Туберкулоза — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Unos prevoda sa RTT
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење3|Сушица}}
{{rut}}{{Друго значење3|Сушица}}
{{Друго значење3|Туберкулоза (филм)}}
{{Друго значење3|Туберкулоза (филм)}}
{{Infobox disease
{{Infobox disease
Ред 37: Ред 37:


У 15–20% случајева активне болести, долази до расапа ван дисајног система, што узрокује друге облике туберкулозе. Туберкулоза ван дисајног система се назива “екстрапулмоналном туберкулозом”. Екстрапулмонална туберкулоза се чешће развија код [[имуносупресија|имуносупримираних]] особа и код мале деце. До екстрапулмоналне туберкулозе долази у више од 50% болесника заражених ХИВ-ом. Најчешћа места на којима се екстрапулмонална туберкулоза појављује су [[плућна марамица]] (туберкулозни плеуритис), [[централни нервни систем]] (туберкулозни [[менингитис]]), и [[лимфни чвор|лимфни чворови]] ([[шкрофуле]] на врату). Екстрапулмонална туберкулоза може захватити [[мокраћни систем|мокраћни]] или [[репродуктивни систем]] (урогенитална туберкулоза), потом кости и зглобове (Потова болест кичме), као и друге локализације у телу. Кад се болест прошири на кости, назива се "коштаном туберкулозом", која представља облик [[остеомијелитис|остеомијелитиса]]. Потенцијално опаснији, по тијелу проширенији облик ТБЦ назива се дисеминирана туберкулоза, познатом и под називом [[милијарна туберкулоза]]. Милијарна туберкулоза представља око 10% случајева екстрапулмоналне болести.
У 15–20% случајева активне болести, долази до расапа ван дисајног система, што узрокује друге облике туберкулозе. Туберкулоза ван дисајног система се назива “екстрапулмоналном туберкулозом”. Екстрапулмонална туберкулоза се чешће развија код [[имуносупресија|имуносупримираних]] особа и код мале деце. До екстрапулмоналне туберкулозе долази у више од 50% болесника заражених ХИВ-ом. Најчешћа места на којима се екстрапулмонална туберкулоза појављује су [[плућна марамица]] (туберкулозни плеуритис), [[централни нервни систем]] (туберкулозни [[менингитис]]), и [[лимфни чвор|лимфни чворови]] ([[шкрофуле]] на врату). Екстрапулмонална туберкулоза може захватити [[мокраћни систем|мокраћни]] или [[репродуктивни систем]] (урогенитална туберкулоза), потом кости и зглобове (Потова болест кичме), као и друге локализације у телу. Кад се болест прошири на кости, назива се "коштаном туберкулозом", која представља облик [[остеомијелитис|остеомијелитиса]]. Потенцијално опаснији, по тијелу проширенији облик ТБЦ назива се дисеминирана туберкулоза, познатом и под називом [[милијарна туберкулоза]]. Милијарна туберкулоза представља око 10% случајева екстрапулмоналне болести.

==Узроци==

===Микобактерије===
[[File:Mycobacterium tuberculosis.jpg|thumb|[[Скенирани електронски микрограф]] бактерије „[[Mycobacterium tuberculosis]]“]]
Главни узрочник ТБ је „[[Mycobacterium tuberculosis]]“, мали, [[аеробни организам|аеробни]] непокретни [[бацил]].<ref name=ID10>{{cite book|last=Dolin|first=[edited by] Gerald L. Mandell, John E. Bennett, Raphael|title=Mandell, Douglas, and Bennett's principles and practice of infectious diseases|year=2010|publisher=Churchill Livingstone/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=978-0-443-06839-3|pages=Chapter 250|edition=7th}}</ref> Многе јединствене клиничке карактеристике овог патогена изазива његов висок садржај [[липида]].<ref>{{cite book|author=Southwick F |title=Infectious Diseases: A Clinical Short Course, 2nd ed. |publisher=McGraw-Hill Medical Publishing Division |date=10 December 2007 |pages=313–4 |chapter=Chapter 4: Pulmonary Infections |page=104|url=http://pharma-books.blogspot.com/2009/01/infectious-disease-clinical-short.html |isbn=0-07-147722-5}}</ref> [[Дељење ћелија|Дели се]] на сваких 16 &ndash;20 сати. Ово је споро у односу на друге бактерије, које се обично деле на мање од сат времена.<ref>{{cite book|last=Jindal|first=editor-in-chief SK|title=Textbook of pulmonary and critical care medicine|publisher=Jaypee Brothers Medical Publishers|location=New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0|pages=525|url=http://books.google.ca/books?id=rAT1bdnDakAC&pg=PA525}}</ref> Микобактерије имају липидни двослој [[Ћелијска структура бактерија|спољне мембране]].<ref name=Niederweis2010>{{cite journal |author=Niederweis M, Danilchanka O, Huff J, Hoffmann C, Engelhardt H |title=Mycobacterial outer membranes: in search of proteins |journal=Trends in Microbiology |volume=18 |issue=3 |pages=109–16 |year=2010 |month=March |pmid=20060722 |pmc=2931330|doi=10.1016/j.tim.2009.12.005 }}</ref> Ако се обави [[бојење по Граму]], МТБ се веома слабо показује као „Грам-позитивна“ или не задржава боју због тога што зид ћелије има висок садржај [[липида]] и [[миколитичне киселине]].<ref name=Madison_2001>{{cite journal |author=Madison B |title=Application of stains in clinical microbiology |journal=Biotech Histochem |volume=76 |issue=3 |pages=119–25 |year=2001 |pmid=11475314 |doi=10.1080/714028138}}</ref> МТБ може да издржи слаба [[средства за дезинфекцију]] и недељама може да преживи у [[Ендоспора|сувом стању]]. У природи, бактерија може да расте само у ћелијама организма [[домаћин (биологија)|домаћина]], али „M. tuberculosis“ се може узгајати [[in vitro|у лабораторији]].<ref name=Parish_1999>{{cite journal |author=Parish T, Stoker N |title=Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back) |journal=Molecular Biotechnology |volume=13 |issue=3 |pages=191–200 |year=1999| pmid=10934532 |doi = 10.1385/MB:13:3:191}}</ref>

