Тупаје — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Order of mammals}}
{{Taxobox
{{Automatic taxobox
| name = Тупаје
| name = Тупаје<ref name=msw3>{{MSW3 Scandentia|id= 11900001|pages=104–109}}</ref>
| fossil_range = {{фосилни опсег|60|0|?средњи [[еоцен]] – данас}}
| fossil_range = [[еоцен|Средњи еоцен]] – данас {{фосилни опсег|60|0}}
| image = Tupaia minor.jpg
| image = Spitzhörnchen.JPG
| image_width = 250п
| image_width = 250п
| image_caption = ''-{Tupaia minor}-''
| image_caption = -{''[[Tupaia (genus)|Tupaia]]'' sp.}-
| image2 = Tupaia minor.jpg
| regnum = [[Животиње|-{Animalia}-]]
| image2_width = 250п
| phylum = [[Хордати|-{Chordata}-]]
| image2_caption = ''-{Tupaia minor}-''
| classis = [[Сисари|-{Mammalia}-]]

| ordo = '''-{Scandentia}-'''
| taxon = Scandentia
| ordo_authority = [[Јохан Андреас Вагнер|-{Wagner}-]], 1855
| authority = [[Johann Andreas Wagner|-{Wagner}-]], 1855
| subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Породице]]
| subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Породице]]
| subdivision =
| subdivision =
* -{[[Tupaiidae]]}-
* -{[[Tupaiidae]]}-
* -{[[Ptilocercidae]]}-
* -{[[Ptilocercidae]]}-
}}
}}
'''Тупаје''',<ref name="Prilog">{{Cite web |title=Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog2.htm&actid=&regactid=380295&doctype=reg}}</ref> '''ровке пењачице'''<ref name="Prilog" /> или '''ровчице дрвећа''' ([[Латински језик|лат.]] -{Scandentia}-) ред су ситних плаценталних [[Сисари|сисара]], који насељавају [[Југоисточна Азија|југоисточну Азију]] ([[Индомалајско зоогеографско царство]]). Ред броји 5 савремених [[Род (биологија)|родова]] са око 20 [[Врста (биологија)|врста]].


'''Тупаје''',<ref name="Prilog">{{Cite web |title=Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog2.htm&actid=&regactid=380295&doctype=reg}}</ref> ''верировке'', ''ровке пењачице''<ref name="Prilog" /> или ''ровчице дрвећа''<ref>{{Cite Americana|wstitle=Tree-shrew}}</ref> ([[Латински језик|лат.]] -{Scandentia}-) ред су ситних плаценталних [[Сисари|сисара]], који насељавају [[Југоисточна Азија|југоисточну Азију]] ([[Индомалајско зоогеографско царство]]). Ред броји 5 савремених [[Род (биологија)|родова]] са око 20 [[Врста (биологија)|врста]]. Ове животиње имају већи однос између величине [[мозак|мозга]] и укупне телесне масе од било којег другог сисара, укључујући и људе.<ref>{{Cite web | title = Tupaia belangeri | publisher = The Genome Institute, Washington University | url = http://genome.wustl.edu/genomes/view/tupaia_belangeri | accessdate = 2012-01-01 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100601201841/https://www.genome.wustl.edu/genomes/view/tupaia_belangeri | archivedate=1. 6. 2010 | url-status = dead }}</ref> Овако високи коефицијенти нису неуобичајено за животиње мање тежине од једног килограма.
== Опис ==
Тупаје имају дебело [[вуна]]сто крзно и дуги [[реп]], на којем скоро нема длака.


Зову се 'верировке' (што асоцира на ровке), а упркос томе што су раније биле разврстане у [[Insectivora]], нису стварне [[ровчице]], а и све врсте не живе на [[дрво|дрвећу]]. Између осталог, верировке једу [[плод]]ове биљака рода -{''[[Rafflesia]]''}-.
Имају велике [[Око|очи]] и покретне [[Уво|уши]]. Ноћне су животиње. Увек су спремне да побегну од [[Grabljivica|грабљивица]] као што су [[сове]], а своју главу могу да окрену готово за 360°. Дуге задње [[ноге]] им омогућавају да праве велике скокове међу гранама.


