Алтајске планине

Географски положај Алтаја

Пејзаж са Горњег Алтаја.

Алтај је планински ланац у средњој Азији на размеђи Русије, Кине, Монголије и Казахстана. Пружа се између пустиње Гоби на југоистоку и Западносибирске низије на северозападу у дужини од око 2.000 km. Састоји се од Руског Алтаја (или Алтаја у ужем смислу) Монголског и од Гобијског Алтаја. Највећи врх целог система је Белуха са 4.508 m, на Монголском Алтају. Алтај је изворште великих река Оба и Иртиша.

Река Катуњ на Алтају

Алтај је старо горје, грађено од кристаластих шкриљаца, гранита и паелозојских наслага, које су у квартару уздигнуте. Палозојске наслаге обилују жељезним, оловном, бакарним, цинковим и сребрним рудама и угљем.

Клима је континентална планинска са просечном јануарском температуром од -15° (предгорје) до - 32° (међупланинске котлине) и јулском од 14-16°. Годишња количина падавина је у западном и северозападном делу Алтаја од 1000 до 2000 mm, а у југоисточном од 200 до 300 mm. Oko 800 km² покривени је ледницима, који напајају водом многобријне реке: Катуњ, Бија, Бухтарма Чуја и др. Шуме заузимају око 70% површине Алтаја. Горња граница им је 1.700 до 2.000 m.

Регион је настањен ретким, али етнички разноликим становништвом, укључујући Русе, Казахстанце, Алтајце, Монголе и Поволшке Немце, иако га претежно насељавају аутохтоне етничке мањине полуномадског порекла. Локална привреда се заснива на узгоју говеда, оваца, коња, лову, пољопривреди, шумарству и рударству. Породица алтаских језика добила је име по овом планинском ланцу.

Географија

Планина Белуха

Планина Белуха

На северу региона су планине Сајлугем, такође познате као Коливан Алтај, које се протежу североисточно од 49 °C и 86° И према западном крају Сајанских планине у 51° 60' Н и 89° И. Њихова средња висина износи 1.500 до 1.750 м. Снежна линија се протеже на 2.000 м на северној страни и на 2.400 м на јужној, а изнад ње су стрми врхови који су око 1.000 м виши. Планински превоји дуж ланца су малобројни и тешко проходни, а главни је Улан-дабан на 2.827 м (2.789 м према Козлову) и Чапчан-дабан на 3.217 м, на југу и северу респективно. На истоку и југоистоку овај ланац је окружен великим висоравни Монголије, а транзиција се постепено одвија помоћу неколико мањих висоравни, као што је Укок (2.380 м) са Пазирик долином, Чуја (1.830 м), Кендикти (2.500 м), Как (2,520 м).

Овај регион има знатан број великих језера, нпр. Увс на 720 м надморске висине, Хјаргас, Дурген и Хар 1.170 м, и испресецан је различитим планинским ланцима, од којих су главни Тану-Ола планине, које се пружају отприлике паралелно са Сајан планинама на истоку све до Косо-гола, и планине Кан Хоки, које се простиру у правцу запад-исток.

Северозападне и северне падине Сајлугем планина су изузетно стрме и тешко приступачне. Са ове стране налази се највиши врх ланца, Белуха са двоструком главом, чији врхови достижу висину од 4.506 и 4.440 м, и почетна су тачка неколико глечера (30 квадратних километара укупне површине, према подацима из 1911. године). Алтејци га зову Кадин Бази, али се такође назива и Уч-Самер.

Историја

The Altai mountains have retained a remarkably stable climate, changing little since the last ice age. In addition the mix of mammals has remained largely the same, with a few exceptions such as extinct mammoths, making it one of the few places on earth to retain an ice age fauna.

The Altai mountains were home to the Denisovan branch of hominids who were contemporaries of Neanderthals and of Homo sapiens (modern humans), descended from Hominids who reached Asia earlier than modern humans. The Denisova hominin, dated to 40,000 years ago, was discovered in the Denisova Cave of the Altai mountains in southern Siberia in 2008. Knowledge of the Denisovan humans derives primarily from DNA evidence and artifacts, as no complete skeletons have yet been recovered. DNA evidence has been unusually well preserved because of the low average temperature in the Denisova caves. Neanderthal bones and tools made by Homo sapiens have also been found in the Denisova Cave, making it the only place in the world where all three hominids are known to have lived.

A dog-like canid from 33,000 years ago was found in the Razboinichya Cave. DNA analysis published in 2013 affirmed that it was more closely related to modern dogs than to wolves.

The Altai Mountains have been identified as being the point of origin of a cultural enigma termed the Seima-Turbino Phenomenon which arose during the Bronze Age around the start of the 2nd millennium BC and led to a rapid and massive migration of peoples from the region into distant parts of Europe and Asia.

Some historians believe that the Altai mountain region may have been the location where skiing was born, however this remains disputed. Evidence to support the claims includes several cave petroglyphs within the Altai Mountains in modern China that depicts human figures on skis that are chasing after an ibex. According to a study published by the Australian Rock Art Research Association (AURA) in 2016, this rock art was estimated to be between 4,000 and 5,250 years ago, which consequently meant it may be just as old or possibly older than ancient skiing rock art and artefacts located in Scandinavia. However, dating petroglyphs accurately with current technology, is very difficult. The oldest known texts that describes skiing, is from a Chinese text that dates to the Western Han Dynasty (206 BC to 24 AD) and refers to skiers in the Altai Mountains.

