Балнеотерапија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Историјат: викивезе
унос
Ред 1: Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Радови у току}}
[[Image:Badevorrichtung15.jpg|thumb|200px|Када за лечење топлим купкама]]
[[Image:Badevorrichtung15.jpg|thumb|200px|Када за лечење топлим купкама]]
'''Балнеотерапија''' ({{јез-лат|balneum - „купање“}}), је метода лечења која се заснива на примени минералне воде, лековитих гасова, блата (пелоида), климе, промену средине, дијететски режим, активни и пасивни психофизички одмор. Ефекти балнеотерапије се базирају, пре свега, на хемијском и минералном саставу сатојака и њиховој апсорпцији. Минералне воде су природне воде температуре преко 20°C, које у себи садрже више од 1 g/l растворених минералних материја ([[силицијум]], [[сумпор]], [[селен]], [[радијум]] итд) и имају мале количине материја са јаким физиолошким деловањем (радиоактивни [[радон]], [[јод]]). Поред терапеутских учинака, балнеотерапија помаже психофизичком опуштању и релаксацији њених корисника укључујући ту и здраве људе. Развој савремене технологије данас је омогућио да све већи број људи ужива у предностима балнеотерапије у својим кућама које су њени корисници опремили потребним системима и минералним водама. <ref>dr Aleksandar Dimić
'''Балнеотерапија''' ({{јез-лат|balneum - „купање“}}), је метода лечења која се заснива на примени минералне воде, лековитих гасова, и блата (пелоида). Ефекти балнеотерапије се базирају, пре свега, на хемијском и минералном саставу сатојака и њиховој апсорпцији. Минералне воде су природне воде температуре преко 20°C, које у себи садрже више од 1 g/l растворених минералних материја ([[силицијум]], [[сумпор]], [[селен]], [[радијум]] итд) и имају мале количине материја са јаким физиолошким деловањем (радиоактивни [[радон]], [[јод]]). Поред терапеутских учинака, балнеотерапија помаже психофизичком опуштању и релаксацији њених корисника укључујући ту и промену климе, средине, дијететски режим исхране, активни и пасивни психофизички одмор. Развој савремене технологије данас је омогућио да све већи број људи ужива у предностима балнеотерапије у својим кућама које су њени корисници опремили потребним системима и минералним водама. <ref name="ref2">dr Aleksandar Dimić
''Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti'' [http://www.ors.rs/banjsko%20lecenje.htm] Посећено 08/2010.</ref>
''Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti'' [http://www.ors.rs/banjsko%20lecenje.htm] Посећено 08/2010.</ref>
== Историјат ==
== Историјат ==
[[Image:William-Adolphe Bouguereau (1825-1905) - After the Bath (1875).jpg|мини|десно|200п| <center>'''"После [[купање|купања]]"'''</center>(({{јез-фр|William Bouguereau}}) - [[19. век]]]]
Благодети термалних вода човеку су одавно биле познате, а њима су се навелико служили [[Римљани]], [[Грци]] и [[Египћани]]. [[Хипократ]] ([[460.]]- [[375. пне.]]) први је поучавао лековите учинке морске воде и морских крајева на острву Кос, на архипелагу Додеканесос у [[Егејско море|Егејском мору]]. {{цитат|[[Легенда]] каже да је до те спознаје дошао посматрајући благотворан учинак [[мора]] на оштећене руке [[Рибари (вишезначна одредница)|рибара]]. Схватио је да морска вода смањује ризик од инфекције и обнавља [[ћелије]] те подстиче измену минерала и токсина између [[крв]]и и [[вода|воде]]. Колико су [[Стари Грци]] изузетно ценили благотворни учинак мора пише грчки песник [[Еурипид]] ([[480.]] - [[460. пне.]]);"Море враћа здравље човеку", а грчки [[филозоф]] [[Платон]] ([[428.]] - [[437. пне.]]) рекао је да [[море]] испира све човјекове бољке.}}
Благодети термалних вода човеку су одавно биле познате, а њима су се навелико служили [[Римљани]], [[Грци]] и [[Египћани]]. [[Хипократ]] ([[460.]]- [[375. пне.]]) први је поучавао лековите учинке морске воде и морских крајева на острву Кос, на архипелагу Додеканесос у [[Егејско море|Егејском мору]]. {{цитат|[[Легенда]] каже да је до те спознаје дошао посматрајући благотворан учинак [[мора]] на оштећене руке [[Рибари (вишезначна одредница)|рибара]]. Схватио је да морска вода смањује ризик од инфекције и обнавља [[ћелије]] те подстиче измену минерала и токсина између [[крв]]и и [[вода|воде]]. Колико су [[Стари Грци]] изузетно ценили благотворни учинак мора пише грчки песник [[Еурипид]] ([[480.]] - [[460. пне.]]);"Море враћа здравље човеку", а грчки [[филозоф]] [[Платон]] ([[428.]] - [[437. пне.]]) рекао је да [[море]] испира све човјекове бољке.}}


