Pirimidin — разлика између измена

Pirimidin
Nazivi
	IUPAC naziv Pyrimidine
	Drugi nazivi 1,3-Diazin, m-Diazin
Identifikacija
CAS broj	289-95-2 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ECHA InfoCard	100.005.479
MeSH	pyrimidine
PubChem C ID	9260;
	SMILES C1=CN=CN=C1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C4H4N2
Molarna masa	80,088
Tačka topljenja	20–22 °C
Tačka ključanja	123–124 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 15. октобар 2010. у 10:06

Pirimidin je heterociklično aromatično organsko jedinjenje slično benzenu i piridinu, koje sadrži dva azotna atoma u pozicijama 1 i 3 šestočlanog prstena.^[3] Ono je izomerno sa dve druge forme diazina.

Nukleotidi

Tri nukleobaze nađene u nukleinskim kiselinama, citozin (C), timin (T), i uracil (U), su derivati pirimidina:

U molekulima DNK i RNK ove baze stvaraju vodonične veze sa njihovim komplementarnim bazama derivatima purina. Purinski adenin (A) i guanin (G) stvaraju vodoničnu vezu sa derivatima pirimidina timinom (T) i citozinom (C). U molekulu RNK komplementarna baza adeninu je uracil (U) umjesto timina (T) i parovi koji se formiraju su adenin:uracil i guanin:citozin.

U rijetkim slucajevima se timin pojavljuje u RNK ili uracil u DNK. Osim ove tri glavne pirimidinske baze, u nukleinskim kiselinama se mogu naći neke rjeđe primidinske baze. To su uglavnom metilovani derivati glavnih baza i dokazano je da imaju regulatornu funkciju.

Vidi isto

Literatura

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Gilchrist, Thomas Lonsdale; Gilchrist, T. L. (1997). Heterocyclic chemistry. New York: Longman. ISBN 0-582-27843-0.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[isbn0-582-27843-0-3] Gilchrist, Thomas Lonsdale; Gilchrist, T. L. (1997). Heterocyclic chemistry. New York: Longman. ISBN 0-582-27843-0.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 [[Image:Thymine chemical structure.png|127px|Hemijska struktura timina]]
 [[Image:Uracil chemical structure.png|102px|Hemijska struktura uracila]]
+U [[molekul]]ima [[DNK]] i [[RNK]] ove baze stvaraju [[vodonična veza|vodonične veze]] sa njihovim komplementarnim bazama derivatima [[purin]]a. Purinski [[adenin]] (A) i [[guanin]] (G) stvaraju vodoničnu vezu sa derivatima pirimidina [[timinom]] (T) i [[citozinom]] (C).
+U molekulu RNK komplementarna baza adeninu je [[uracil]] (U) umjesto timina (T) i parovi koji se formiraju su adenin:uracil i guanin:citozin.
+U rijetkim slucajevima se timin pojavljuje u RNK ili uracil u DNK. Osim ove tri glavne pirimidinske baze, u nukleinskim kiselinama se mogu naći neke rjeđe primidinske baze. To su uglavnom metilovani derivati glavnih baza i dokazano je da imaju regulatornu funkciju.