Међу редовима сисара, верировке су уско повезане са [[примати]]ма и користе се као алтернатива примата у експерименталним студијама [[миопија| миопије]], психосоцијалног стреса и [[хепатитис]]а.<ref>{{Cite journal | last1 = Cao | first1 = J | last2 = Yang | first2 = E-B | last3 = Su | first3 = J-J | last4 = Li | first4 = Y |author5=Chow P | title = The tree shrews: adjuncts and alternatives to primates as models for biomedical research | journal = J Med Primatol | year=2003 | volume = 32 | pages = 123–130 | url = http://www.unifr.ch/inph/vclab/assets/files/PDFs/Caoetal.pdf | accessdate = 2012-01-01 }}</ref>
Ове ситне животиње су тешке 85—110 [[грам]]а.<ref name=":0">{{Cite book|title=Велика енциклопедија животиња|last=Микеш|first=Михаљ|publisher=|year=2001|isbn=978-86-489-0303-7|location=|pages=310, 311}}</ref>


== Опис ==
По облику тела, припадници овог реда углавном наликују [[веверица]]ма. Екстремитети тупаја су пентадактилни и на [[прст]]има се налазе закривљене канџе.<ref>Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. стр. 335</ref>
{{rut}}
Тупаје имају дебело [[вуна]]сто крзно и дуги [[реп]], на којем скоро нема длака. Имају велике [[Око|очи]] и покретне [[Уво|уши]]. Ноћне су животиње. Увек су спремне да побегну од [[Grabljivica|грабљивица]] као што су [[сове]], а своју главу могу да окрену готово за 360°. Дуге задње [[ноге]] им омогућавају да праве велике скокове међу гранама. Ове ситне животиње су тешке 85—110 [[грам]]а.<ref name=":0">{{Cite book|title=Велика енциклопедија животиња|last=Микеш|first=Михаљ|publisher=|year=2001|isbn=978-86-489-0303-7|location=|pages=310, 311}}</ref> По облику тела, припадници овог реда углавном наликују [[Веверице (породица)|веверица]]ма. Екстремитети тупаја су пентадактилни и на [[прст]]има се налазе закривљене канџе.<ref>Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. стр. 335</ref>


Тупаје са [[Сундска острва|Сундских острва]], [[Борнео|Борнеа]], [[Суматра|Суматре]] и два оближња мала острва су тамноцрвене боје и дужине до 15 [[центиметар]]а, са готово дупло дужим [[реп]]ом. [[Филипини|Филипинска]] тупаја је исте величине, али је она сивкасте боје, док је тупаја са [[Целебес]]а дуга око 13 [[центиметар]]а и има тамно сивкасто крзно.<ref name=":0" />
Тупаје са [[Сундска острва|Сундских острва]], [[Борнео|Борнеа]], [[Суматра|Суматре]] и два оближња мала острва су тамноцрвене боје и дужине до 15 [[центиметар]]а, са готово дупло дужим [[реп]]ом. [[Филипини|Филипинска]] тупаја је исте величине, али је она сивкасте боје, док је тупаја са [[Целебес]]а дуга око 13 [[центиметар]]а и има тамно сивкасто крзно.<ref name=":0" />

Приземне врсте имају тенденцију да буду веће од арбореалних форми (које живе на дрвећу), као и да имају веће канџе, које користе за ископавање [[плен]]а, као што су [[инсект]]и. Они су [[сваштојед]]и, хранећи се инсектима, малим кичмењацима, воћем и [[семенка]]ма. Имају слабо развијене очњаке и неспецијализоване [[кутњак]]е, са укупном [[зубна формула |зубном формулом]]:
* горња вилица = 2.1.3.3,
* доња вилица = 3.1.3.3<ref name=EoM>{{cite book|editor= Macdonald, D.|author= Martin, Robert D.|year=1984|title= The Encyclopedia of Mammals|publisher= Facts on File|location= New York|pages= [https://archive.org/details/encyclopediaofma00mals_0/page/440 440–445]|isbn= 0-87196-871-1|url= https://archive.org/details/encyclopediaofma00mals_0/page/440}}</ref>

Тупаје imaju dobro [[čulo vida]], sa [[binokularni vid |binokularnim gledanjem]] u slučaju više vrsta koje žive na drvetu. Većina su [[Dnevna životinja| dnevne]], iako je [[olovkastorepa verirovka]] [[noćna životinja]]. Ženski imaju trudnoću dugu od 45 do 50 dana i rađaju do tri mladunca, u gnijezdu koje je obloženo suhim lišćem unutar šupljine u stablu. Mladi se rađaju slijepi i bez dlaka, ali su u mogućnosti da napuste gnijezdo već nakon otprilike mjesec dana. U ovom periodu, imaju relativno malo majčinske brige, koja ih posjećuje samo po nekoliko minuta svaki drugi dan da ih [[dojenje|nadoji]]. Spolnu zrelost verirovke dostižu nakon oko četiri mjeseca i mogu se uzgajati mnogo godina, bez jasne sezone parenja u većini vrsta.<ref name=EoM/>