Помоћу [[хистологија|хистолошког]] бојења [[искашљаних]] узорака [[шлајма]], научници могу да идентификују МТБ под стандардним (светлосним) микроскопом. (Шлајм се назива и „испљувак“.) МТБ задржава извесне боје чак и након третирања киселим раствором, тако да се класификује као [[бацил отпоран на киселине]] (АФБ).<ref name=Robbins/><ref name="Madison_2001"/> Најчешће су две технике бојења код отпорности на киселине: [[бојење по Цијел&ndash;Нилсен-у]], које боји АФБ бактерије светлоцрвено, тако да јасно одударају од плаве позадине,<ref name=Stain2000>{{cite book |author= |title=Medical Laboratory Science: Theory and Practice|publisher=Tata McGraw-Hill |location=New Delhi |year=2000 |pages=473 |isbn=0-07-463223-X|url=http://books.google.ca/books?id=lciNs3VQPLoC&pg=PA473}}</ref> и [[бојење орамин-родамином]] праћено [[Флуоресцентни микроскоп|флуоресцентном микроскопијом]].<ref>{{cite book|last=Piot|first=editors, Richard D. Semba, Martin W. Bloem; foreword by Peter|title=Nutrition and health in developing countries|year=2008|publisher=Humana Press|location=Totowa, NJ|isbn=978-1-934115-24-4|pages=291|url=http://books.google.ca/books?id=RhH6uSQy7a4C&pg=PA291|edition=2nd ed.}}</ref>