Ред 9: Ред 10:


[[Клод Бернар]] је открио да се људско [[тело]] састоји од 70% [[вода|воде]], а заједнички са -{''René Quinton''}- они су проучавали састав [[крв]]и, међућелијске течности и [[лимфа|лимфе]].
[[Клод Бернар]] је открио да се људско [[тело]] састоји од 70% [[вода|воде]], а заједнички са -{''René Quinton''}- они су проучавали састав [[крв]]и, међућелијске течности и [[лимфа|лимфе]].

Балнеотерапија је била врло популарна током [[Ренесанса|Ренесансе]]. Мишел Ејкем де Монтењ ({{Јез-фр|Michel Eyquem de Montaigne}}; [[28. фебруар]] [[1533]]. — [[13. септембар]] [[1592]]), [[Француска|француски]] мислилац, [[моралиста]], [[политичар]] и књижевник из доба [[Ренесанса|Ренесансе]] , на пример, често је путовао и у лековитим водама лечилишта ({{јез-ит|Bango di Lucca}} у [[Италија|Италиј]]и лечио његове проблеме са каменом у [[бубрег]]у. <ref>Source: ''Histoire de la médecine'', 2. édition, Masson.</ref>

Балнеотерапија своју експанзију као медицинска метода лечења почела је у [[18. век]]у и исту наставила у [[19. век]]у и [[20. век]]у, све до 80 и 90 [[година]] када балнеотерапија доживљава врхунац развоја. Због бројних недостатака у лечењу тога доба и фармакомедицинских непознаница, скоро све болести без посебног третмана лечене су на исти начин, па је било доста нежељених дејстава балнеотерапије. Данас то више није случај, с обзиром на велики напредак фармакологије у [[20. век]]у. Тренутне, индикације за примену термалних вода су много јасније. Данас, балнеотерапију некористе само болесни и старије особе, већ у балнеотерапију све више примењују и млађе особе и спортисти који ову врсту терапије користе за опоравак организма, одмор, и очување здравља.<ref name="ref1"/>

{{цитирање|Није потребно да сте болесни или да сте стари да би ишли у бању. Свакодневни живот нас толико окупира и исцрпљује, што доводи до сталног стреса. Зато се саветује најмање једном годишње да балнеотерапијом ослободимо наше тело напетости и побољшамо наше здравље. <ref name="ref1">[http://www.med-estetica.com/Cientifica/Revista/n3/balneoterapia.htm Salvador V. Laguarda ''Balneoterapia en Dermatología'' Hospital Casa de Salud de Valencia] Посећено 08/2010.</ref>}}


== Врсте лековитих вода ==
== Врсте лековитих вода ==
Ред 21: Ред 28:
*Фосилне воде или нафтна купка
*Фосилне воде или нафтна купка
*Вадозне воде које настају од атмосферских вода
*Вадозне воде које настају од атмосферских вода
=== Улога појединих минерала и микроелемената ===
Улога појединих минерала и микроелемената лековитих вода у балнеотерапији огледа се у следећем;
====Алкални катјонски====
'''Натријум'''
*Снажан овлаживач.
*Доступан у површинским водама високо минерализованим (хлоридима и сулфатима) и хипертермалним слаба минерализованим (олигометали).
*Утиче на равнотежу електролита у ћелији.

