Бугарска кухиња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. март 2023. у 20:57

Бугарска кухиња (буг. Българска кухня) представља типичну балканску кухињу. Састоји се од турске, грчке и блискоисточне кулинарике. Због релативно топле климе, која је идеална за узраст воћа, поврћа и зачина, бугарска кухиња је врло разнолика.

Бугарска кухиња укључује значајан допринос отоманске кухиње,^[1]^[2] и стога дели бројна јела са блискоисточном кухињом, укључујући мусаку, ђувеч, баклава и ћевап.^[3]^[4]

Бугарска храна често укључује салате као предјела, а такође је позната по истакнутости млечних производа, вина и других алкохолних пића као што је ракија. У кухињи се налазе и разне супе, као што је таратор хладне супе, и пецива, као што су баница на бази фило теста, пита и разне врсте бурека.

Главна јела су типично чорбе на бази воде, вегетаријанске или са јагњетином, козјим месом, телетином, пилетином или свињетином. Пржење није уобичајено, али је печење на роштиљу – посебно различитих врста кобасица – истакнуто. Свињетина је уобичајена, често се меша са телетином или јагњетином, иако се риба и пилетина такође користе. Док се већина говеда узгаја за производњу млека, а не за месо, телетина је популарна за печење месних предјела (мезе) и у неким главним јелима. Као значајан извозник јагњетине, бугарска сопствена потрошња је приметна, посебно у пролеће.^[5]

Кратка историја

На бугарску кухињу су кроз историју утицале поред климе и културе освајача и народа који су ту живели. На културу и кухињу су утицали: Османски Турци, Римљани, Грци, Словени и други народи.^[6]

Карактеристична јела и пића из Бугарске кухиње

Салате

Супе и чорбе

Јела

Јела са роштиља (Скара)

Пециво

Слаткиши

Алкохолна пића

Референце

^ Earthly delights : economies and cultures of food in Ottoman and Danubian Europe, c. 1500-1900. Angela Jianu, Violeta Barbu. Leiden. 2018. ISBN 978-90-04-36754-8. OCLC 1037883656.
^ Velinova, Iskra (2018), Krasteva-Blagoeva, Evgenia, ур., The Pleasures of Being Global: Cultural Consumption of Pizza and Sushi in a Bulgarian City (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 181—218, ISBN 978-3-030-00226-8, doi:10.1007/978-3-030-00226-8_8, Приступљено 2023-03-26
^ Culinary cultures of Europe : identity, diversity and dialogue. Darra Goldstein, Kathrin Merkle, Fabio Parasecoli, Stephen Mennell, Culture and Heritage, Youth and Sport Council of Europe. Directorate General IV--Education. Strasbourg [France]: Council of Europe Pub. 2005. ISBN 92-871-5744-8. OCLC 61764250.
^ Region, regional identity and regionalism in Southeastern Europe. Part 2. Klaus Roth, Ulf Brunnbauer. Berlin: Lit. 2009. ISBN 978-3-643-10107-5. OCLC 373484286.
^ „Bulgaria Poultry and Products Meat Market Update”. www.thepoultrysite.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-26.
^ „Туристички портал Бугарске”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)

[1] Earthly delights : economies and cultures of food in Ottoman and Danubian Europe, c. 1500-1900. Angela Jianu, Violeta Barbu. Leiden. 2018. ISBN 978-90-04-36754-8. OCLC 1037883656.

[2] Velinova, Iskra (2018), Krasteva-Blagoeva, Evgenia, ур., The Pleasures of Being Global: Cultural Consumption of Pizza and Sushi in a Bulgarian City (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 181—218, ISBN 978-3-030-00226-8, doi:10.1007/978-3-030-00226-8_8, Приступљено 2023-03-26

[3] Culinary cultures of Europe : identity, diversity and dialogue. Darra Goldstein, Kathrin Merkle, Fabio Parasecoli, Stephen Mennell, Culture and Heritage, Youth and Sport Council of Europe. Directorate General IV--Education. Strasbourg [France]: Council of Europe Pub. 2005. ISBN 92-871-5744-8. OCLC 61764250.