Ove životinje žive u malim porodičnim grupama, koje brane svoju [[teritorija (životinja) | teritoriju]] od uljeza. Oni [[teritorijalno obilježavanje |obilježavaju svoje teritorije]] pomoću različitih [[mirisna žlezda|mirisnih žlijezda]] ili [[urin]]om, u zavisnosti od pripadnosti vrsti. Ime ''Tupaia'' je izvedeno iz riječi ''tupai'', što na malajskom jeziku znači vjeverica,<ref>{{cite book | author = Nowak, R. M. | year=1999 | title = Walker's Mammals of the World | url = https://archive.org/details/walkersmammalsof0002nowa | publisher = Johns Hopkins University | isbn = 0-8018-5789-9 | pages = 245}}</ref> a dao ga je su Sir [[Stamford Raffles]].<ref>{{cite book | author = Craig, John | year=1849 | title = A new universal etymological technological, and pronouncing dictionary of the English Language| url = https://archive.org/details/anewuniversalet00craigoog }}</ref> Olovkastorepa verirovka u Maleziji može da konzumiraju velike količine prirodno fermentiranog [[nectar]]a do sadržaja alkohola od 3,8%, cijele godine bez ikakvih efekata na [[ponašanje]].<ref>Moscowicz, Clara. 2008. Tiny tree shrew can drink you under the table. [http://www.nbcnews.com/id/25908012/#.Vu6u9RXD_VI]</ref>

== Класификација ==
[[Датотека:Dentition tupaia.jpg|thumb|250px|Дентиција тупаје (-{Tupaia}-)]]

They make up the entire [[Order (biology)|order]] '''Scandentia''', split into the [[Family (biology)|families]] [[Tupaiidae]], the treeshrews, and [[Ptilocercidae]], the pen-tailed treeshrew. The 20&nbsp;[[species]] are placed in five [[genus|genera]].

Treeshrews were moved from the order [[Insectivora]] into the order [[Primates]] because of certain internal similarities to primates (for example, similarities in the [[brain]] [[anatomy]], highlighted by Sir [[Wilfrid Le Gros Clark]]), and classified as a "primitive [[prosimian]]", however they were soon split from the primates and moved into their own [[clade]]. The treeshrews’ relations to primates and other closely related clades are still being refined.

[[Molecular phylogeny|Molecular phylogenetic]] studies have suggested that the treeshrews should be given the same rank ([[order (biology)|order]]) as the primates and, with the primates and the [[flying lemurs]] (colugos), belong to the [[grandorder]] [[Euarchonta]]. According to this classification, the Euarchonta are sister to the [[Glires]] ([[lagomorpha|lagomorphs]] and [[rodent]]s), and the two groups are combined into the [[superorder]] [[Euarchontoglires]].<ref>{{cite journal |last1=Janecka |first1=Jan E. |last2=Miller |first2=Webb |last3=Pringle |first3=Thomas H. |last4=Wiens |first4=Frank |last5=Zitzmann |first5=Annette |last6=Helgen |first6=Kristofer M. |last7=Springer |first7=Mark S. |last8=Murphy |first8=William J. |title=Molecular and genomic data identify the closest living relatives of the Primates |journal=Science |volume=318 |pages=792–794 |date=2007-11-02 |df=dmy-all |doi=10.1126/science.1147555 |pmid=17975064 |issue=5851 |bibcode=2007Sci...318..792J|s2cid=12251814 }}</ref> However, the alternative placement of treeshrews as sister to both [[Glires]] and [[Primatomorpha]] cannot be ruled out.<ref name=Zhou15/> Recent studies place Scandentia as sister of the Glires, invalidating Euarchonta: It is this organization that is shown in the tree diagram below.<ref>{{cite journal |last1=Meredith |first1=Robert W. |last2=Janečka |first2=Jan E. |last3=Gatesy |first3=John |last4=Ryder |first4=Oliver A. |last5=Fisher |first5=Colleen A. |last6=Teeling |first6=Emma C. |last7=Goodbla |first7=Alisha |last8=Eizirik |first8=Eduardo |last9=Simão |first9=Taiz L. L. |date=2011-10-28 |df=dmy-all |title=Impacts of the Cretaceous terrestrial revolution and KPg extinction on mammal diversification |journal=Science |volume=334 |issue=6055 |pages=521–524 |doi=10.1126/science.1211028 |issn=0036-8075 |pmid=21940861 |bibcode=2011Sci...334..521M|s2cid=38120449 }}</ref><ref name=Zhou15>{{cite journal |last1=Zhou |first1=Xuming |last2=Sun |first2=Fengming |last3=Xu |first3=Shixia |last4=Yang |first4=Guang |last5=Li |first5=Ming |date=2015-03-01 |df=dmy-all |title=The position of tree shrews in the mammalian tree: Comparing multi-gene analyses with phylogenomic results leaves monophyly of Euarchonta doubtful |journal=Integrative Zoology |volume=10 |issue=2 |pages=186–198 |doi=10.1111/1749-4877.12116 |pmid=25311886 |issn=1749-4877}}</ref>

