Династија Сја — разлика између измена
Bolje ovako da se napise.... ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене Man thingy (разговор) на последњу измену корисника ZoranBot ознака: враћање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Region_of_xia.svg |thumb| |
[[Датотека:Region_of_xia.svg |thumb|Положај Династије Сја]] |
||
{{Историја Кине}} |
{{Историја Кине}} |
||
'''Династија Сја''' ([[Кинески језик|кинески]]: [[wiktionary: 夏朝]] од [[2070. п. н. е.]]–[[1600 п. н. е.]],<ref>[https://archive.is/20120805195940/www.wellesley.edu/Polisci/wj/China/ancient-history.htm LexisNexisÅ Academic{{Ботовски наслов}}]</ref> у Кини је прва [[династија]] описана у [[Записи Великог Историчара|Записима Великог Историчара]] и неслужбеним [[Бамбуским анали]]ма, који бележе имена седамнаест краљева у четрнаест генерација које су трајале између 431 и 471 година. Династији су претходили легендарних [[Три суверена и пет царева]], а следила је [[Династија Шанг]]. |
'''Династија Сја''' ([[Кинески језик|кинески]]: [[wiktionary: 夏朝]] од [[2070. п. н. е.]]–[[1600 п. н. е.]],<ref>[https://archive.is/20120805195940/www.wellesley.edu/Polisci/wj/China/ancient-history.htm LexisNexisÅ Academic{{Ботовски наслов}}]</ref> у Кини је прва [[династија]] описана у [[Записи Великог Историчара|Записима Великог Историчара]] и неслужбеним [[Бамбуским анали]]ма, који бележе имена седамнаест краљева у четрнаест генерација које су трајале између 431 и 471 година. Династији су претходили легендарних [[Три суверена и пет царева]], а следила је [[Династија Шанг]]. |
Верзија на датум 17. јун 2020. у 19:02
Историја Кине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
АНТИКА | |||||||
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
Западни Џоу | |||||||
Источни Џоу | |||||||
Пролеће и Јесен | |||||||
Зараћене државе | |||||||
ЦАРСТВО | |||||||
Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Син | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Веј, Шу и Ву | |||||||
Династија Ђин 265–420 | |||||||
Западни Ђин | |||||||
Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суеј 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
(Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
Јужни Сунг | Ђин | ||||||
Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династија Сја (кинески: wiktionary: 夏朝 од 2070. п. н. е.–1600 п. н. е.,[1] у Кини је прва династија описана у Записима Великог Историчара и неслужбеним Бамбуским аналима, који бележе имена седамнаест краљева у четрнаест генерација које су трајале између 431 и 471 година. Династији су претходили легендарних Три суверена и пет царева, а следила је Династија Шанг.
Легендарна историја
Према службеној историји, Династија Сја је основана када је Шун абдицирао у корист свог министра Јиа, кога је сматрао савршеним државним службеником. Уместо да власт преда особи коју је сматрао најспособнијом, Ји ју је пренео на свог сина, Ћија, поставивши тако преседан за династијску владавину. Тако је Династија Сја започела период када су државама владале породице и кланови.
Скептична школа ране кинеске историје (јигупај), коју је 1920-их започео Гу Јиеганг, прва је почела сумњати у традиционалну верзију ране историје: “што је више времена пролазило, што је дужи легендарни период кинеске историје... то је рана кинеска историја ближа причама које се преносе с генерације на генерацију, а свака нова јој додаје неке своје елементе”[2] Јун Куен Лијева критика националистичких објашњења за хронологију Три династије се темељи на дихотомији доказа коју пружају археолошки налази насупрот историјских истраживања, што је поготово случај с популарном тезом којом се археолошка Култура Ерлитоу повезује с историјском Династијом Сја. “Како спојити археолошке датуме с историјским датумима је изазов за све хронолошке студије раних цивилизација.”[2]
Према традиционалним кинеским присталицама тезе о Династијском циклусу, током овог периода је кинеска цивилизација развила концепт благонаклоне цивилне власти као и окрутне казне за повреде закона. На темељу тог концепту су се почели развијати кинески закони.
Ђије, последњи владар династије, је према историјским изворима био корумпиран. Свргнуо га је Танг, вођа Шанга, народа с истока.
