Струвеов геодетски лук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Струвеов геодетски лук*
Светска баштина Унеска

Најсевернија станица Струвеовог геодетског лука у Фугленесу, у Норвешкој.
Држава

Застава Белорусије Белорусија
Застава Естоније Естонија
Застава Финске Финска
Застава Летоније Летонија
Застава Литваније Литванија

Застава Норвешке Норвешка
Застава Молдавије Молдавија
Застава Русије Русија
Застава Шведске Шведска
Застава Украјине Украјина

Врста културна
Критеријум ii, iv, vi
Референца 1187
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 2005.  (29. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Струвеов геодетски лук је геодетска мрежа тригонометријских тачака ланчаног облика која се пружа од Хамерфеста у Норвешкој до Црног мора, кроз десет земаља у дужини од преко 2.820 km. Лук је створио и користио руски научник немачког порекла Фридрих Георг Вилхелм фон Струве од 1816. до 1855. да би измерио тачну величину и облик Земље. У то време лук је пролазио кроз само две земље: Шведска-Норвешка и Руска Империја. Ова тригонометријска мрежа изворно се састојала од 258 троуглова и 265 тригонометријских тачака. Данас је сачувано само 34 тачака које су стављене на листу УНЕСКО-ве светске баштине 2005. године, са својим различитим ознакама на терену као што су уклесане ознаке на камену, гвоздени крстови или обелисци.


Ланац[уреди]

Карта Струвеовог геодетског лука. Црвене тачке су места светске баштине.

Норвешка[уреди]

Шведска[уреди]

Финска[уреди]

Русија[уреди]

Естонија[уреди]

  • "Woibifer" (Võivere) у Avanduse
  • "Katko" (Simuna) у Avanduse
  • "Dorpat" (Tartu observatory) у Tartu

Летонија[уреди]

Литванија[уреди]

Белорусија[уреди]

Молдавија[уреди]

  • "Rudi" у Rudi

Украјина[уреди]

Спољашње везе[уреди]