{{Clade | style=font-size:75%;line-height:75%
| label1= -{[[Euarchontoglires]]}-
| 1= {{Clade
| label1= -{[[Glires]]}-
| 1= {{Clade
| 1= -{[[Rodentia]]}- ([[глодари]])
| 2= -{[[Lagomorpha]]}- ([[кунић]]у, [[зец|зечеви]], двозупци)}}
| label2= -{[[Euarchonta]]}-
| 2= {{Clade
| 1= -{'''Scandentia'''}- (Тупаје)
| 2= {{Clade
| 1= -{[[Colugo|Dermoptera]]}- (Колуго)
| 2={{Clade
| 1= -{†[[Plesiadapiformes]]}-
| 2= -{[[Primates]]}- }} }} }} }}
}}

Several other arrangements of these orders have been proposed in the past, and the above tree is only a well-favored proposal.<ref>{{cite journal |last1=Pettigrew |first1=J.D. |last2=Jamieson |first2=B.G. |last3=Robson |first3=S.K. |last4=Hall |first4=L.S. |last5=McAnally |first5=K.I. |last6=Cooper |first6=H.M. |year=1989 |title=Phylogenetic relations between microbats, megabats, and primates |series=Mammalia: Chiroptera and Primates |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |url=http://rstb.royalsocietypublishing.org/content/royptb/325/1229/local/back-matter.pdf |volume=325 |issue=1229 |pages=489–559 |doi=10.1098/rstb.1989.0102 |pmid=2575767 |bibcode=1989RSPTB.325..489P |df=dmy-all}}</ref> Although it is known that Scandentia is one of the most [[basal (phylogenetics)|basal]] Euarchontoglire clades, the exact phylogenetic position is not yet considered resolved: It may be a sister of [[Glires]], [[Primatomorpha]],<ref name="LinChen2014">{{cite journal|last1= Lin|first1=J.|last2= Chen|first2=G.|last3= Gu|first3=L.|last4= Shen|first4=Y.|last5= Zheng|first5=M.|last6= Zheng|first6=W.|last7= Hu|first7=X.|last8= Zhang|first8=X.|last9 =Qiu|first9=Y.|last10= Liu|first10=X.|last11= Jiang|first11=C.|title= Phylogenetic affinity of tree shrews to Glires is attributed to fast evolution rate|journal= Molecular Phylogenetics and Evolution |volume= 71|year= 2014|pages= 193–200|doi= 10.1016/j.ympev.2013.12.001|pmid=24333622}}</ref> or [[Dermoptera]], or separate from and sister to all other Euarchontoglires.<ref>{{cite journal |last1=Foley |first1=Nicole M. |last2=Springer |first2=Mark S. |last3=Teeling |first3=Emma C. |date=2016-07-19 |df=dmy-all |title=Mammal madness: Is the mammal tree of life not yet resolved? |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B |volume=371 |issue=1699 |pages=20150140 |doi=10.1098/rstb.2015.0140 |issn=0962-8436 |pmc=4920340 |pmid=27325836}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Kumar |first1=Vikas |last2=Hallström |first2=Björn M. |last3=Janke |first3=Axel |date=2013-04-01 |title=Coalescent-based genome analyses resolve the early branches of the Euarchontoglires |journal=PLOS ONE |volume=8 |issue=4 |pages=e60019 |doi=10.1371/journal.pone.0060019 |issn=1932-6203 |pmc=3613385 |pmid=23560065 |df=dmy-all|bibcode=2013PLoSO...860019K}}</ref>

=== Ред -{Scandentia}-===

Двадесет [[врста (биологија)|врста]] are placed in four [[genus|genera]], which are divided into two families. The majority are in the "ordinary" treeshrew family, [[Tupaiidae]], but one species, the [[pen-tailed treeshrew]], is different enough to warrant placement in its own family, [[Ptilocercidae]]; the two families are thought to have separated 60 million years ago.<ref name="Roberts2011" /> The former Tupaiidae genus ''[[Urogale]]'' was disbanded in 2011 when the Mindanao treeshrew was moved to ''Tupaia'' based on a molecular phylogeny.<ref name="Roberts2011">{{cite journal|last1= Roberts|first1=T.E.|last2= Lanier|first2=H.C.|last3= Sargis|first3=E.J.|last4= Olson|first4=L.E.|title= Molecular phylogeny of treeshrews (Mammalia: Scandentia) and the timescale of diversification in Southeast Asia|journal= Molecular Phylogenetics and Evolution|volume= 60|issue= 3|year= 2011|pages= 358–372|doi= 10.1016/j.ympev.2011.04.021|pmid=21565274}}</ref>

