Животије Срба Савић — разлика између измена
Ред 68: | Ред 68: | ||
[[Категорија:Југословенски партизани]] |
[[Категорија:Југословенски партизани]] |
||
[[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] |
[[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] |
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]] |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] |
[[Категорија:Чланови ЦК КП/СК Србије]] |
||
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] |
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]] |
Верзија на датум 22. август 2020. у 11:54
животије срба савић | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||
Датум рођења | 5. август 1921. | |||||||
Место рођења | Читлук, код Крушевца, Краљевина СХС | |||||||
Датум смрти | 1972.50/51 год.) ( | |||||||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | |||||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||||
Породица | ||||||||
Супружник | Љубица Савић | |||||||
Деловање | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1945. | |||||||
Чин | потпуковник у резерви | |||||||
Републички секретар за унутрашње послове СР Србије | ||||||||
Период | 1965—1966. | |||||||
Претходник | Милисав Лукић | |||||||
Наследник | Славко Зечевић | |||||||
Одликовања |
|
Животије Срба Савић (Читлук, код Крушевца, 5. август 1921 — Београд, 1972), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије. У периоду од 1965. до 1966. године обављао је функцију Републичког секретара за унутрашње послове СР Србије.
Биографија
Рођен је 5. августа 1921. године у Читлуку, код Крушевца, од оца Миливоја и мајке Кристине Савић, рођене Марковић. Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Био је борац Расинског НОП одреда, и убрзо постао заменик политичког комесара Другог (Теренског) батаљона. Након кадровских промена у Одреду, постаје његов политички комесар и учествује у свим борбама које је Расински партизански одред водио.
Године 1943. ушао је у састав Окружног комитета Комунистичке партије Југославије (КПЈ) за Крушевац, на иницијативу Благоја Нешковића. Између осталих, ту се налазио и Добрица Ћосић.[1] Животије Савић се од 1944. налазио и на дужности заменика политичког комесара Треће јужноморавске бригаде[2], а исте године ушао је у састав привременог Оперативног штаба, који је за задатак имао да обједини командовање Другом и Трећом јужноморавском бригадом.[3] Новембра 1944. године је био посланик Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).[4] Из рата је изашао са чином капетана.[5]
По ослобођењу Југославије, 1945. године, упућен је на рад у Одељење за заштиту народа (ОЗНА). До 1948. године био је начелник, најпре ОЗНА, потом УДБА-е, за Крушевачки округ, да би након тога преузео дужност начелника за Зајечар, где се налазио до 1952. године, када прелази у Београд. Наследио је Војина Лукића на месту начелника Управе државне безбедности (УДБА) за град Београд, и на тој функцији се задржао до 1961. године, док је у периоду од 1961. до 1965. био на позицији начелника београдског СУП-а.[5]
Савић је од 1965. до 1966. године био Републички секретар за унутрашње послове у Извршном већу СР Србије. У данима пре одржавања Четвртог (брионског) пленума ЦК СК Југославије, Савић је, у његово и име Светислава Стефановића Ћеће, написао писмо о оптужбама на рачун Александра Ранковића и Управе државне безбедности као предмету дневног реда, које је потом Војину Лукићу дотурио његов син на београдском аеродрому, вече уочи Пленума.
У периоду Брионског пленума, одржаног јула 1966. године на Брионима, одбио је да оптужи Александра Ранковића због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“[5][6], смењен је са функције, искључен из Централног комитета Савеза комуниста Србије и чланства у Савезу комуниста Југославије и пензионисан.[7] Против њега и Војина Лукића је у јесен 1966. године покренута и истрага, извесно време су провели и у истражном затвору, али су убрзо потом аболирани од стране Савезне скупштине СФРЈ, пуштени на слободу и ослобођени кривичне одговорности.
Паралелно са радом у органима безбедности и унутрашњих послова, Савић је био и спортски функционер. Налазио се најпре у управи Фудбалског клуба „Партизан”, а потом је учествовао у оснивању и обављао дужност председника ОФК Београда.[6][8][9]
Преминуо је у Београду, 1972. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден Републике са сребрним венцем, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден за храброст и Орден партизанске звезде са пушкама. Имао је чин потпуковника ЈНА у резерви.
Види још
Референце
- ^ ПЕРИОД СТВАРАЊА ВЕЋИХ ЈЕДИНИЦА НОБ НА ЈУГУ СРБИЈЕ
- ^ САСТАВ ШТАБОВА И КОМАНДИ ЈЕДИНИЦА
- ^ Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941—1945
- ^ Оснивање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије
- ^ а б в Привреда и ванпривреда Крушевца (1944 - 2014) pdf
- ^ а б Велика чистка Удбе! („Вечерње новости”, 9. јул 2012)
- ^ Брионски пленум — Пад групе А. Ранковића (1988)
- ^ Ранковића ‘одрадили’ неки други ‘дечки’, они из КОС-а, Сарајева… („Дневно”, 23. октобар 2016)
- ^ ИНТЕРВЈУ, ПАЈА САМАРЏИЋ: Како су ме Крцун и удбаши водили у Звезду („Експрес”, 12. фебруар 2017)
Литература
- Селим Нумић Добра земљо, лажу. „Филип Вишњић“, Београд, 1989. година
- Зоран Секулић Пад и ћутња Александра Ранковића. „Доситеј“, Београд, 1989. година
- Војин Лукић Брионски пленум: обрачун са Александром Ранковићем — сећања и сазнања. „Стручна књига“, Београд, 1990. година
- Милорад Сијић Привреда и ванпривреда Крушевца 1944—2014. „Регионална привредна комора — Историјски архив“, Крушевац, 2015. година
- Рођени 1921.
- Умрли 1972.
- Крушевљани
- Комунисти Србије
- Југословенски партизани
- Омладина у Народноослободилачкој борби
- Политички комесари НОВЈ
- Официри НОВЈ
- Чланови ЦК КП/СК Србије
- Друштвено-политички радници СР Србије
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Припадници Службе државне безбедности
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Спортски радници
- Сахрањени на Новом гробљу у Београду