'''Калијум'''
*Одржава тонуса мишића.
*Одржава активност аутономног нервног система.
*Учештвује у регулацији равнотеже електролита у ћелији.
'''Литијум'''
*Терапијско дејство је спорно јер његова моћ као растварача мокраћне киселине је само евидентно у инвитро условима.
====Алкални земнокатјонски====
'''Калцијум'''
*Утиче на регулацију ћелијских протеина
*Каталитичко дејство на диференцијацију ензима: трансглутаминазе, протеазе и Фосфолипаза.
*Неопходне за регулисање пропустљивости ћелијске мембране.
'''Магнезијум'''
*Катализује синтезу нуклеинских киселина и протеина.
*Катализује производња АТП-а.
*Седативно дејство на функције централног нервног система.
'''Стронцијум'''
*На нивоу коже спречава кератиноците да стварају запаљењске цитокине.
====Микроелементи у траговима====
'''Силицијум'''
*Учешћествује у синтези и регенерацији молекула у дерму коже.
*Делује седативно (смирујуће) и антиинфламаторно.
'''Молибден'''
*Учествује у метаболизму бакра и гвожђа.
*Он је присутна у епидерму коже.
'''Јод'''
*Јачање косе, коже, ноктију и зуба.
'''Селен'''
*Неутралише слободне радикале.
*Повећава активност глутатион пероксидазе кератиноцита и фибробласта.
*Стабилизује молекуле кератина на нивоу дисулфида.
'''Бакар'''
*Неопходан у метаболизму супероксид дисмутазе (антирадилски учинак).
*Има анти-запаљењски учинак.
*Учешће у синтези и регенерацији макромолекула коже (молекула тропоколагена и еластина).
*Учествује у метаболизму тирозиназе (у меланогенези).
'''Гвожђе'''
*Побољшава активност каталазе (антирадикалска одбрана).
*Утиче на рад имуног система.
*Учествује у синтези и регенерацији макромолекула коже (катализује хидроксилацијом лизин у колагену).
'''Манган'''
*Учествује у синтези и регенерацији макромолекула у дермису (гликозаминглицин).
*Неопходна у активности тирозина (у меланогенези).
*Утиче на активност ензима.
*Укључен у имуне функције.
'''Цинк'''
*Важан елемент за активност супероксид дисмутазе (антирадикалска активност)
*Антизапаљенски учинак.
*Утиче на имуни систем.
*Учешће у синтези нуклеинских киселина.
*Учешће у метаболизму протеина и витамина А.