{{colbegin|colwidth=25em}}
* '''Ред -{Scandentia}-'''
** Породица -{[[Tupaiidae]]}-
*** Род -{[[Anathana]]}-
**** [[Мадраска тупаја]], -{''A. ellioti''}-
*** Род -{[[Dendrogale]]}-
**** [[Борнеаснска глаткорепа glatkorepa тупаја]], -{''D. melanura''}-
**** [[Северна глаткорепа тупаја]], -{''D. murina''}-
*** Род -{[[Tupaia]]}-
**** [[Северна тупаја]], -{''T. belangeri''}-
**** [[Златнотрба тупаја]], -{''T. chrysogaster''}-
**** [[Пругаста тупаја]], -{''T. dorsalis''}-
**** [[Обична тупаја]], -{''T. glis''}-
**** [[Витка тупаја]], -{''T. gracilis''}-
**** [[Хорсфилдова тупаја]], -{''T. javanica''}-
**** [[Дуго-стопалска тупаја]], -{''T. longipes''}-
**** [[Патуљаста тупаја]], -{''T. minor''}-
**** [[Каламанска тупаја]], -{''T. moellendorffi''}-
**** [[Планинска тупаја]], -{''T. montana''}-
**** [[Никобарска тупаја]], -{''T. nicobarica''}-
**** [[Палаванска тупаја]], -{''T. palawanensis''}-
**** [[Обојена тупаја]], -{''T. picta''}-
**** [[Ради тупаја]], -{''T. splendidula''}-
**** [[Велика тупаја]], -{''T. tana''}-
*** Род -{Urogale}-
**** [[Минданоанска тупаја]], -{''U. everetti''}-
** Породица -{Ptilocercidae}-
*** Род -{Ptilocercus}-
**** [[Оловкасторепа тупаја]], -{''P. lowii''}-
{{colend}}

== Фосили ==

Фосилни остаци верировки су сиромашни. Најстарија могућа верировка, -{''[[Eodendrogale parva]]''}-, је из [[еоцен|средњег еоцена]] у [[Хенан]]у, [[Кина]], али је идентитет ове животиње неизвјестан. Остали фосили су пореклом из [[миоцен]]а, са подручја [[Тајланд]]а, [[Пакистан]]а, [[Индија|Индије]] и [[Јунан]]а, Кина, као и [[плиоцен]]а Индије. Већина припада породици -{Tupaiidae}-; сматра се да је једна фосилна врста описана из олигоцена Јунана ближа оловкасторепој тупаји.<ref name="Li2016">{{cite journal|last1= Li|first1=Q.|last2= Ni|first2=X.|title=An early Oligocene fossil demonstrates treeshrews are slowly evolving "living fossils"|journal= Scientific Reports|volume= 6|issue= 1|year= 2016|page=18627|doi= 10.1038/srep18627|pmid=26766238|pmc=4725336|doi-access= free}}</ref>

Именоване фосилне врсте укључују -{''[[Prodendrogale yunnanica]]''}-, -{''[[Prodendrogale engesseri]]''}-, и -{''[[Tupaia storchi]]''}- из Јунана, -{''[[Tupaia miocenica]]''}- са Тајланда, -{''[[Palaeotupaia sivalicus]]''}- из Индије<ref name=NiQiu2012>{{Cite journal |last1=Ni |first1=X. |last2=Qiu |first2=Z. |title=Tupaiine tree shrews (Scandentia, Mammalia) from the Yuanmou ''Lufengpithecus'' locality of Yunnan, China |doi=10.1007/s13358-011-0029-0 |journal=Swiss Journal of Palaeontology |volume=131 |pages= 51–60 |year=2012 |s2cid=85271080 |df=dmy-all}}</ref> и -{''[[Ptilocercus kylin]]''}- из Јунана.<ref name="Li2016" />


== Исхрана ==
== Исхрана ==
Ред 34: Ред 113:


== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery>
<gallery widths="250px" heights="180px">
Датотека:The northern smooth-tailed treeshrew.jpg|Источна глаткорепа тупаја
Датотека:The northern smooth-tailed treeshrew.jpg|Источна глаткорепа тупаја
Датотека:The Madras treeshrew (Anathana ellioti) by Davidraju img7 2.jpg|''Anathana ellioti''
Датотека:The Madras treeshrew (Anathana ellioti) by Davidraju img7 2.jpg|''Anathana ellioti''
Датотека:Nicobar Treeshrew (Tupaia nicobarica nicobarica).jpg|''Tupaia nicobarica nicobarica''
Датотека:Nicobar Treeshrew (Tupaia nicobarica nicobarica).jpg|''Tupaia nicobarica nicobarica''
Датотека:Tupaia glis -Artis Zoo, Amsterdam, Netherlands-8b.jpg|Тупаја у зоолошком врту Артис у Амстердаму, Холандија
Датотека:Tupaia glis -Artis Zoo, Amsterdam, Netherlands-8b.jpg|Тупаја у зоолошком врту Артис у Амстердаму, Холандија
Датотека:The Madras treeshrew (Anathana ellioti) by Davidraju img7.jpg|''Anathana ellioti''
Датотека:Nördliches Spitzhörnchen Tupaia belangeri Blumengärten Hirschstetten Wien 2014 c.jpg
Датотека:Nördliches Spitzhörnchen Tupaia belangeri Blumengärten Hirschstetten Wien 2014 c.jpg
Датотека:Tupaia dorsalis.jpg|''Tupaia dorsalis''
Датотека:Tupaia dorsalis.jpg|''Tupaia dorsalis''
Ред 54: Ред 132:
{{refbegin}}
{{refbegin}}
* Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. Београд: ННК Интернационал. {{page|year=|isbn=978-86-83635-63-4|pages=335}}
* Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. Београд: ННК Интернационал. {{page|year=|isbn=978-86-83635-63-4|pages=335}}
* Микеш Михаљ (2007.), Велика енциклопедија животиња. <nowiki>{{page|year=|isbn=978-86-489-0303-7|pages=}}</nowiki>. стр. 310, 311.
* Микеш Михаљ (2007.), Велика енциклопедија животиња. ISBN 978-86-489-0303-7, стр. 310, 311.
{{refend}}
{{refend}}


