Пређи на садржај

Тихоречки рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихоречки рејон
Тихорецкий район
Положај Тихоречког рејона
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Тихорецк
Координате45° 55′ 00″ N 40° 07′ 00″ E / 45.91667° С; 40.11667° И / 45.91667; 40.11667
Статусопштински рејон
Оснивање2. јун 1924.
Површина1.825,46 km2
Становништво2017.
 — број ст.118.302
 — густина ст.64,81 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86196
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Тихоречки рејон (рус. Тихорецкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у североисточном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Тихорецк.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 118.302 становника или у просеку око 64,81 ст/км². По броју становника налази се на седмом месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.825 км².

Географија

[уреди | уреди извор]

Тихоречки рејон се налази у североисточном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.825,46 км² и по том параметру налази се на 15. месту међу административним јединицама у Покрајини. Граничи се са Новопокровским рејоном на истоку и Павловским рејоном на северу и северозападу. На западу је Виселковски, а на југу Тбилишки и Кавкаски рејон.

Рејонска територија је доста доста компактна, а њеним рељефом доминирају ниске и доста једноличне степе Кубањско-приазовске низије. Просечне надморске висине крећу се од око 800 метара на развођима до око 40 метара у речним делинама. Најважнији водоток у рејону је река Челбас која протиче његовим западним делом у смеру југоисток-северозапад.

Историја

[уреди | уреди извор]

Тихоречки рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као једна од административних јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно је био подељен на 19 сеоских општина. Пре него што је 1937. ушао у састав Краснодарског краја, Тихоречки рејон је био делом, прво Севернокавкаског, а потом и Азовско-црноморског краја.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 59.106 становника (град Тихорецк се тада није налазио у саставу рејона),[1] док је према процени из 2017. ту живело 118.302 становника, или у просеку око 64,81 ст/км².[2] По броју становника Тихоречки рејон се налази на 7. месту у Покрајини са укупним уделом у покрајинској популацији од 2,12%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
106.301 61.174 58.779 58.739[3] 61.232[4] 59.106[1] 118.302*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 60 насељених места административно подељених на 13 другостепених општине (једну градску и 12 сеоских). Административни центар рејона, његово највеће и једно једино градско насеље је град Тихорецк у ком живи нешто мање од половине укупне рејонске популације. Највећа сеоска насеља су станице Архангељскаја (8.700), Новорождественскаја (6.500) и Фастовецкаја (8.500).

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Рејонску територију пресеца деоница националног аутопута „Кавказ” који повезује град Ростов на Дону са Бакуом у Азербејџану.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]