Археолошки докази
Археолози су открили градска налазишта, бронзане предмете и гробове који сугеришу на могуће постојање династије Сја на локацијама које спомињу древни кинески историјски текстови. Још увек трају расправе о томе је ли Култура Ерлитоу била налазиште династије Сја. Радиокаробонско датирање смешта налазиште у период око 2100. до 1800. п. н. е., пружајући тако доказе о држави која је била савременик, а можда чак и идентична с династијом Сја коју спомињу кинески историјски радови.[3] Године 1959. су у налазиште у граду Јанши откопане велике палате које многи стручњаци сматрају седиштем династије Сја. Иако каснији историјски текстови спомињу династију Сја, она сама није оставила никаквих писаних трагова који би потврдили њено постојање нити имена владара. С друге стране, археолошка открића указују на еволуцијски стадијум између касних неолитских култура и типичне кинеске градске цивилизације карактеристичне за Династију Шанг.
Митска супротност Шанга
Сара Ален у својој књизи Облик Корњаче: Мит, Уметност и Свемир у Старој Кини, примећује како су многи аспекти династије Сја једноставно супротне од карактеристика династије Шанг. Класични кинески историчари као Сима Ћен су имали приступ само до извора који датирају до Западне Династије Џоу. Имплицирани дуализам Шанга и Сја, по мишљењу Ален, сугерише да Шанг представља ватру и сунце, птице и исток, док Сја представља запад и воду. Развитак митске династије Сја, тврди Аллен, је био нужан чин династије Џоу у сврху оправдања освајања Шанга, односно тврдње како су Шанг претходно на исти начин свргнули династију Сја.
Списак владара династије Сја
Кинески: 夏朝 (Xià cháo).
На власти од око 2237. п. н. е. до око 1766. п. н. е.
Име | Период владавине1 | Напомена | |
---|---|---|---|
Ји 禹 (Yǔ) |
2237-2227. п. н. е. | Познат и као: Велики Ји (大禹, Dà Yǔ) | |
Ћи 启 (Qǐ) |
2227-2188. п. н. е. | Јиов син; успостављање наследне титуле по мушкој линији | |
Таи Канг 太康 (Tài Kāng) |
2188-2159. п. н. е. | ||
Џунг Канг 仲康 (Zhòng Kāng) |
2159-2146 п. н. е. | ||
Сјанг 相 (Xiāng) |
2146-2079 п. н. е. | ||
Шао Канг 少康 (Shào Kāng) |
2079-2057 п. н. е. | ||
Џу 予 (Zhù) |
2057-2040 п. н. е. | ||
Хуаи 槐 (Huái) |
2040-2014 п. н. е. | ||
Манг 芒 (Máng) |
2014-1996 п. н. е. | ||
Сје 泄 (Xiè) |
1996-1980 п. н. е. | ||
Бу Ђијанг 不降 (Bù Jiàng) |
1980-1921 п. н. е. | ||
Ђијунг 扃 (Jiōng) |
1921-1900 п. н. е. | ||
Ђин 廑 (Jǐn) |
1900-1879 п. н. е. | ||
Кунг Ђија 孔甲 (Kǒng Jiǎ) |
1879-1848 п. н. е. | ||
Гао 皋 (Gāo) |
1848-1837 п. н. е. | ||
Фа 发 (Fā) |
1837-1818 п. н. е. | ||
Ђије 桀 (Jié) |
1818-1766 п. н. е. | Познат и као: Ли Гуи (履癸, Lǚ Guǐ) | |
1. За први тачан датум у кинеској историји узима се 841. година пре нове ере. Сви датуми пре тога предмет су научних расправа. Датуми у овим табелама написани су према Пројекту за хронологију династија Сја, Шанг и Џоу који је под покровитељством владе НР Кине. |
Види још
Извори
- ^ LexisNexisÅ Academic
- ^ а б Building the Chronology of Early Chinese History. Journal article by Yun Kuen Lee; Asian Perspectives: the Journal of Archaeology for Asia and the Pacific, Vol. 41, 2002
- ^ Fairbank 1992, стр. 35.
Литература
- Fairbank, John K. (1992). China: A New History. Cambridge: Harvard University Press. стр. 35.
- Deady, Kathleen W.; Dubois (2004). Ancient China. Mankato, MN: Capstone Press. Непознати параметар
|fist2=
игнорисан (помоћ) - Sarah Allen (1991), The Shape of the Turtle: Myth, Art and Cosmos in Early China