Ред 62: Ред 140:
* [https://nationalzoo.si.edu/animals/northern-tree-shrew NationalZoo]
* [https://nationalzoo.si.edu/animals/northern-tree-shrew NationalZoo]


{{Taxonbar}}
{{Taxonbar|from=Q231550}}
{{Authority control}}
{{Authority control}}


Верзија на датум 27. фебруар 2021. у 05:09

Тупаје[1]
Временски распон: Средњи еоцен – данас 60–0 Ma
Tupaia sp.
Tupaia minor
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Велики Ред: Euarchonta
Ред: Scandentia
Wagner, 1855
Породице

Тупаје,[2] верировке, ровке пењачице[2] или ровчице дрвећа[3] (лат. Scandentia) ред су ситних плаценталних сисара, који насељавају југоисточну Азију (Индомалајско зоогеографско царство). Ред броји 5 савремених родова са око 20 врста. Ове животиње имају већи однос између величине мозга и укупне телесне масе од било којег другог сисара, укључујући и људе.[4] Овако високи коефицијенти нису неуобичајено за животиње мање тежине од једног килограма.

Зову се 'верировке' (што асоцира на ровке), а упркос томе што су раније биле разврстане у Insectivora, нису стварне ровчице, а и све врсте не живе на дрвећу. Између осталог, верировке једу плодове биљака рода Rafflesia.

Међу редовима сисара, верировке су уско повезане са приматима и користе се као алтернатива примата у експерименталним студијама миопије, психосоцијалног стреса и хепатитиса.[5]

Опис

Тупаје имају дебело вунасто крзно и дуги реп, на којем скоро нема длака. Имају велике очи и покретне уши. Ноћне су животиње. Увек су спремне да побегну од грабљивица као што су сове, а своју главу могу да окрену готово за 360°. Дуге задње ноге им омогућавају да праве велике скокове међу гранама. Ове ситне животиње су тешке 85—110 грама.[6] По облику тела, припадници овог реда углавном наликују веверицама. Екстремитети тупаја су пентадактилни и на прстима се налазе закривљене канџе.[7]

Тупаје са Сундских острва, Борнеа, Суматре и два оближња мала острва су тамноцрвене боје и дужине до 15 центиметара, са готово дупло дужим репом. Филипинска тупаја је исте величине, али је она сивкасте боје, док је тупаја са Целебеса дуга око 13 центиметара и има тамно сивкасто крзно.[6]

Приземне врсте имају тенденцију да буду веће од арбореалних форми (које живе на дрвећу), као и да имају веће канџе, које користе за ископавање плена, као што су инсекти. Они су сваштоједи, хранећи се инсектима, малим кичмењацима, воћем и семенкама. Имају слабо развијене очњаке и неспецијализоване кутњаке, са укупном зубном формулом:

  • горња вилица = 2.1.3.3,
  • доња вилица = 3.1.3.3[8]

Тупаје imaju dobro čulo vida, sa binokularnim gledanjem u slučaju više vrsta koje žive na drvetu. Većina su dnevne, iako je olovkastorepa verirovka noćna životinja. Ženski imaju trudnoću dugu od 45 do 50 dana i rađaju do tri mladunca, u gnijezdu koje je obloženo suhim lišćem unutar šupljine u stablu. Mladi se rađaju slijepi i bez dlaka, ali su u mogućnosti da napuste gnijezdo već nakon otprilike mjesec dana. U ovom periodu, imaju relativno malo majčinske brige, koja ih posjećuje samo po nekoliko minuta svaki drugi dan da ih nadoji. Spolnu zrelost verirovke dostižu nakon oko četiri mjeseca i mogu se uzgajati mnogo godina, bez jasne sezone parenja u većini vrsta.[8]

