Limunska kiselina — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Renamed template
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Slaba organska kiselina}}
{{Chembox-lat
{{Chembox-lat
| Verifiedfields = verified
| Verifiedfields = true
| Watchedfields =
| Watchedfields = correct
| verifiedrevid = 407486971
| verifiedrevid = 477313834
| Name = Limunska kiselina
| Name = Limunska kiselina
| ImageFile = Zitronensäure - Citric acid.svg
| ImageFile =
| ImageFileL1 = Zitronensäure - Citric acid.svg
| ImageSizeL1 = 150px
| ImageFile1 = Citric-acid-3D-balls.png
| ImageName = Citric acid
| ImageFileR1 = Citric-acid-3D-balls.png
| ImageSizeR1 = 150px
| IUPACName = 2-hydroxypropane-1,2,3-tricarboxylic acid
| ImageFile2 = {{CSS image crop|Image=Zitronensäure Kristallzucht.jpg|bSize=300|cHeight=210|oTop=40}}
| OtherNames = 3-karboksi-3-hidroksipentanedionska kiselina
| ImageSize2 = 320px
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
| OtherNames =
| Abbreviations =
| IUPACName = Citrusna kiselina<ref> [[ChemSpider]] lists 'citric acid' as the expert-verified IUPAC name. </ref>
| PubChem = 311
| SystematicName = 2-Hidroksipropan-1,2,3-trikarboksilna kiselina
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
| IUPHAR_ligand = 2478
| PubChem = 311
| PubChem1 = 22230
| PubChem1_Comment = (monohydrate)
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = XF417D3PSL
| UNII = XF417D3PSL
| KEGG_Ref = {{keggcite|changed|kegg}}
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG = D00037
| KEGG = D00037
| InChI = 1/C6H8O7/c7-3(8)1-6(13,5(11)12)2-4(9)10/h13H,1-2H2,(H,7,8)(H,9,10)(H,11,12)
| InChI = 1/C6H8O7/c7-3(8)1-6(13,5(11)12)2-4(9)10/h13H,1-2H2,(H,7,8)(H,9,10)(H,11,12)
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| SMILES = C(C(=O)O)C(CC(=O)O)(C(=O)O)O
| ChEBI = 30769
| DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank = DB04272
| SMILES = OC(=O)CC(O)(C(=O)O)CC(=O)O
| InChIKey = KRKNYBCHXYNGOX-UHFFFAOYAM
| InChIKey = KRKNYBCHXYNGOX-UHFFFAOYAM
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
Ред 26: Ред 38:
| StdInChIKey = KRKNYBCHXYNGOX-UHFFFAOYSA-N
| StdInChIKey = KRKNYBCHXYNGOX-UHFFFAOYSA-N
| CASNo = 77-92-9
| CASNo = 77-92-9
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 305
| ChemSpiderID = 305
| RTECS =
| RTECS = GE7350000
| EINECS = 201-069-1
}}
}}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
| Formula = -{C<sub>6</sub>H<sub>8</sub>O<sub>7</sub>}-
| C=6 | H=8 | O=7
| MolarMass = 192.124 -{g/mol}- (anhidrat)<br />210.14 -{g/mol}- (monohidrat)
| Appearance = kristalna bela materija
| Appearance = bela čvrta materija
| Odor = bez mirisa
| Density = 1.665 -{g/cm<sup>3</sup>}-
| MolarMass = 192,123{{nbsp}}-{g/mol}- (anhidrat), 210,14{{nbsp}}-{g/mol}- (monohidrat)<ref>{{PubChemLink|22230}}</ref>
| Solubility = 73 -{g/100 ml (20&nbsp;°C)}-
| Density = 1,665{{nbsp}}-{g/cm}-<sup>3</sup> (anhidrat)<br> 1,542{{nbsp}}-{g/cm}-<sup>3</sup> (18{{nbsp}}°-{C}-, monohidrat)
| SolubleOther = ahidrat: -{THF 1.80 M}-, etanol 1.6 -{M}-, metanol 3.08 -{M}-<ref>{{cite web |url=http://oru.edu/cccda/sl/solubility/allsolvents.php?solute=citric%20acid%20anhydrous |title=Solubility of citric acid anhydrous in non-aqueous solvents}}</ref><br />monohidrat: -{THF}- 1.52 -{M}-, etanol 1.78 -{M}-, metanol 2.27 -{M}-<ref>{{cite web |url=http://oru.edu/cccda/sl/solubility/allsolvents.php?solute=citric%20acid%20monohydrate |title=Solubility of citric acid monohydrate in non-aqueous solvents}}</ref>
| Solubility = 54%{{nbsp}}w/w (10{{nbsp}}°-{C}-)<br> 59,2%{{nbsp}}w/w (20{{nbsp}}°-{C}-)<br> 64,3%{{nbsp}}w/w (30{{nbsp}}°-{C}-)<br> 68,6%{{nbsp}}w/w (40{{nbsp}}°-{C}-)<br> 70,9%{{nbsp}}w/w (50{{nbsp}}°-{C}-)<br> 73.5%{{nbsp}}w/w (60{{nbsp}}°-{C}-)<br> 76,2%{{nbsp}}w/w (70{{nbsp}}°-{C}-)<br> 78,8%{{nbsp}}w/w (80{{nbsp}}°-{C}-)<br> 81,4%{{nbsp}}w/w (90{{nbsp}}°-{C}-)<br> 84%{{nbsp}}w/w (100{{nbsp}}°-{C}-)<ref name=pubchem>{{PubChemLink|311}}</ref>