Наведени подаци се односе на појединачно (изоловано) дејство сваког од навесдених елемената изоловано. У природи је тешко наћи воде које изоловано садрже наведене елементе са њиховим својствима. Оне су најчешће раствор већег броја елемената и зато фармаколошке учинке термалних вода терба сагледавати у целини, имајући увек у виду кумулативно дејство његових састојака. При разматрањима дејства појединих минерала, такође треба узети у обзир њихову релативну концентрацију, синергистичко дејство и антагонистички учинак састојака лековитих вода. <ref name="ref1"/>, <ref>{{cite journal | author=Falagas ME et al. | title=''The therapeutic effect of balneotherapy: Evaluation of the evidence from randomized controlled trials'' | journal=International Journal of Clinical Practice | year=2009 | pmid=19570124 | doi=10.1111/j.1742-1241.2009.02062.x | volume=63 | pages=1068 | issue=7}}</ref>
== Индикације за балнеотерапију ==
== Индикације за балнеотерапију ==
Балнеотерапијом се побољшава обим покрета у зглобовима, јачају мишићи, смањује грч мишића, одржава или побољшава покретљивост, ублажава бол, поправља нарушена циркулација или уопштено смањују патње болесника.<ref>Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: ''Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti'', Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989. </ref>
Балнеотерапијом се побољшава обим покрета у зглобовима, јачају мишићи, смањује грч мишића, одржава или побољшава покретљивост, ублажава бол, поправља нарушена циркулација или уопштено смањују патње болесника.<ref>Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: ''Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti'', Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989. </ref>, <ref>{{cite journal |author=Verhagen AP |title=''Balneotherapy for rheumatoid arthritis and osteoarthritis.'' |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |volume=|issue= 2|pages= CD000518|year=2004 |month=January|pmid= 10796385 |pmc=|doi= 10.1002/14651858.CD000518
|url= |last2=De Vet |first2=HC |last3=De Bie |first3=RA |last4=Kessels |first4=AG |last5=Boers |first5=M |last6=Knipschild |first6=PG |last7=De Vet |first7=Henrica CW |last8=Verhagen |first8=Arianne P}}</ref><ref>{{cite journal |author=Verhagen AP |title=T''aking baths: the efficacy of balneotherapy in patients with arthritis''. A systematic review|journal=J Rheumatol |volume=24
Терапијску балнеотерапију прописује и њено спровођење контролише лекар специјалиста физијатар. Најчешће медицинске индикације за њену примену су;
|issue= 10|pages= 1964–71|year= 1997|month= October|pmid= 9330940|pmc= |doi= |url= |last2=De Vet |first2=HC |last3=De Bie |first3=RA |last4=Kessels |first4=AG |last5=Boers |first5=M |last6=Knipschild |first6=PG}}</ref>
*Реуматске (дегенеративне) болести <ref>Pizzoferrato A, Garzia I, Cenni E, Pratelli L, Tarabusi C: ''Beta-endorphin and stress hormones in patients affected by osteoarthritis undergoing thermal mud therapy.'' Laboratorio di Patologia Clinica Istituti Ortopedici Rizzoli, Bologna. Minerva Med 2000 Oct;91(10):239-45 </ref>
Терапијску балнеотерапију прописује и њено спровођење контролише лекар специјалиста физијатар. Најчешће медицинске индикације за њену примену су;<ref>{{cite journal |author=Sukenik S |title=Balneotherapy at the Dead Sea area for knee osteoarthritis|journal=IMAJ |volume= 1|issue= 2|pages= 83–85|year= 1999|month=|pmid= 10731301 |pmc= |doi= |url= |last2=Flusser |first2=D |last3=Codish |first3=S |last4=Abu-Shakra |first4=M}}</ref>
*Реуматске (дегенеративне) болести <ref>Pizzoferrato A, Garzia I, Cenni E, Pratelli L, Tarabusi C: ''Beta-endorphin and stress hormones in patients affected by osteoarthritis undergoing thermal mud therapy.'' Laboratorio di Patologia Clinica Istituti Ortopedici Rizzoli, Bologna. Minerva Med 2000 Oct;91(10):239-45 </ref>, <ref>{{cite journal
|author=Deniz Evcik |title=''The effects of balneotherapy on fibromyalgia patients''
|journal=Rheumatology International |volume= 22|issue= 2|pages= 56–59|year= 2002|month=June |pmc= |doi= 10.1007/s00296-002-0189-8|url=
|pmid=12070676
|last2=Kizilay
|first2=B
|last3=Gökçen
|first3=E}}</ref>
*Неуролошке болести
*Неуролошке болести
*Болести крвних судова
*Болести крвних судова
*Кардиоваскуларне болести (само према индикацијама уз мере опреза)
*Кардиоваскуларне болести (само према индикацијама уз мере опреза)
*Стања после повреда локомоторног апарата
*Стања после повреда локомоторног апарата,
*Стерилитет и друге гинеколошке болести
*Стерилитет и друге гинеколошке болести
*Гојазност и болести органа за варење
*Гојазност и болести органа за варење
*Псоријаза <ref>Tsoureli-Nikita E, Menchini G, Ghersetich I, Hercogova J. ''Alternative treatment of psoriasis with balneotherapy using Leopoldine spa water''. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2001 May;16(3):260-2. </ref>
*Дерматолошке (кожне) болести. Међу главним индикацијама у [[дерматологија|дерматологији]] данас су [[дерматитис]], [[контактни екцем]], [[псоријаза]], [[лихен планус]], [[себороични дерматитис]]а, [[сврабеж (медицина)|пруриго]] (свраб), слезински свраб, [[дерматозе]] и [[акне]]. <ref>Tsoureli-Nikita E, Menchini G, Ghersetich I, Hercogova J. ''Alternative treatment of psoriasis with balneotherapy using Leopoldine spa water''. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2001 May;16(3):260-2. </ref>, <ref name="ref1"/>


== Контраиндикације<ref>Hartmann B. Heart failure. ''Are baths contraindicated?'' (interview by Dr. Ulrich Scharmer) MMW Fortschr Med. 2002 Mar 14;144(11):18. </ref> ==
== Контраиндикације<ref>Hartmann B. Heart failure. ''Are baths contraindicated?'' (interview by Dr. Ulrich Scharmer) MMW Fortschr Med. 2002 Mar 14;144(11):18. </ref> ==
Ред 43: Ред 128:


== Начин примене ==
== Начин примене ==
*Купање (купке) или урањање тела или дела тела у лековиту воду, најчешће у кадама или базенима. Према температури вод разликујемо индиферентн купке температуре (34-36°C) и хипертермалне купке температуре (40-42°C).
*'''Купање (купке)''': или урањање тела или дела тела у лековиту воду, најчешће у кадама или базенима. Према температури вод разликујемо индиферентн купке температуре (34-36°C) и хипертермалне купке температуре (40-42°C). Лековита вода која се се користи у купатилима најчешће је температуре (34-36°C) коју већина болесника веома добро подносе јер делују и седативно. Трајање купање је у распону од 15 до 25 минута. топла вода може бити примењена, у облику кише,(35-36°C) а трајање сеансе мора бити краткотрајно, 5-7 минута. Минералне воде могу да се примене и директно аплаикацијом на одређену површину тела, па чак и применомпод притиска на кратком растојању од 6-12 [[атмосфера]].
*Пијење минералне воде најчешће на празан желудац или након оброка
*'''Пијење минералне воде''': најчешће на празан желудац или након оброка
*Инхалирање гаса или аеросол
*'''Инхалирање гаса или аеросола'''
*Пелоиди (лековита блата) која могу бити минерална или органска, а користе се у облику купке или облога. Блата се састоје се од органских материја ситнозрнасте структуре и пелоидних особина.
*'''Пелоиди (лековита блата)''' која могу бити минерална или органска, а користе се у облику купке или облога. Блата се састоје се од органских материја ситнозрнасте структуре и пелоидних особина. Пелоидни муљеви су најчешће температуре 40-42°C и аплицирају се у трајању од 15-30 минута пре нежног чишћења и туширања. Њихова примена је нарочито делотворна код реуматских болести екцема и псоријазе. <ref name="ref1"/>
{{цитирање|Балнеотерапија представља комплекс надражаја болесника природним факторима. Одговор организма је реактивни процес који се испољава у фазама. Овај процес се не завршава на ефекторном апарату, него се продужава и траје даље после завршетка деловања природног фактора, при чему се сукцесивно укључују поједини функционални системи, до ћелијског и молекуларног нивоа.

</br>Овај сложени комплекс реакција организма започиње од примарног контакта балнеофактора са нервним и другим ћелијским структурама у ткивима и органима на површини организма. У ћелијама ових органа се одвијају локални биохемијски процеси који трансформишу енергију природних фактора у нервни процес. Ова реакција може бити позитивна и негативна, што зависи од односа између реактивних способности организма са једне и физичко-хемијских својстава и дозе примењеног природног фактора.

</br>'''Суштина проблема у дејству природних фактора лежи у изналажењу адекватног односа између дозе природних фактора и опште реактивности организма'''.
'''
</br>'''Ово имплицира неопходност дефинисања појма балнеотерапијске дозе'''. Балнеотерапијска доза је детерминисана следећим факторима: интензитетом надражаја (температура купке, интензитет механичког дејства и концентрација минералних елемената растворених у води), трајањем процедуре (хладне купке до неколико минута, док је интервал за топле купке веома варијабилан и креће се од 15-60 минута) и површине тела (зависи углавном од стања кардио-васкуларног система, при чему се могу употребљавати делимичне, половинске, тричетвртинске и целе купке).<ref name="ref2"/>}}

== Види још ==
== Види још ==
*[[Природни фактори лечења]]
*[[Природни фактори лечења]]
== Литература ==
== Литература ==
{{Извори}}
{{Извори}}
== Спољашње везе ==
*[http://www.ors.rs/o%20udruzenju.htm Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije]
*[http://www.udruzenjebanja.co.rs/index.htm Бање Србије]
*
{{Медицинско упозорење}}
{{Медицинско упозорење}}
[[Категорија:Медицинске процедуре]]
[[Категорија:Медицинске процедуре]]

Верзија на датум 27. август 2010. у 11:59

Када за лечење топлим купкама

Балнеотерапија (лат. balneum - „купање“), је метода лечења која се заснива на примени минералне воде, лековитих гасова, и блата (пелоида). Ефекти балнеотерапије се базирају, пре свега, на хемијском и минералном саставу сатојака и њиховој апсорпцији. Минералне воде су природне воде температуре преко 20°C, које у себи садрже више од 1 g/l растворених минералних материја (силицијум, сумпор, селен, радијум итд) и имају мале количине материја са јаким физиолошким деловањем (радиоактивни радон, јод). Поред терапеутских учинака, балнеотерапија помаже психофизичком опуштању и релаксацији њених корисника укључујући ту и промену климе, средине, дијететски режим исхране, активни и пасивни психофизички одмор. Развој савремене технологије данас је омогућио да све већи број људи ужива у предностима балнеотерапије у својим кућама које су њени корисници опремили потребним системима и минералним водама. [1]