Ove životinje žive u malim porodičnim grupama, koje brane svoju teritoriju od uljeza. Oni obilježavaju svoje teritorije pomoću različitih mirisnih žlijezda ili urinom, u zavisnosti od pripadnosti vrsti. Ime Tupaia je izvedeno iz riječi tupai, što na malajskom jeziku znači vjeverica,[9] a dao ga je su Sir Stamford Raffles.[10] Olovkastorepa verirovka u Maleziji može da konzumiraju velike količine prirodno fermentiranog nectara do sadržaja alkohola od 3,8%, cijele godine bez ikakvih efekata na ponašanje.[11]

Класификација

Дентиција тупаје (Tupaia)

They make up the entire order Scandentia, split into the families Tupaiidae, the treeshrews, and Ptilocercidae, the pen-tailed treeshrew. The 20 species are placed in five genera.

Treeshrews were moved from the order Insectivora into the order Primates because of certain internal similarities to primates (for example, similarities in the brain anatomy, highlighted by Sir Wilfrid Le Gros Clark), and classified as a "primitive prosimian", however they were soon split from the primates and moved into their own clade. The treeshrews’ relations to primates and other closely related clades are still being refined.

Molecular phylogenetic studies have suggested that the treeshrews should be given the same rank (order) as the primates and, with the primates and the flying lemurs (colugos), belong to the grandorder Euarchonta. According to this classification, the Euarchonta are sister to the Glires (lagomorphs and rodents), and the two groups are combined into the superorder Euarchontoglires.[12] However, the alternative placement of treeshrews as sister to both Glires and Primatomorpha cannot be ruled out.[13] Recent studies place Scandentia as sister of the Glires, invalidating Euarchonta: It is this organization that is shown in the tree diagram below.[14][13]

Euarchontoglires
Glires
 

Rodentia (глодари)

 
 

Lagomorpha (кунићу, зечеви, двозупци)

 
 
Euarchonta
 

Scandentia (Тупаје)

 
 
 

Dermoptera (Колуго)

 
 
 

†Plesiadapiformes

 
 

Primates

 
 
 
 
 

Several other arrangements of these orders have been proposed in the past, and the above tree is only a well-favored proposal.[15] Although it is known that Scandentia is one of the most basal Euarchontoglire clades, the exact phylogenetic position is not yet considered resolved: It may be a sister of Glires, Primatomorpha,[16] or Dermoptera, or separate from and sister to all other Euarchontoglires.[17][18]

Ред Scandentia

Двадесет врста are placed in four genera, which are divided into two families. The majority are in the "ordinary" treeshrew family, Tupaiidae, but one species, the pen-tailed treeshrew, is different enough to warrant placement in its own family, Ptilocercidae; the two families are thought to have separated 60 million years ago.[19] The former Tupaiidae genus Urogale was disbanded in 2011 when the Mindanao treeshrew was moved to Tupaia based on a molecular phylogeny.[19]

Фосили

Фосилни остаци верировки су сиромашни. Најстарија могућа верировка, Eodendrogale parva, је из средњег еоцена у Хенану, Кина, али је идентитет ове животиње неизвјестан. Остали фосили су пореклом из миоцена, са подручја Тајланда, Пакистана, Индије и Јунана, Кина, као и плиоцена Индије. Већина припада породици Tupaiidae; сматра се да је једна фосилна врста описана из олигоцена Јунана ближа оловкасторепој тупаји.[20]

Именоване фосилне врсте укључују Prodendrogale yunnanica, Prodendrogale engesseri, и Tupaia storchi из Јунана, Tupaia miocenica са Тајланда, Palaeotupaia sivalicus из Индије[21] и Ptilocercus kylin из Јунана.[20]

Исхрана

Тупаје су једини искључиви месоједи међу приматима.

Хране се ларвама, жабама, ситним птицама и инсектима.[6]

Галерија

  • Источна глаткорепа тупаја
    Источна глаткорепа тупаја
  • Anathana ellioti
    Anathana ellioti
  • Tupaia nicobarica nicobarica
    Tupaia nicobarica nicobarica
  • Тупаја у зоолошком врту Артис у Амстердаму, Холандија
    Тупаја у зоолошком врту Артис у Амстердаму, Холандија
  • Tupaia dorsalis
    Tupaia dorsalis