| Solvent = -{[[THF]]}-, [[etanol]], [[metanol]]
| SolubleOther = Rastvorana u [[aceton]]u, [[etanol|alkoholu]], [[dietil etar|etru]], [[etil acetat]]u, [[dimethyl sulfoxide|DMSO]]<br> Nerastvorana u [[benzen|{{chem|C|6|H|6}}]], [[chloroform|CHCl<sub>3</sub>]], [[carbon disulfide|CS<sub>2</sub>]], [[toluene]]<ref name=chemister />
| MeltingPtC = 153
| Solubility1 = 62{{nbsp}}-{g/100{{nnbsp}}g (25{{nbsp}}°C)}-<ref name=chemister />
| BoilingPtC = 175
| Solvent1 = etanol
| Boiling_notes = razlaže se
| Solubility2 = 4,41{{nbsp}}-{g/100{{nnbsp}}g (25{{nbsp}}°C)}-<ref name=chemister />
| pKa = -{pK<sub>a1</sub>}- = 3.09<br />-{pK<sub>a2</sub>}- = 4.75<br />-{pK<sub>a3</sub>}- = 6.41 <ref>Dawson, R. M. C., et al., ''Data for Biochemical Research'', Oxford, Clarendon Press, 1959.</ref>
| Solvent2 = amil acetat
}}
| Solubility3 = 1,05{{nbsp}}-{g/100{{nnbsp}}g (25{{nbsp}}°C)}-<ref name=chemister />
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
| Solvent3 = dietil etar
| MainHazards = iritant kože i očiju
| Solubility4 = 35,9{{nbsp}}-{g/100{{nnbsp}}g (25{{nbsp}}°C)}-<ref name=chemister />
| RPhrases =
| Solvent4 = 1,4-Dioksan
| SPhrases =
| MeltingPtC = 156
}}
| BoilingPtC = 310
| Section8 = {{Chembox Related-lat
| BoilingPt_notes = razlaže se na 175{{nbsp}}°-{C}-<ref name=chemister>{{cite web|url=http://chemister.ru/Database/properties-en.php?dbid=1&id=1624|title=citric acid|work=chemister.ru|access-date=June 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129151027/http://chemister.ru/Database/properties-en.php?dbid=1&id=1624|archive-date=November 29, 2014|url-status=dead}}</ref>
| OtherCompounds = [[natrijum citrat]], [[kalcijum citrat]]
| pKa = -{p''K''<sub>a1</sub>}- = 3,13<ref name="sigma" /><br> -{p''K''<sub>a2</sub>}- = 4,76<ref name="sigma" /><br> -{p''K''<sub>a3</sub>}- = 6,39,<ref>
}}
{{cite web |url=http://www.zirchrom.com/organic.htm |title=Data for Biochemical Research |publisher=ZirChrom Separations, Inc |access-date=January 11, 2012}}</ref> 6.40<ref>
{{cite web |url=http://www2.chemistry.msu.edu/faculty/reusch/VirtTxtJml/acidity2.htm |title=Ionization Constants of Organic Acids |publisher=Michigan State University |access-date=January 11, 2012}}</ref>
| LogP = −1,64
| RefractIndex = 1.493–1.509 (20{{nbsp}}°-{C}-)<ref name=pubchem /><br> 1,46 (150{{nbsp}}°-{C}-)<ref name=chemister />
| Viscosity = 6.5{{nbsp}}-{cP}- (50% {{abbr|aq. sol.|aqueous solution}})<ref name=pubchem />
}}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
| CrystalStruct = Monoklinična
}}
| Section4 =
| Section5 = {{Chembox Thermochemistry-lat
| DeltaHf = −1543,8{{nbsp}}-{kJ/mol}-<ref name=pubchem />
| HHV = 1985,3 -{kJ/mol}- (474,5 -{kcal/mol}-, 2,47&nbsp;-{kcal/g}-),<ref name=pubchem /> 1960.6{{nbsp}}kJ/mol<ref name=nist>{{nist|name=Citric acid|id=C77929|accessdate=2014-06-02|mask=FFFF|units=SI}}</ref><br> 1972,34 -{kJ/mol}- (471,4&nbsp;-{kcal/mol}-, 2,24&nbsp;-{kcal/g}-) (monohidrat)<ref name=pubchem />
| Entropy = 252,1{{nbsp}}-{J/(mol·K)}-<ref name=nist />
| HeatCapacity = 226,51{{nbsp}}-{J/(mol·K)}- (26,85{{nbsp}}°-{C}-)<ref name=nist />
}}
| Section6 = {{Chembox Pharmacology-lat
| ATCCode_prefix = A09
| ATCCode_suffix = AB04
}}
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
| ExternalSDS = [http://www.hmdb.ca/system/metabolites/msds/000/000/065/original/HMDB00094.pdf?1358893891 HMDB]
| GHSPictograms = {{GHS07}}<ref name="sigma">[[Fisher Scientific]], [http://www.sigmaaldrich.com/catalog/product/sial/251275 Citric acid]. Retrieved on 2014-06-02.</ref>
| GHSSignalWord = Upozorenje
| HPhrases = {{H-phrases|319}}<ref name="sigma" />
| PPhrases = {{P-phrases|305+351+338}}<ref name="sigma" />
| NFPA-H = 2
| NFPA-F = 1
| NFPA-R = 0
| NFPA-S =
| MainHazards = Iritant kože i očiju
| FlashPtC = 155
| AutoignitionPtC = 345
| ExploLimits = 8%<ref name="sigma" />
| LD50 = 3000{{nbsp}}-{mg/kg}- (pacovi, oralno)
}}
}}