Историјат

"После купања"
((франц. William Bouguereau) - 19. век

Благодети термалних вода човеку су одавно биле познате, а њима су се навелико служили Римљани, Грци и Египћани. Хипократ (460.- 375. пне.) први је поучавао лековите учинке морске воде и морских крајева на острву Кос, на архипелагу Додеканесос у Егејском мору.

Легенда каже да је до те спознаје дошао посматрајући благотворан учинак мора на оштећене руке рибара. Схватио је да морска вода смањује ризик од инфекције и обнавља ћелије те подстиче измену минерала и токсина између крви и воде. Колико су Стари Грци изузетно ценили благотворни учинак мора пише грчки песник Еурипид (480. - 460. пне.);"Море враћа здравље човеку", а грчки филозоф Платон (428. - 437. пне.) рекао је да море испира све човјекове бољке.

Француски научник René Quinton који је проучавао морску воду 1897. дошао је до закључка да је људски организам аналоган морској води јер има једнак састав минерала. Ова истраживања он је1906. објавио у књизи "Морска вода, органски медиј", у којој је указао на хемијску сличност између крвне плазме и морске воде.

Клод Бернар је открио да се људско тело састоји од 70% воде, а заједнички са René Quinton они су проучавали састав крви, међућелијске течности и лимфе.

Балнеотерапија је била врло популарна током Ренесансе. Мишел Ејкем де Монтењ (франц. Michel Eyquem de Montaigne; 28. фебруар 1533. — 13. септембар 1592), француски мислилац, моралиста, политичар и књижевник из доба Ренесансе , на пример, често је путовао и у лековитим водама лечилишта (итал. Bango di Lucca у Италији лечио његове проблеме са каменом у бубрегу. [2]

Балнеотерапија своју експанзију као медицинска метода лечења почела је у 18. веку и исту наставила у 19. веку и 20. веку, све до 80 и 90 година када балнеотерапија доживљава врхунац развоја. Због бројних недостатака у лечењу тога доба и фармакомедицинских непознаница, скоро све болести без посебног третмана лечене су на исти начин, па је било доста нежељених дејстава балнеотерапије. Данас то више није случај, с обзиром на велики напредак фармакологије у 20. веку. Тренутне, индикације за примену термалних вода су много јасније. Данас, балнеотерапију некористе само болесни и старије особе, већ у балнеотерапију све више примењују и млађе особе и спортисти који ову врсту терапије користе за опоравак организма, одмор, и очување здравља.[3]

Није потребно да сте болесни или да сте стари да би ишли у бању. Свакодневни живот нас толико окупира и исцрпљује, што доводи до сталног стреса. Зато се саветује најмање једном годишње да балнеотерапијом ослободимо наше тело напетости и побољшамо наше здравље. [3]

Врсте лековитих вода

Уобичајени минерали састојци у бањским водама су натријум, магнезијум, калцијум, гвожђе али и арсен, литијум, калијум, манган, бром, јод, па се лековите воде према свом саставу и пореклу деле на;

  • Сумпорне воде
  • Слане воде
  • Морске воде
  • Јодне вода
  • Радиоактивне воде
  • Воде богате CO2
  • Јувенилне воде, прегрејане воденом паром која потиче од вулканске магме
  • Фосилне воде или нафтна купка
  • Вадозне воде које настају од атмосферских вода

Улога појединих минерала и микроелемената

Улога појединих минерала и микроелемената лековитих вода у балнеотерапији огледа се у следећем;

Алкални катјонски

Натријум

  • Снажан овлаживач.
  • Доступан у површинским водама високо минерализованим (хлоридима и сулфатима) и хипертермалним слаба минерализованим (олигометали).
  • Утиче на равнотежу електролита у ћелији.

Калијум

  • Одржава тонуса мишића.
  • Одржава активност аутономног нервног система.
  • Учештвује у регулацији равнотеже електролита у ћелији.

Литијум

  • Терапијско дејство је спорно јер његова моћ као растварача мокраћне киселине је само евидентно у инвитро условима.