Види још

Референце

  1. ^ Helgen, K.M. (2005). „Order Scandentia”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 104—109. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ а б „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  3. ^  Rines, George Edwin, ур. (1920). „Tree-shrew”. Encyclopedia Americana. 
  4. ^ „Tupaia belangeri”. The Genome Institute, Washington University. Архивирано из оригинала 1. 6. 2010. г. Приступљено 2012-01-01. 
  5. ^ Cao, J; Yang, E-B; Su, J-J; Li, Y; Chow P (2003). „The tree shrews: adjuncts and alternatives to primates as models for biomedical research” (PDF). J Med Primatol. 32: 123—130. Приступљено 2012-01-01. 
  6. ^ а б в Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. стр. 310, 311. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  7. ^ Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. стр. 335
  8. ^ а б Martin, Robert D. (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 440–445. ISBN 0-87196-871-1. 
  9. ^ Nowak, R. M. (1999). Walker's Mammals of the World. Johns Hopkins University. стр. 245. ISBN 0-8018-5789-9. 
  10. ^ Craig, John (1849). A new universal etymological technological, and pronouncing dictionary of the English Language. 
  11. ^ Moscowicz, Clara. 2008. Tiny tree shrew can drink you under the table. [1]
  12. ^ Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007-11-02). „Molecular and genomic data identify the closest living relatives of the Primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555. 
  13. ^ а б Zhou, Xuming; Sun, Fengming; Xu, Shixia; Yang, Guang; Li, Ming (2015-03-01). „The position of tree shrews in the mammalian tree: Comparing multi-gene analyses with phylogenomic results leaves monophyly of Euarchonta doubtful”. Integrative Zoology. 10 (2): 186—198. ISSN 1749-4877. PMID 25311886. doi:10.1111/1749-4877.12116. 
  14. ^ Meredith, Robert W.; Janečka, Jan E.; Gatesy, John; Ryder, Oliver A.; Fisher, Colleen A.; Teeling, Emma C.; Goodbla, Alisha; Eizirik, Eduardo; Simão, Taiz L. L. (2011-10-28). „Impacts of the Cretaceous terrestrial revolution and KPg extinction on mammal diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. Bibcode:2011Sci...334..521M. ISSN 0036-8075. PMID 21940861. S2CID 38120449. doi:10.1126/science.1211028. 
  15. ^ Pettigrew, J.D.; Jamieson, B.G.; Robson, S.K.; Hall, L.S.; McAnally, K.I.; Cooper, H.M. (1989). „Phylogenetic relations between microbats, megabats, and primates” (PDF). Philosophical Transactions of the Royal Society B. Mammalia: Chiroptera and Primates. 325 (1229): 489—559. Bibcode:1989RSPTB.325..489P. PMID 2575767. doi:10.1098/rstb.1989.0102. 
  16. ^ Lin, J.; Chen, G.; Gu, L.; Shen, Y.; Zheng, M.; Zheng, W.; Hu, X.; Zhang, X.; Qiu, Y.; Liu, X.; Jiang, C. (2014). „Phylogenetic affinity of tree shrews to Glires is attributed to fast evolution rate”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 71: 193—200. PMID 24333622. doi:10.1016/j.ympev.2013.12.001. 
  17. ^ Foley, Nicole M.; Springer, Mark S.; Teeling, Emma C. (2016-07-19). „Mammal madness: Is the mammal tree of life not yet resolved?”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 371 (1699): 20150140. ISSN 0962-8436. PMC 4920340 Слободан приступ. PMID 27325836. doi:10.1098/rstb.2015.0140. 
  18. ^ Kumar, Vikas; Hallström, Björn M.; Janke, Axel (2013-04-01). „Coalescent-based genome analyses resolve the early branches of the Euarchontoglires”. PLOS ONE. 8 (4): e60019. Bibcode:2013PLoSO...860019K. ISSN 1932-6203. PMC 3613385 Слободан приступ. PMID 23560065. doi:10.1371/journal.pone.0060019. 
  19. ^ а б Roberts, T.E.; Lanier, H.C.; Sargis, E.J.; Olson, L.E. (2011). „Molecular phylogeny of treeshrews (Mammalia: Scandentia) and the timescale of diversification in Southeast Asia”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (3): 358—372. PMID 21565274. doi:10.1016/j.ympev.2011.04.021. 
  20. ^ а б Li, Q.; Ni, X. (2016). „An early Oligocene fossil demonstrates treeshrews are slowly evolving "living fossils"”. Scientific Reports. 6 (1): 18627. PMC 4725336 Слободан приступ. PMID 26766238. doi:10.1038/srep18627 Слободан приступ. 
  21. ^ Ni, X.; Qiu, Z. (2012). „Tupaiine tree shrews (Scandentia, Mammalia) from the Yuanmou Lufengpithecus locality of Yunnan, China”. Swiss Journal of Palaeontology. 131: 51—60. S2CID 85271080. doi:10.1007/s13358-011-0029-0. 

Литература

  • Калезић, М., Томовић, Љ. 2007. Хордати. Београд: ННК Интернационал. ISBN 978-86-83635-63-4. стр. 335.
  • Микеш Михаљ (2007.), Велика енциклопедија животиња. ISBN 978-86-489-0303-7, стр. 310, 311.

Спољашње везе

Тупаје на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупаје&oldid=23644539”