'''Limunska kiselina''', -{C<sub>6</sub>H<sub>8</sub>O<sub>7</sub>}-, trobazna je organska [[kiselina]]<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="Foye">{{FoyePrinciplesMedChem6th}}</ref>, prisutna u mnogim vrstama [[voće|voća]] (u limunovom soku 5–6%).
'''Limunska kiselina''', -{C<sub>6</sub>H<sub>8</sub>O<sub>7</sub>}-, trobazna je organska [[kiselina]]<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="Foye">{{FoyePrinciplesMedChem6th}}</ref>, prisutna u mnogim vrstama [[voće|voća]] (u limunovom soku 5–6%).


Bela je kristalna supstanca kiselog ukusa, lako rastvorljiva u vodi. Industrijski se dobija iz [[limun]]a (u južnoj [[Italija|Italiji]] i [[Kalifornija|Kaliforniji]]) ili iz [[šećer]]a fermentacijom pomoću plesni -{''Aspergillus niger''}-. Upotrebljava se u proizvodnji bezalkoholnih napitaka i u medicini. Njene soli su [[citrat]]i. Normalan je sastojak ljudske [[krv]]i i [[urin]]a (mokraće). Koristi se u proizvodnji šumećih [[Tableta (farmacija)|tableta]] i vitaminskih napitaka (npr. sastojak je [[Cedevita|Cedevite]]), voćnih sokova, smrznutog voća itd... Uzorci krvi i tkiva čuvaju se u rastvorima limunske kiseline.
Bela je kristalna supstanca kiselog ukusa, lako rastvorljiva u vodi. Industrijski se dobija iz [[limun]]a (u južnoj [[Italija|Italiji]] i [[Kalifornija|Kaliforniji]]) ili iz [[šećer]]a fermentacijom pomoću plesni -{''Aspergillus niger''}-. Upotrebljava se u proizvodnji bezalkoholnih napitaka i u medicini. Njene soli su [[citrat]]i. Normalan je sastojak ljudske [[krv]]i i [[urin]]a (mokraće). Koristi se u proizvodnji šumećih [[Tableta (farmacija)|tableta]] i vitaminskih napitaka (npr. sastojak je [[Cedevita|Cedevite]]), voćnih sokova, smrznutog voća itd... Uzorci krvi i tkiva čuvaju se u rastvorima limunske kiseline.


[[Датотека:Zitronensäure im Mikroskop mit Polfilter besser.jpg|Kristal limunske kiseline slikan pomoću polarizacijskog mikroskopa uz povećanje ~200x|мини|200px|left]]
[[Датотека:Zitronensäure im Mikroskop mit Polfilter besser.jpg|Kristal limunske kiseline slikan pomoću polarizacijskog mikroskopa uz povećanje ~200x|мини|220px|left]]

==Prirodni izvori i industrijska proizvodnja==
[[Datoteka:Citrus fruits.jpg|left|thumb| Limuni, narandže, limeta i drugo [[citrus]]o voće imaju visoke koncentracije limunske kiseline]]
{{rut}}
Limunske kiseline ima u raznom voću i povrću, a najviše u [citrus]]im plodovima. [[Limun]] i [[limeta|limete]] imaju posebno visoke koncentracije kiseline; može činiti čak 8% suhe mase ovog voća (u sokovima oko 47&nbsp;[[grama po litru|g/L]]<ref>{{cite journal |vauthors=Penniston KL, Nakada SY, Holmes RP, Assimos DG| title=Quantitative Assessment of Citric Acid in Lemon Juice, Lime Juice, and Commercially-Available Fruit Juice Products | journal=Journal of Endourology | volume=22 | issue=3 | year=2008 | pmid=18290732 | pages = 567–570 | doi = 10.1089/end.2007.0304 | pmc=2637791}}</ref>). To još uvijek ne čini limun posebno jako kiselim. To je zato što, kao slaba kiselina, većina njenih molekula nije disocirana, pa ne doprinosi kiselosti unutar limuna ili njegovog soka. Koncentracije limunske kiseline u limunskim plodovima kreću se od 0,005&nbsp;[[molarnosi| mol/L]] za narandže i [[grejpfrut]] do 0,30&nbsp;mol/L u limunu i limeti; ove vrijednosti variraju unutar vrsta, ovisno o [[sorta (botanika)|sorti]] i okolnostima u kojima je voće uzgajano.

Proizvodnja limunske kiseline u industrijskim razmerama prvi je put započela 1890. Godine, u italijanskoj industriji [[citrus]]nih plodova, gdje je sok tretiran hidratiziranim krečom ([[kalcij-hidroksid]]) da se istaloži [[kalcij-citrat]], koji je izolovan i preveden natrag u kiselinu pomoću razblažene [[sumporna kiselina|sumporne kiseline]].<ref name = ullmann/> U 1893., [[Carl Wehmer|C. Wehmer]] otkrio je da gljivice, plijesni roda ''[[Penicillium]]'' mogu proizvesti limunsku kiselinu iz [[šećer]]a. Međutim, mikrobna proizvodnja limunske kiseline nije postala industrijski važna sve dok [[Prvi svjetski rat]] nije poremetio talijanski izvoz limuna.

Nakon što se plijesan filtrira iz rezultujućeg rastvora, limunska kiselina se izolira pomoću [[Precipitacija (hemija)|taloženja]] [[kalcij-hidroksid]]om, dajući kalcijevu citratnu so, iz koje se limunska kiselina obnavlja tretiranjem sumpornom kiselinom, kao u direktnoj ekstrakciji soka citrusnih plodova.

[[Lever Brothers]]u je 1977. godine odobren patent za hemijsku sintezu limunske kiseline, polazeći od akonitne ili izocitratne / aloizocitratne soli kalcija, pod uslovima visokog pritiska; ovo je stvorilo limunsku kiselinu u blizu kvantitativnoj konverziji onoga što se činilo obrnutim, neenzimskim [[Krebsov ciklus|reakcijama Krebsovog ciklusa]].<ref>US 4056567-V.Lamberti and E.Gutierrez</ref>

U 2018., globalna proizvodnja limunske kiseline dostigla je 2,000.000 tona.<ref>{{cite web |url=https://www.prnewswire.com/news-releases/global-citric-acid-markets-report-2011-2018--2019-2024-300814817.html |title=Global Citric Acid Markets Report, 2011-2018 & 2019-2024 |last= |first= |date= 19 March 2019 |website=prnewswire.com |access-date=28 October 2019}}</ref>Više od 50% ovog obimaa proizvedeno je u Kini. Više od 50% korišteno je kao [[regulator kiselosti] u pićima, oko 20% u drugim namirnicama, a 20% u [[deterdžent]]ima i 10% u aplikacijama koje nisu hrana, poput [[kozmetika|kozmetike]], [[farmacija|farmaceutskih proizvoda]] i hemijske industrije.