Алкални земнокатјонски

Калцијум

  • Утиче на регулацију ћелијских протеина
  • Каталитичко дејство на диференцијацију ензима: трансглутаминазе, протеазе и Фосфолипаза.
  • Неопходне за регулисање пропустљивости ћелијске мембране.

Магнезијум

  • Катализује синтезу нуклеинских киселина и протеина.
  • Катализује производња АТП-а.
  • Седативно дејство на функције централног нервног система.

Стронцијум

  • На нивоу коже спречава кератиноците да стварају запаљењске цитокине.

Микроелементи у траговима

Силицијум

  • Учешћествује у синтези и регенерацији молекула у дерму коже.
  • Делује седативно (смирујуће) и антиинфламаторно.

Молибден

  • Учествује у метаболизму бакра и гвожђа.
  • Он је присутна у епидерму коже.

Јод

  • Јачање косе, коже, ноктију и зуба.

Селен

  • Неутралише слободне радикале.
  • Повећава активност глутатион пероксидазе кератиноцита и фибробласта.
  • Стабилизује молекуле кератина на нивоу дисулфида.

Бакар

  • Неопходан у метаболизму супероксид дисмутазе (антирадилски учинак).
  • Има анти-запаљењски учинак.
  • Учешће у синтези и регенерацији макромолекула коже (молекула тропоколагена и еластина).
  • Учествује у метаболизму тирозиназе (у меланогенези).

Гвожђе

  • Побољшава активност каталазе (антирадикалска одбрана).
  • Утиче на рад имуног система.
  • Учествује у синтези и регенерацији макромолекула коже (катализује хидроксилацијом лизин у колагену).

Манган

  • Учествује у синтези и регенерацији макромолекула у дермису (гликозаминглицин).
  • Неопходна у активности тирозина (у меланогенези).
  • Утиче на активност ензима.
  • Укључен у имуне функције.

Цинк

  • Важан елемент за активност супероксид дисмутазе (антирадикалска активност)
  • Антизапаљенски учинак.
  • Утиче на имуни систем.
  • Учешће у синтези нуклеинских киселина.
  • Учешће у метаболизму протеина и витамина А.

Наведени подаци се односе на појединачно (изоловано) дејство сваког од навесдених елемената изоловано. У природи је тешко наћи воде које изоловано садрже наведене елементе са њиховим својствима. Оне су најчешће раствор већег броја елемената и зато фармаколошке учинке термалних вода терба сагледавати у целини, имајући увек у виду кумулативно дејство његових састојака. При разматрањима дејства појединих минерала, такође треба узети у обзир њихову релативну концентрацију, синергистичко дејство и антагонистички учинак састојака лековитих вода. [3], [4]

Индикације за балнеотерапију

Балнеотерапијом се побољшава обим покрета у зглобовима, јачају мишићи, смањује грч мишића, одржава или побољшава покретљивост, ублажава бол, поправља нарушена циркулација или уопштено смањују патње болесника.[5], [6][7] Терапијску балнеотерапију прописује и њено спровођење контролише лекар специјалиста физијатар. Најчешће медицинске индикације за њену примену су;[8]

Контраиндикације[12]

  • Болести срца, малигна хипертензија, срчане мане. Особе са овим болестима несмеју користити хипертермалне воде.
  • Трудноћа
  • Акутне заразне болести
  • Малигни тумори
  • Тромбоза артерија и вена
  • Акутно пијанство

Начин примене

  • Купање (купке): или урањање тела или дела тела у лековиту воду, најчешће у кадама или базенима. Према температури вод разликујемо индиферентн купке температуре (34-36°C) и хипертермалне купке температуре (40-42°C). Лековита вода која се се користи у купатилима најчешће је температуре (34-36°C) коју већина болесника веома добро подносе јер делују и седативно. Трајање купање је у распону од 15 до 25 минута. топла вода може бити примењена, у облику кише,(35-36°C) а трајање сеансе мора бити краткотрајно, 5-7 минута. Минералне воде могу да се примене и директно аплаикацијом на одређену површину тела, па чак и применомпод притиска на кратком растојању од 6-12 атмосфера.
  • Пијење минералне воде: најчешће на празан желудац или након оброка
  • Инхалирање гаса или аеросола
  • Пелоиди (лековита блата) која могу бити минерална или органска, а користе се у облику купке или облога. Блата се састоје се од органских материја ситнозрнасте структуре и пелоидних особина. Пелоидни муљеви су најчешће температуре 40-42°C и аплицирају се у трајању од 15-30 минута пре нежног чишћења и туширања. Њихова примена је нарочито делотворна код реуматских болести екцема и псоријазе. [3]
Балнеотерапија представља комплекс надражаја болесника природним факторима. Одговор организма је реактивни процес који се испољава у фазама. Овај процес се не завршава на ефекторном апарату, него се продужава и траје даље после завршетка деловања природног фактора, при чему се сукцесивно укључују поједини функционални системи, до ћелијског и молекуларног нивоа.


