Фрање Клајна. Снажан потрес погодио је Загреб 1880. године није причинио много штете цркви. Обновљена је 1883-1884. године по нацртима архитекта Хермана Болеа. Тада је у њу постављен садашњи иконостас с иконама које је радио сликар Епаминондас Бучевски, поријеклом из Черноваца у Буковини. Херман Боле ће у још два наврата обнављати Преображенску цркву - 1899., када на њу поставља нову капу звоника и 1913-1914., када јој је потпуно преобликовао прочеља.
Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
Збирка слика
-
Саборна црква са тргом -
Иконостас цркве -
Фреске у цркви -
Преображењска црква