==Hemijska obeležja==
[[Datoteka:Лимонная кислота 7.jpg|thumb|left|Kristali limunske kiseline (iz vodenog rastvora) pod mikroskopom.]]
[[Datoteka:Citric acid speciation.svg|thumb|left|Specjacijski dijagram za 10-milimolarni rastvor limunske kiseline]]

Limunsku kiselinu je prvi put izolovao [[Carl Wilhelm Scheele]] 1784. godine, hemičar koji ju je kristalizirao iz [[limun]]ovog soka.<ref>{{cite journal |last1=Scheele |first1=Carl Wilhelm |title=Anmärkning om Citron-saft, samt sätt at crystallisera densamma |journal=Kungliga Vetenskaps Academiens Nya Handlingar [New Proceedings of the Royal Academy of Science] |date=1784 |volume=5 |pages=105–109 |url=https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015009215438;view=1up;seq=115 |series=2nd series |trans-title=Note about lemon juice, as well as ways to crystallize it}}</ref><ref name = ullmann>{{Ullmann | title = Citric Acid | author = Frank H. Verhoff}}</ref><ref name="book1">{{cite book|last=Graham|first=Thomas|title=Elements of chemistry, including the applications of the science in the arts|url=https://archive.org/details/elementschemist00grahgoog|accessdate=June 4, 2010|year=1842|publisher=Hippolyte Baillière, foreign bookseller to the Royal College of Surgeons, and to the Royal Society, 219, Regent Street.|page=[https://archive.org/details/elementschemist00grahgoog/page/n973 944]}}</ref>

Može postojati ili u bezvodnom ([[anhidrid]]nom) obliku ili kao [[hidrat| monohidrat]]. Bezvodni oblik kristalizira iz vruće vode, dok monohidrat nastaje kada se limunska kiselina kristalizira iz hladne vode. Monohidrat se može pretvoriti u bezvodni oblik na oko 78&nbsp;° C. Limunska kiselina se također rastvara u apsolutnom (bezvodnom) [[etanol]]u (76 dijelova limunske kiseline na 100 dijelova etanola) na 15&nbsp;°C. Razgrađuje se gubitkom [[ugljik-dioksid]]a, iznad oko 175&nbsp;°C.

Limunska kiselina se obično smatra troosnovnom kiselinom, sa [[konstanta kiselinske disocijacije|pK<sub>a</sub>]], ekstrapoliranom na nultu ionsku snagu, od 2,92, 4,28 i 5,21 na 25&nbsp;°C.<ref>
{{cite journal
| first1= Robert N.| last1= Goldberg
| first2= Nand| last2= Kishore
| first3= Rebecca M.| last3= Lennen
| title= Thermodynamic Quantities for the Ionization Reactions of Buffers
| journal= J. Phys. Chem. Ref. Data| year = 2002| volume= 31| issue= 1| pages= 231–370| doi= 10.1063/1.1416902
| bibcode= 2002JPCRD..31..231G}}</ref> Konstanta pK<sub>a</sub> hidroksil grupe nađena je spektroskopski ([[NMR-spektroskopija|<sup>13</sup>C NMR]]), a iznosi prosječno 14,4.<ref>{{cite journal
| first1= Andre M. N.| last1= Silva
| first2= Xiaole| last2= Kong
| first3 =Robert C.| last3=Hider
| title= Determination of the pKa value of the hydroxyl group in the α-hydroxycarboxylates citrate, malate and lactate by <sup>13</sup>C NMR: implications for metal coordination in biological systems
| journal= Biometals| year = 2009| volume= 22| issue= 5| pages= 771–778| doi= 10.1007/s10534-009-9224-5| pmid=19288211}}</ref>

Specijacijski dijagram pokazuje da su rastvori limunske kiseline [[puferski rastvor]]i , sa i pH između oko 2 i pH 8. U biološkim sistemima pH je oko 7, u pbje prisutne vrste: citratni i monovodik-citratni ion. U linku [http://openwetware.org/wiki/SSC SSC 20X hybridization buffer] je primjer uobičajene upotrebe.<ref>Maniatis, T.; Fritsch, E. F.; Sambrook, J. 1982. Molecular Cloning: A Laboratory Manual. Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY.</ref> Dostupne su i kompilirane tabele za studij biohemije<ref>
{{cite book
| doi = 10.1016/0076-6879(55)01020-3
| chapter = 16 Preparation of buffers for use in enzyme studies
| title = Methods in Enzymology Volume 1
| series = Methods in Enzymology
| year = 1955
| last1 = Gomori
| first1 = G.
| isbn = 9780121818012
| volume = 1
| pages = [https://archive.org/details/methodsinenzymol01acad/page/138 138–146]
| chapter-url = https://archive.org/details/methodsinenzymol01acad
| url = https://archive.org/details/methodsinenzymol01acad/page/138
}}</ref>

Citratni ion tvori komplekse sa metalnim kationima. [[Konstante stabilnosti kompleksa | konstanta stabilnosti]] za stvaranje ovih kompleksa prilično su velike zbog [[helatni efekat|helatnog efekta]]. Slijedom toga, on stvara komplekse čak i sa kationima alkalnih metala. Međutim, kada se helatni kompleks formira pomoću sve tri karboksilatne grupe, helatni prstenovi imaju 7 i 8 članova, koji su općenito termodinamski manje stabilni od manjih helatnih prstenova. Kao posljedica toga, [[hidroksilna grupa]] može se deprotonirati, čineći dio stabilnijeg 5-članog prstena, kao u [[amonij- željezni citrat|amonij-željeznom citratu]] , {{chem|(NH|4|)|5|Fe(C|6|H|4|O|7|)|2}}·2{{chem|H|2|O}}.<ref>{{cite journal
| first1= M.| last1= Matzapetakis
| first2= C. P. | last2= Raptopoulou
| first3 =A. | last3=Tsohos
| first4 =V. | last4=Papaefthymiou
| first5 =S. N. | last5=Moon
| first6 =A. | last6=Salifoglou
| title= Synthesis, Spectroscopic and Structural Characterization of the First Mononuclear, Water Soluble Iron−Citrate Complex, (NH<sub>4</sub>)<sub>5</sub>Fe(C<sub>6</sub>H<sub>4</sub>O<sub>7</sub>)<sub>2</sub>·2H<sub>2</sub>O
| journal= J. Am. Chem. Soc.| year = 1998| volume= 120| issue= 50| pages= 13266–13267| doi= 10.1021/ja9807035
}}</ref>