Овај сложени комплекс реакција организма започиње од примарног контакта балнеофактора са нервним и другим ћелијским структурама у ткивима и органима на површини организма. У ћелијама ових органа се одвијају локални биохемијски процеси који трансформишу енергију природних фактора у нервни процес. Ова реакција може бити позитивна и негативна, што зависи од односа између реактивних способности организма са једне и физичко-хемијских својстава и дозе примењеног природног фактора.


Суштина проблема у дејству природних фактора лежи у изналажењу адекватног односа између дозе природних фактора и опште реактивности организма.


Ово имплицира неопходност дефинисања појма балнеотерапијске дозе. Балнеотерапијска доза је детерминисана следећим факторима: интензитетом надражаја (температура купке, интензитет механичког дејства и концентрација минералних елемената растворених у води), трајањем процедуре (хладне купке до неколико минута, док је интервал за топле купке веома варијабилан и креће се од 15-60 минута) и површине тела (зависи углавном од стања кардио-васкуларног система, при чему се могу употребљавати делимичне, половинске, тричетвртинске и целе купке).[1]

Види још

Литература

  1. ^ а б dr Aleksandar Dimić Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti [1] Посећено 08/2010.
  2. ^ Source: Histoire de la médecine, 2. édition, Masson.
  3. ^ а б в г д Salvador V. Laguarda Balneoterapia en Dermatología Hospital Casa de Salud de Valencia Посећено 08/2010.
  4. ^ Falagas ME; et al. (2009). „The therapeutic effect of balneotherapy: Evaluation of the evidence from randomized controlled trials”. International Journal of Clinical Practice. 63 (7): 1068. PMID 19570124. doi:10.1111/j.1742-1241.2009.02062.x. 
  5. ^ Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti, Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989.
  6. ^ Verhagen AP; De Vet, HC; De Bie, RA; Kessels, AG; Boers, M; Knipschild, PG; De Vet, Henrica CW; Verhagen, Arianne P (2004). „Balneotherapy for rheumatoid arthritis and osteoarthritis.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD000518. PMID 10796385. doi:10.1002/14651858.CD000518.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  7. ^ Verhagen AP; De Vet, HC; De Bie, RA; Kessels, AG; Boers, M; Knipschild, PG (1997). „Taking baths: the efficacy of balneotherapy in patients with arthritis. A systematic review”. J Rheumatol. 24 (10): 1964—71. PMID 9330940.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Sukenik S; Flusser, D; Codish, S; Abu-Shakra, M (1999). „Balneotherapy at the Dead Sea area for knee osteoarthritis”. IMAJ. 1 (2): 83—85. PMID 10731301. 
  9. ^ Pizzoferrato A, Garzia I, Cenni E, Pratelli L, Tarabusi C: Beta-endorphin and stress hormones in patients affected by osteoarthritis undergoing thermal mud therapy. Laboratorio di Patologia Clinica Istituti Ortopedici Rizzoli, Bologna. Minerva Med 2000 Oct;91(10):239-45
  10. ^ Deniz Evcik; Kizilay, B; Gökçen, E (2002). „The effects of balneotherapy on fibromyalgia patients”. Rheumatology International. 22 (2): 56—59. PMID 12070676. doi:10.1007/s00296-002-0189-8.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Tsoureli-Nikita E, Menchini G, Ghersetich I, Hercogova J. Alternative treatment of psoriasis with balneotherapy using Leopoldine spa water. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2001 May;16(3):260-2.
  12. ^ Hartmann B. Heart failure. Are baths contraindicated? (interview by Dr. Ulrich Scharmer) MMW Fortschr Med. 2002 Mar 14;144(11):18.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балнеотерапија&oldid=3594698”