Свети Никола (град) — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м . |
||
Ред 87: | Ред 87: | ||
[[Категорија:Градови у Републици Македонији]] |
[[Категорија:Градови у Републици Македонији]] |
||
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији]] |
|||
[[Категорија:Општина Свети Никола]] |
[[Категорија:Општина Свети Никола]] |
Верзија на датум 12. октобар 2017. у 03:38
Свети Никола Свети Николе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Свети Никола |
Становништво | |
— (2002) | 13.746 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 52′ 32″ С; 21° 57′ 25″ И / 41.87546203363038° С; 21.956868961905265° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 300 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 2220 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | ST |
Веб-сајт | www |
Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
Природне одлике
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Републике Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
Историја
Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито словенско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.
Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]
Привреда
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
Збирка слика
-
Средиште Светог Николе
-
Звоник градске цркве
-
Споменик посвећен НОБ-у
-
Народни музеј у Светом Николи
Види још
Референце
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.