=== Ciklus limunske kiseline ===
{{Glavni| Ciklus limunske kiseline}}
Citrat je međuprodukt u [[ciklus trikarbonskih kiselina|TCA-ciklusu]] ('''T'''ri '''C''' (od carboxyl) '''A''' (od acid = kiselina) ili [[Krebsov ciklus]], a po [[Albert Szent-Györgyi | Szent-Györgyiju]], centralni metabolički put za životinje, biljke i bakterije. [[Citrat-sintaza]] katalizira kondenzaciju [[oksaloacetat]]a sa acetil-CoA dajući citrat. Citrat tada djeluje kao supstrat za [[akonitaza|akonitazu]] i pretvara se u [[akonitna kiselina|akonitnu kiselinu]]. Ciklus se završava regeneracijom oksaloacetata. Ova serija hemijskih reakcija, kod viših organizama, izvor je dvije trećine energije dobijene hranom. Za ovo otkriće, [[Hans Adolf Krebs]] dobio je 1953. [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu]].

Neke bakterije (posebno ''[[Escherichia coli|E. coli]]'') mogu proizvesti i konzumirati citrat iznutra kao dio svog TCA ciklusa, ali ga ne mogu koristiti kao hranu jer im nedostaju enzimi potrebni za unos u ćeliju. Nakon desetina hiljada evolucija u minimalnom mediju glukoze koji je takođe sadržavao citrat tokom dugoročnog evolucijskog eksperimenta, koji je izveo [[Richarda Lenskog]] na '' E. coli '' evoluirao je sposobnošću aerobnog rasta na citratu. [[Zachary Blount]], student Lenskog i njegove kolege proučavali su ove "Cit<sup>+</sup>" ''E. coli'',<ref name="Powell">{{cite web|last1=Powell|first1=Alvin|title=59,000 generations of bacteria, plus freezer, yield startling results|url=https://phys.org/news/2014-02-bacteria-freezer-yield-startling-results.html|website=phys.org|accessdate=April 13, 2017|date=February 14, 2014}}</ref><ref name="Blount et al.">{{cite journal|last1=Blount|first1=Z. D.|last2=Borland|first2=C. Z.|last3=Lenski|first3=R. E.|title=Historical contingency and the evolution of a key innovation in an experimental population of Escherichia coli|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date=4 June 2008|volume=105|issue=23|pages=7899–7906|doi=10.1073/pnas.0803151105|pmid=18524956|url=http://www.rpgroup.caltech.edu/courses/Evolution_GIST_2013/files_2013/articles/PNAS-2008-Blount-7899-906.pdf|accessdate=April 13, 2017|bibcode=2008PNAS..105.7899B|pmc=2430337|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021123428/http://www.rpgroup.caltech.edu/courses/Evolution_GIST_2013/files_2013/articles/PNAS-2008-Blount-7899-906.pdf|archive-date=October 21, 2016|url-status=dead}}</ref> kao model za razvoj novih osobina. Pronašli su dokaze da je, u ovom slučaju, inovacija uzrokovana rijetkom mutacijom dupliranja uslijed nakupljanja nekoliko prethodnih "potencirajućih" mutacija, čiji su identitet i učinci još uvijek u fazi proučavanja. Evolucija obilježja Cit<sup>+</sup> smatrana je značajnim primjerom uloge historijskog kontingenta u evoluciji.

=== Ostale biološke uloge ===
Citrat se može transportovati iz [[mitohondrija]] u citoplazmu, zatim razgraditi na [[acetil-CoA]] za sintezu [[masne kiseline|masnih kiselina]] i u oksaloacetat. Citrat je pozitivni modulator ove konverzije i alosterno regulira enzim [[acetil-CoA karboksilaza]], koji je regulatorni enzim u konverziji acetil-CoA u [[malonil-CoA]] (korak ulaganja u sintezu masne kiseline). Ukratko, citrat se transportuje u citoplazmu, pretvara u acetil CoA, koji se zatim pretvara u malonil CoA pomoću acetil CoA karboksilaze, koju citrat alosterno modulira.

Visoke koncentracije [[citosol]]nog citrata mogu inhibirati [[fosfofruktokinaza|fosfofruktokinazu]], katalizator koraka koji ograničava brzinu [[glikoliza|glikolize]]. Ovaj je učinak povoljan: visoke koncentracije citrata ukazuju na to da postoji velika količina molekula biosintetskih prekursora, pa nema potrebe da fosfofruktokinaza i dalje šalje molekule svog supstrata, [[fruktozo 6-fosfat]]a u glikolizu. Citrat djeluje pojačavajući inhibitorni učinak visokih koncentracija [[Adenozin-trifosfat| ATP]], još jedan znak da nema potrebe za provođenjem glikolize.<ref name="Tightly Controlled">{{cite book|last1=Stryer|first1=Lubert|last2=Berg|first2=Jeremy|last3=Tymoczko|first3=John|title=Biochemistry|date=2003|publisher=Freeman|location=New York|isbn=978-0716746843|edition=5. ed., international ed., 3. printing|chapter-url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK22395/|chapter=Section 16.2: The Glycolytic Pathway Is Tightly Controlled}}</ref>