[4] Region, regional identity and regionalism in Southeastern Europe. Part 2. Klaus Roth, Ulf Brunnbauer. Berlin: Lit. 2009. ISBN 978-3-643-10107-5. OCLC 373484286.

[5] „Bulgaria Poultry and Products Meat Market Update”. www.thepoultrysite.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-26.

[6] „Туристички портал Бугарске”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Christmas Eve E1.jpg|мини|Бугарска трпеза за Бадње вече]]
 '''Бугарска кухиња''' ([[Бугарски језик|буг.]] ''Българска кухня'') представља типичну [[балкан]]ску кухињу. Састоји се од [[Турска|турске]], [[Грчка|грчке]] и [[Блиски исток|блискоисточне]] кулинарике. Због релативно топле [[Клима|климе]], која је идеална за узраст [[Воће|воћа]], [[Поврће|поврћа]] и [[зачин]]а, бугарска кухиња је врло разнолика.
+Бугарска кухиња укључује значајан допринос отоманске кухиње,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1037883656|title=Earthly delights : economies and cultures of food in Ottoman and Danubian Europe, c. 1500-1900|date=2018|others=Angela Jianu, Violeta Barbu|isbn=978-90-04-36754-8|location=Leiden|oclc=1037883656}}</ref><ref>{{Citation|title=The Pleasures of Being Global: Cultural Consumption of Pizza and Sushi in a Bulgarian City|url=https://doi.org/10.1007/978-3-030-00226-8_8|publisher=Springer International Publishing|date=2018|accessdate=2023-03-26|isbn=978-3-030-00226-8|pages=181–218|doi=10.1007/978-3-030-00226-8_8|language=en|first=Iskra|last=Velinova|editor-first=Evgenia|editor-last=Krasteva-Blagoeva}}</ref> и стога дели бројна јела са блискоисточном кухињом, укључујући мусаку, ђувеч, баклава и ћевап.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/61764250|title=Culinary cultures of Europe : identity, diversity and dialogue|date=2005|publisher=Council of Europe Pub.|others=Darra Goldstein, Kathrin Merkle, Fabio Parasecoli, Stephen Mennell, Culture and Heritage, Youth and Sport Council of Europe. Directorate General IV--Education|isbn=92-871-5744-8|location=Strasbourg [France]|oclc=61764250}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/373484286|title=Region, regional identity and regionalism in Southeastern Europe. Part 2|date=2009|publisher=Lit|others=Klaus Roth, Ulf Brunnbauer|isbn=978-3-643-10107-5|location=Berlin|oclc=373484286}}</ref>
+Бугарска храна често укључује салате као предјела, а такође је позната по истакнутости млечних производа, вина и других алкохолних пића као што је ракија. У кухињи се налазе и разне супе, као што је таратор хладне супе, и пецива, као што су баница на бази фило теста, пита и разне врсте бурека.
+Главна јела су типично чорбе на бази воде, вегетаријанске или са јагњетином, козјим месом, телетином, пилетином или свињетином. Пржење није уобичајено, али је печење на роштиљу – посебно различитих врста кобасица – истакнуто. Свињетина је уобичајена, често се меша са телетином или јагњетином, иако се риба и пилетина такође користе. Док се већина говеда узгаја за производњу млека, а не за месо, телетина је популарна за печење месних предјела ([[Мезе (јело)|мезе]]) и у неким главним јелима. Као значајан извозник јагњетине, бугарска сопствена потрошња је приметна, посебно у пролеће.<ref>{{Cite web|url=https://www.thepoultrysite.com/articles/bulgaria-poultry-and-products-meat-market-update|title=Bulgaria Poultry and Products Meat Market Update|website=www.thepoultrysite.com|language=en|access-date=2023-03-26}}</ref>
 == Кратка историја ==