Василије Томић — разлика између измена
| Ред 36: | Ред 36: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* [http://www.novine.ca/intervju/intervju-1042-vasilije.html „Источнику” додељена Вукова награда] |
* [https://web.archive.org/web/20160119063253/http://www.novine.ca/intervju/intervju-1042-vasilije.html „Источнику” додељена Вукова награда] |
||
* [http://www.novine.ca/starevesti/intervju/intervju41.html Интервју (Новине Торонто)] |
* [https://web.archive.org/web/20120311053826/http://www.novine.ca/starevesti/intervju/intervju41.html Интервју (Новине Торонто)] |
||
{{DEFAULTSORT:Томић, Василије}} |
{{DEFAULTSORT:Томић, Василије}} |
||
Верзија на датум 12. децембар 2018. у 09:25
Василије Томић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Василије Томић |
| Датум рођења | 14. јануар 1949. |
| Место рођења | Коренита,  ФНР Југославија |
Василије Томић (Коренита, 14. јануар 1949) је православни теолог и свештеник у чину протојереја-ставрофора. Дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду 1973. године.
Биографија
Протојереј-ставрофор Василије Томић рођен је на Светог Василија, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код Бијељине. Родитељи Станко и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у манастир Тавну, с намером да лето проведе код своје тетке, монахиње Анастасије, намеснице тога манастира. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.
У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у Јањи, код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена Карловачка богословија, уписао се у први разред, прво коло ове школе. Провео је две године на постдипломским студијама, у Немачкој; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у Регензбургу, први семестар; потом, три семестра на универзитету у Тибингену, бавећи се религијском педагогијом. Оженио се, 1973. године, Горданом, рођеном Мајсторовић, из Чачка. У браку су добили три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979). На Филолошком факултету на катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године.
Владика зворничко-тузлански Лонгин Томић рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин ђакона, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха тузланског, где је служио до Велике Госпојине, 1977. године када прелази у Архиепископију београдско-карловачку и бива прибројен братству Храма Свете Тројице у Београду. У октобру, 1978, прелази у Храм Светог Марка, где служи све до свог преласка у Епархију канадску (1. јула 1985. године) када га Владика канадски Георгије Ђокић поставља за пароха нијагарског. Почетком октобра 1987. прелази у Цркву Светог Саве, у Торонту, где служи до 2010. када прелази у Цркву светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу.[1]
Сарађивао је у многим истакнутијим црквеним часописима. Кратко време је уређивао „Православље” и скоро двадесет година „Источник”, лист Епархије канадске. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.
Дела
- „Огањ у срцу разгорио”, 2002.
- „Ријеч Божија неспутана”, 2009.
Извори
- ^ Парохија Светог Архангела Гаврила (2010). „Парохија Светог Архангела Гаврила”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2011.