== Reference ==
== Reference ==
{{reflist|2}}
{{reflist|2}}

== Literatura ==


== Spoljašnje veze ==
== Spoljašnje veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Portal-lat|Hemija}}
* {{cite web
|last=British Pharmacopoeia Commission Secretariat
|title=Index, BP 2009
|year=2009
|url=http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf
|access-date=February 4, 2010
|url-status=dead
|archive-url=https://web.archive.org/web/20090411071437/http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf
|archive-date=April 11, 2009
|df=mdy }}
* {{cite web
|title=Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition
|year=2006
|url=http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf
|access-date=4 February 2010
|url-status=dead
|archive-url=https://web.archive.org/web/20110722105441/http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf
|archive-date=July 22, 2011
|df=mdy }}


{{Authority control}}
{{klica-hemija}}


[[Категорија:Хидрокси киселине]]
[[Категорија:Хидрокси киселине]]

Верзија на датум 9. фебруар 2021. у 05:29

Limunska kiselina
Zitronensäure Kristallzucht.jpg
Nazivi
IUPAC naziv
Citrusna kiselina[1]
Sistemski IUPAC naziv
2-Hidroksipropan-1,2,3-trikarboksilna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.973
EC broj 201-069-1
E-brojevi E330 (antioksidansi, ...)
KEGG[2]
RTECS GE7350000
UNII
  • OC(=O)CC(O)(C(=O)O)CC(=O)O
Svojstva
C6H8O7
Molarna masa 192,123 g/mol (anhidrat), 210,14 g/mol (monohidrat)[5]
Agregatno stanje bela čvrta materija
Miris bez mirisa
Gustina 1,665 g/cm3 (anhidrat)
1,542 g/cm3 (18 °C, monohidrat)
Tačka topljenja 156 °C (313 °F; 429 K)
Tačka ključanja 310 °C (590 °F; 583 K) razlaže se na 175 °C[6]
54% w/w (10 °C)
59,2% w/w (20 °C)
64,3% w/w (30 °C)
68,6% w/w (40 °C)
70,9% w/w (50 °C)
73.5% w/w (60 °C)
76,2% w/w (70 °C)
78,8% w/w (80 °C)
81,4% w/w (90 °C)
84% w/w (100 °C)[7]
Rastvorljivost Rastvorana u acetonu, alkoholu, etru, etil acetatu, DMSO
Nerastvorana u C
6H
6, CHCl3, CS2, toluene[6]
Rastvorljivost u etanol 62 g/100 g (25 °C)[6]
Rastvorljivost u amil acetat 4,41 g/100 g (25 °C)[6]
Rastvorljivost u dietil etar 1,05 g/100 g (25 °C)[6]
Rastvorljivost u 1,4-Dioksan 35,9 g/100 g (25 °C)[6]
log P −1,64
Kiselost (pKa) pKa1 = 3,13[8]
pKa2 = 4,76[8]
pKa3 = 6,39,[9] 6.40[10]
Indeks refrakcije (nD) 1.493–1.509 (20 °C)[7]
1,46 (150 °C)[6]
Viskoznost 6.5 cP (50% aq. sol.)[7]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 226,51 J/(mol·K) (26,85 °C)[11]
Standardna molarna entropija So298 252,1 J/(mol·K)[11]
−1543,8 kJ/mol[7]
1985,3 kJ/mol (474,5 kcal/mol, 2,47 kcal/g),[7] 1960.6 kJ/mol[11]
1972,34 kJ/mol (471,4 kcal/mol, 2,24 kcal/g) (monohidrat)[7]
Farmakologija
A09AB04 (WHO)
Opasnosti
Opasnost u toku rada Iritant kože i očiju
Bezbednost prilikom rukovanja HMDB
GHS grafikoni The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[8]
GHS signalna reč Upozorenje
H319[8]
P305+351+338[8]
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
2
0
Tačka paljenja 155 °C (311 °F; 428 K)
345 °C (653 °F; 618 K)
Eksplozivni limiti 8%[8]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 3000 mg/kg (pacovi, oralno)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Limunska kiselina, C6H8O7, trobazna je organska kiselina[12][13], prisutna u mnogim vrstama voća (u limunovom soku 5–6%).

Bela je kristalna supstanca kiselog ukusa, lako rastvorljiva u vodi. Industrijski se dobija iz limuna (u južnoj Italiji i Kaliforniji) ili iz šećera fermentacijom pomoću plesni Aspergillus niger. Upotrebljava se u proizvodnji bezalkoholnih napitaka i u medicini. Njene soli su citrati. Normalan je sastojak ljudske krvi i urina (mokraće). Koristi se u proizvodnji šumećih tableta i vitaminskih napitaka (npr. sastojak je Cedevite), voćnih sokova, smrznutog voća itd... Uzorci krvi i tkiva čuvaju se u rastvorima limunske kiseline.

Kristal limunske kiseline slikan pomoću polarizacijskog mikroskopa uz povećanje ~200x

Prirodni izvori i industrijska proizvodnja

Limuni, narandže, limeta i drugo citruso voće imaju visoke koncentracije limunske kiseline

Limunske kiseline ima u raznom voću i povrću, a najviše u [citrus]]im plodovima. Limun i limete imaju posebno visoke koncentracije kiseline; može činiti čak 8% suhe mase ovog voća (u sokovima oko 47 g/L[14]). To još uvijek ne čini limun posebno jako kiselim. To je zato što, kao slaba kiselina, većina njenih molekula nije disocirana, pa ne doprinosi kiselosti unutar limuna ili njegovog soka. Koncentracije limunske kiseline u limunskim plodovima kreću se od 0,005  mol/L za narandže i grejpfrut do 0,30 mol/L u limunu i limeti; ove vrijednosti variraju unutar vrsta, ovisno o sorti i okolnostima u kojima je voće uzgajano.