Златне Алтајске планине

Алтајске планине Алтайн нуруу, ᠠᠯᠲᠠᠢ ᠶᠢᠨ ᠨᠢᠷᠤᠭᠤ, ئالتاي تاغ تىزمىسى‎, Алтай, ᠠᠯᠲᠠᠢ, Алтай, Алтай таулары
Светска баштина Унеска
Званично име	Златне Алтајске планине
Место	, , Казахстан, Русија, Монголија, Кина
Координате	49° С; 89° И
Критеријум	Природно и културно добро: x
Упис	1998. (24. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/768

Златне Алтајске планине је назив УНЕСКО-ве светске баштине која се састоји од планинског венца Алтај, резервата природе Катун, Језера Телецко језеро (Озеро Телецкое), Планине Белуха (Белуха) и висоравни Укок у средишњем Сибиру. Ово подручје, величине 16,175 км², налази се у руским републикама Алтај, Тува и Новосибирск. Оно представља најпотпунију измјену вегетацијских зона средишњег Сибира, од степе, шумовите степе, мијешаних шума, под-алпске до алпске вегетације. Ово подручје има и велики значај за заштиту угрожених сисара као што су: снежни леопард (Uncia uncia или Panthera uncia) и дивља овца позната као Алтајски аргали (Ovis ammon ammon).

Телецко језеро на висини од 424 метра је својом дубином од 325 метра једно од најдубљих на свету.

Планина Бјелуха је планински масив с два врха који се простире на граници Русије с Казахстаном. Планина има неколико ледника, а источни врх (4,506 м) јој је нешто виши од западног (4,440 м). Од Бјелухе се јужно протежу простране степе висоравни Укок, све до граница с Кином и Монголијом.

У долини Пазирик на Укочкој висоравни су пронађени многи тумули (курган) у којима су пронађени вредни остаци бронзане културе Пазирик, која личи Скитима на западу. Најславнији је курган тзв. "Сибирске ледене даме" из 5. века п. н. е. у којему су пронађени бројни предмети, али и јако добро сачувана мумија у лесу.

• 
  Врх "Круна Алтаја" на Катуну
• 
  Панорама планина иза реке Титјарика
• 
  Телецко језеро
• 
  Висораван Укок
• 
  Курган на Укочкој висоравни

Литература

• Опћа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб 1977.
• Српска породична енциклопедија, Народна књига Београд 2006.
• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Kropotkin, Peter; Bealby, John Thomas (1911). „Altai”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 758—759.  Authorities cited:
• P. Semenov and G. N. Potanin, in supplementary vol. of Russian ed. of Ritter's Asien (1877)
• Ledebour, Reise durch das Altaigebirge (1829–1830)
• P. Chikhatchev, Voyage scientifique dans l'Altai oriental (1845)
• Gebler, Übersicht des katunischen Gebirges (1837)
• G. von Helmersen, Reise nach dem Altai (St Petersburg, 1848)
• T. W. Atkinson, Oriental and Western Siberia (1858)
• Cotta, Der Altai (1871)
• Adrianov, "Journey to the Altai," in Zapiski Russ. Geogr. Soc. xi.
• Yadrintsev, "Journey in West Siberia," in Zapiski West Sib. Geogr. Soc. ii.
• Golubev, Altai (1890, Russian)
• Schmurlo, "Passes in S. Altai" (Sailughem), in Izvestia Russ. Geogr. Soc. (1898); xxxiv. 5
• V. Saposhnikov, various articles in same periodical (1897), xxxiii. and (1899) xxxv., and, by the same, Katun i yeya Istoki (Tomsk, 1901)
• S. Turner, Siberia (1905)
• Deniker, on Kozlov's explorations, in La Géographie (1901, pp. 41, &c.)
• P. Ignatov, in Izvestia Russ. Geog. Soc. (1902, No. 2).
• Forsyth, James, "A History of the Peoples of Siberia", 1992.
• Mountains of South Siberia in the book: Gvozdetsky N. A., Mikhailov N. I. Physical geography of the USSR. M., Thought, 1978.
• (Mountains of South Siberia) (in Russian) from: Gvozdetsky N. A., Mikhailov N. I. Physical geography of the USSR. M., Thought, 1978.
• „Golden Mountains of Altai”. UNESCO. Архивирано из оригинала 2007-08-18. г. Приступљено 2007-07-31. 
• „Greater Altai—Altai Krai, Republic of Altai, Tyva (Tuva), and Novosibirsk—Crossroads”. Архивирано из оригинала 2007-03-14. г. Приступљено 2006-11-30. 

Спољашње везе

• Алтајске планине на сајту Енциклопедија Британика
• "Ancient spirit and might preserved by indigenous people of Altay." на сајту YouTube RT. 6 November 2011.
• Guide to the Mountain Altai – Welcome to Altai
• Photos of Mountain Altai – Altai-Photo
• Golden Mountains of Altai at Natural Heritage Protection Fund
• UNESCO's evaluation of Altai (PDF file)