Proizvodnja limunske kiseline u industrijskim razmerama prvi je put započela 1890. Godine, u italijanskoj industriji citrusnih plodova, gdje je sok tretiran hidratiziranim krečom (kalcij-hidroksid) da se istaloži kalcij-citrat, koji je izolovan i preveden natrag u kiselinu pomoću razblažene sumporne kiseline.[15] U 1893., C. Wehmer otkrio je da gljivice, plijesni roda Penicillium mogu proizvesti limunsku kiselinu iz šećera. Međutim, mikrobna proizvodnja limunske kiseline nije postala industrijski važna sve dok Prvi svjetski rat nije poremetio talijanski izvoz limuna.

Nakon što se plijesan filtrira iz rezultujućeg rastvora, limunska kiselina se izolira pomoću taloženja kalcij-hidroksidom, dajući kalcijevu citratnu so, iz koje se limunska kiselina obnavlja tretiranjem sumpornom kiselinom, kao u direktnoj ekstrakciji soka citrusnih plodova.

Lever Brothersu je 1977. godine odobren patent za hemijsku sintezu limunske kiseline, polazeći od akonitne ili izocitratne / aloizocitratne soli kalcija, pod uslovima visokog pritiska; ovo je stvorilo limunsku kiselinu u blizu kvantitativnoj konverziji onoga što se činilo obrnutim, neenzimskim reakcijama Krebsovog ciklusa.[16]

U 2018., globalna proizvodnja limunske kiseline dostigla je 2,000.000 tona.[17]Više od 50% ovog obimaa proizvedeno je u Kini. Više od 50% korišteno je kao [[regulator kiselosti] u pićima, oko 20% u drugim namirnicama, a 20% u deterdžentima i 10% u aplikacijama koje nisu hrana, poput kozmetike, farmaceutskih proizvoda i hemijske industrije.

Hemijska obeležja

Kristali limunske kiseline (iz vodenog rastvora) pod mikroskopom.
Specjacijski dijagram za 10-milimolarni rastvor limunske kiseline

Limunsku kiselinu je prvi put izolovao Carl Wilhelm Scheele 1784. godine, hemičar koji ju je kristalizirao iz limunovog soka.[18][15][19]

Može postojati ili u bezvodnom (anhidridnom) obliku ili kao monohidrat. Bezvodni oblik kristalizira iz vruće vode, dok monohidrat nastaje kada se limunska kiselina kristalizira iz hladne vode. Monohidrat se može pretvoriti u bezvodni oblik na oko 78 ° C. Limunska kiselina se također rastvara u apsolutnom (bezvodnom) etanolu (76 dijelova limunske kiseline na 100 dijelova etanola) na 15 °C. Razgrađuje se gubitkom ugljik-dioksida, iznad oko 175 °C.

Limunska kiselina se obično smatra troosnovnom kiselinom, sa pKa, ekstrapoliranom na nultu ionsku snagu, od 2,92, 4,28 i 5,21 na 25 °C.[20] Konstanta pKa hidroksil grupe nađena je spektroskopski (13C NMR), a iznosi prosječno 14,4.[21]

Specijacijski dijagram pokazuje da su rastvori limunske kiseline puferski rastvori , sa i pH između oko 2 i pH 8. U biološkim sistemima pH je oko 7, u pbje prisutne vrste: citratni i monovodik-citratni ion. U linku SSC 20X hybridization buffer je primjer uobičajene upotrebe.[22] Dostupne su i kompilirane tabele za studij biohemije[23]

Citratni ion tvori komplekse sa metalnim kationima. konstanta stabilnosti za stvaranje ovih kompleksa prilično su velike zbog helatnog efekta. Slijedom toga, on stvara komplekse čak i sa kationima alkalnih metala. Međutim, kada se helatni kompleks formira pomoću sve tri karboksilatne grupe, helatni prstenovi imaju 7 i 8 članova, koji su općenito termodinamski manje stabilni od manjih helatnih prstenova. Kao posljedica toga, hidroksilna grupa može se deprotonirati, čineći dio stabilnijeg 5-članog prstena, kao u amonij-željeznom citratu , (NH
4)
5Fe(C
6H
4O
7)
2·2H
2O.[24]

Ciklus limunske kiseline

Glavni članak: Ciklus limunske kiseline

Citrat je međuprodukt u TCA-ciklusu (Tri C (od carboxyl) A (od acid = kiselina) ili Krebsov ciklus, a po Szent-Györgyiju, centralni metabolički put za životinje, biljke i bakterije. Citrat-sintaza katalizira kondenzaciju oksaloacetata sa acetil-CoA dajući citrat. Citrat tada djeluje kao supstrat za akonitazu i pretvara se u akonitnu kiselinu. Ciklus se završava regeneracijom oksaloacetata. Ova serija hemijskih reakcija, kod viših organizama, izvor je dvije trećine energije dobijene hranom. Za ovo otkriće, Hans Adolf Krebs dobio je 1953. Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Neke bakterije (posebno E. coli) mogu proizvesti i konzumirati citrat iznutra kao dio svog TCA ciklusa, ali ga ne mogu koristiti kao hranu jer im nedostaju enzimi potrebni za unos u ćeliju. Nakon desetina hiljada evolucija u minimalnom mediju glukoze koji je takođe sadržavao citrat tokom dugoročnog evolucijskog eksperimenta, koji je izveo Richarda Lenskog na E. coli evoluirao je sposobnošću aerobnog rasta na citratu. Zachary Blount, student Lenskog i njegove kolege proučavali su ove "Cit+" E. coli,[25][26] kao model za razvoj novih osobina. Pronašli su dokaze da je, u ovom slučaju, inovacija uzrokovana rijetkom mutacijom dupliranja uslijed nakupljanja nekoliko prethodnih "potencirajućih" mutacija, čiji su identitet i učinci još uvijek u fazi proučavanja. Evolucija obilježja Cit+ smatrana je značajnim primjerom uloge historijskog kontingenta u evoluciji.

Ostale biološke uloge

Citrat se može transportovati iz mitohondrija u citoplazmu, zatim razgraditi na acetil-CoA za sintezu masnih kiselina i u oksaloacetat. Citrat je pozitivni modulator ove konverzije i alosterno regulira enzim acetil-CoA karboksilaza, koji je regulatorni enzim u konverziji acetil-CoA u malonil-CoA (korak ulaganja u sintezu masne kiseline). Ukratko, citrat se transportuje u citoplazmu, pretvara u acetil CoA, koji se zatim pretvara u malonil CoA pomoću acetil CoA karboksilaze, koju citrat alosterno modulira.

Visoke koncentracije citosolnog citrata mogu inhibirati fosfofruktokinazu, katalizator koraka koji ograničava brzinu glikolize. Ovaj je učinak povoljan: visoke koncentracije citrata ukazuju na to da postoji velika količina molekula biosintetskih prekursora, pa nema potrebe da fosfofruktokinaza i dalje šalje molekule svog supstrata, fruktozo 6-fosfata u glikolizu. Citrat djeluje pojačavajući inhibitorni učinak visokih koncentracija ATP, još jedan znak da nema potrebe za provođenjem glikolize.[27]

Reference

  1. ^ ChemSpider lists 'citric acid' as the expert-verified IUPAC name.
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ PubChem CID 22230
  6. ^ а б в г д ђ е „citric acid”. chemister.ru. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 1. 6. 2014. 
  7. ^ а б в г д ђ PubChem CID 311
  8. ^ а б в г д ђ Fisher Scientific, Citric acid. Retrieved on 2014-06-02.
  9. ^ „Data for Biochemical Research”. ZirChrom Separations, Inc. Приступљено 11. 1. 2012. 
  10. ^ „Ionization Constants of Organic Acids”. Michigan State University. Приступљено 11. 1. 2012. 
  11. ^ а б в Citric acid in Linstrom, P.J.; Mallard, W.G. (eds.) NIST Chemistry WebBook, NIST Standard Reference Database Number 69. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg MD. http://webbook.nist.gov (retrieved 2014-06-02)
  12. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  13. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 
  14. ^ Penniston KL, Nakada SY, Holmes RP, Assimos DG (2008). „Quantitative Assessment of Citric Acid in Lemon Juice, Lime Juice, and Commercially-Available Fruit Juice Products”. Journal of Endourology. 22 (3): 567—570. PMC 2637791 Слободан приступ. PMID 18290732. doi:10.1089/end.2007.0304. 
  15. ^ а б Frank H. Verhoff (2005). „Citric Acid”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 
  16. ^ US 4056567-V.Lamberti and E.Gutierrez
  17. ^ „Global Citric Acid Markets Report, 2011-2018 & 2019-2024”. prnewswire.com. 19. 3. 2019. Приступљено 28. 10. 2019. 
  18. ^ Scheele, Carl Wilhelm (1784). „Anmärkning om Citron-saft, samt sätt at crystallisera densamma” [Note about lemon juice, as well as ways to crystallize it]. Kungliga Vetenskaps Academiens Nya Handlingar [New Proceedings of the Royal Academy of Science]. 2nd series. 5: 105—109. 
  19. ^ Graham, Thomas (1842). Elements of chemistry, including the applications of the science in the arts. Hippolyte Baillière, foreign bookseller to the Royal College of Surgeons, and to the Royal Society, 219, Regent Street. стр. 944. Приступљено 4. 6. 2010. 
  20. ^ Goldberg, Robert N.; Kishore, Nand; Lennen, Rebecca M. (2002). „Thermodynamic Quantities for the Ionization Reactions of Buffers”. J. Phys. Chem. Ref. Data. 31 (1): 231—370. Bibcode:2002JPCRD..31..231G. doi:10.1063/1.1416902. 
  21. ^ Silva, Andre M. N.; Kong, Xiaole; Hider, Robert C. (2009). „Determination of the pKa value of the hydroxyl group in the α-hydroxycarboxylates citrate, malate and lactate by 13C NMR: implications for metal coordination in biological systems”. Biometals. 22 (5): 771—778. PMID 19288211. doi:10.1007/s10534-009-9224-5. 
  22. ^ Maniatis, T.; Fritsch, E. F.; Sambrook, J. 1982. Molecular Cloning: A Laboratory Manual. Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY.
  23. ^ Gomori, G. (1955). „16 Preparation of buffers for use in enzyme studies”. Methods in Enzymology Volume 1. Methods in Enzymology. 1. стр. 138–146. ISBN 9780121818012. doi:10.1016/0076-6879(55)01020-3. 
  24. ^ Matzapetakis, M.; Raptopoulou, C. P.; Tsohos, A.; Papaefthymiou, V.; Moon, S. N.; Salifoglou, A. (1998). „Synthesis, Spectroscopic and Structural Characterization of the First Mononuclear, Water Soluble Iron−Citrate Complex, (NH4)5Fe(C6H4O7)2·2H2O”. J. Am. Chem. Soc. 120 (50): 13266—13267. doi:10.1021/ja9807035. 
  25. ^ Powell, Alvin (14. 2. 2014). „59,000 generations of bacteria, plus freezer, yield startling results”. phys.org. Приступљено 13. 4. 2017. 
  26. ^ Blount, Z. D.; Borland, C. Z.; Lenski, R. E. (4. 6. 2008). „Historical contingency and the evolution of a key innovation in an experimental population of Escherichia coli” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 105 (23): 7899—7906. Bibcode:2008PNAS..105.7899B. PMC 2430337 Слободан приступ. PMID 18524956. doi:10.1073/pnas.0803151105. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2017. 
  27. ^ Stryer, Lubert; Berg, Jeremy; Tymoczko, John (2003). „Section 16.2: The Glycolytic Pathway Is Tightly Controlled”. Biochemistry (5. ed., international ed., 3. printing изд.). New York: Freeman. ISBN 978-0716746843. 

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Limunska_kiselina&oldid=23604642”