„M. tuberculosis“ комплекс (МТБЦ) обухвата још четири [[микобактерије|микобактерије]] које изазивају ТБ: „[[Mycobacterium bovis|M. bovis]]“, „[[Mycobacterium africanum|M. africanum]]“, „[[Mycobacterium canetti|M. canetti]]“ и „[[Mycobacterium microti|M. microti]]“.<ref>{{cite journal |author=van Soolingen D |title=A novel pathogenic taxon of the Mycobacterium tuberculosis complex, Canetti: characterization of an exceptional isolate from Africa |journal=International Journal of Systematic Bacteriology |volume=47 |issue=4 |pages=1236–45 |year=1997 |pmid=9336935|doi=10.1099/00207713-47-4-1236 |author-separator=, |display-authors=1 |last2=Hoogenboezem |first2=T. |last3=De Haas|first3=P. E. W. |last4=Hermans |first4=P. W. M. |last5=Koedam |first5=M. A. |last6=Teppema |first6=K. S. |last7=Brennan|first7=P. J. |last8=Besra |first8=G. S. |last9=Portaels |first9=F.}}</ref> „M. africanum“ није распрострањена, али је значајан узрочник туберкулозе у неким деловима Африке.<ref>{{cite journal |author=Niemann S |title=Mycobacterium africanum Subtype II Is Associated with Two Distinct Genotypes and Is a Major Cause of Human Tuberculosis in Kampala, Uganda|journal=J. Clin. Microbiol. |volume=40 |issue=9 |pages=3398–405 |year=2002 |pmid=12202584 |pmc=130701|doi=10.1128/JCM.40.9.3398-3405.2002 |author-separator=, |display-authors=1 |last2=Rusch-Gerdes |first2=S. |last3=Joloba|first3=M. L. |last4=Whalen |first4=C. C. |last5=Guwatudde |first5=D. |last6=Ellner |first6=J. J. |last7=Eisenach|first7=K. |last8=Fumokong |first8=N. |last9=Johnson |first9=J. L.}}</ref><ref>{{cite journal |author=Niobe-Eyangoh SN|title=Genetic Biodiversity of Mycobacterium tuberculosis Complex Strains from Patients with Pulmonary Tuberculosis in Cameroon |journal=J. Clin. Microbiol. |volume=41 |issue=6 |pages=2547–53 |year=2003 |pmid=12791879 |pmc=156567|doi=10.1128/JCM.41.6.2547-2553.2003 |author-separator=, |display-authors=1 |last2=Kuaban |first2=C. |last3=Sorlin|first3=P. |last4=Cunin |first4=P. |last5=Thonnon |first5=J. |last6=Sola |first6=C. |last7=Rastogi |first7=N.|last8=Vincent |first8=V. |last9=Gutierrez |first9=M. C.}}</ref> „M. bovis“ је била значајан узрочник туберкулозе, али је увођење [[пастеризација|пастеризованог млека]] значајно елиминисало ову микобактерију као проблем јавног здравља у развијеним земљама.<ref name=Robbins/><ref>{{cite journal |author=Thoen C, Lobue P, de Kantor I |title=The importance of''Mycobacterium bovis'' as a zoonosis |journal=Vet. Microbiol. |volume=112 |issue=2–4 |pages=339–45 |year=2006|pmid=16387455 |doi=10.1016/j.vetmic.2005.11.047}}</ref> „M. canetti“ је ретка и изгледа да се јавља само на [[Афричком рогу]], иако се неколико случајева јавило и код афричких емиграната.<ref>{{cite book|last=Acton|first=Q. Ashton|title=Mycobacterium Infections: New Insights for the Healthcare Professional|year=2011|publisher=ScholarlyEditions|isbn=978-1-4649-0122-5|pages=1968|url=http://books.google.ca/books?id=g2iFfV6uEuAC&pg=PA1968}}</ref><ref>{{cite journal|last=Pfyffer|first=GE|coauthors=Auckenthaler, R, van Embden, JD, van Soolingen, D|title=Mycobacterium canettii, the smooth variant of M. tuberculosis, isolated from a Swiss patient exposed in Africa.|journal=Emerging infectious diseases|date=1998 Oct-Dec|volume=4|issue=4|pages=631-4|pmid=9866740}}</ref> „M. microti“ је такође редак и углавном се јавља код људи који пате од имунодефицијенције, али се овај патоген можда јавља чешће него што мислимо.<ref>{{cite journal|last=Panteix|first=G|coauthors=Gutierrez, MC, Boschiroli, ML, Rouviere, M, Plaidy, A, Pressac, D, Porcheret, H, Chyderiotis, G, Ponsada, M, Van Oortegem, K, Salloum, S, Cabuzel, S, Bañuls, AL, Van de Perre, P, Godreuil, S|title=Pulmonary tuberculosis due to Mycobacterium microti: a study of six recent cases in France.|journal=Journal of medical microbiology|date=2010 Aug|volume=59|issue=Pt 8|pages=984-9|pmid=20488936}}</ref>

У друге познате патогене микобактерије спадају: „[[Mycobacterium leprae|M. leprae]]“, „[[Mycobacterium avium complex|M. avium]]“ и „[[Mycobacterium kansasii|M. kansasii]]“. Последње две врсте се класификују као „[[нетуберкулозне микобактерије]]“ (НТМ). НТМ не изазивају ТБ нити [[лепру]], али изазивају плућне болести које личе на ТБ.<ref name=ALA_1997>{{cite journal |title=Diagnosis and treatment of disease caused by nontuberculous mycobacteria. This official statement of the American Thoracic Society was approved by the Board of Directors, March 1997. Medical Section of the American Lung Association |journal=Am J Respir Crit Care Med |volume=156 |issue=2 Pt 2 |pages=S1–25 |year=1997 |pmid = 9279284 |author=American Thoracic Society }}</ref>



===Фактори ризика===
{{Main|Risk factors for tuberculosis}}
Неколико фактора чини људе подложнијим ТБЦ инфекцијама. Начелно, најзначајнији фактор ризика је [[ХИВ]]; 13% свих случајева оболелих од ТБЦ-а инфицирано је вирусом ХИВ-а.<ref name=WHO2011/> Овај проблем је уобичајен у подручју [[подсахарске Африке]], где су стопе ХИВ-а високе.<ref>{{cite web|author=World Health Organization|url=http://www.who.int/tb/publications/global_report/en/index.html|title=Global tuberculosis control–surveillance, planning, financing WHO Report 2006|accessdate=13 October 2006}}</ref><ref>{{cite journal|last=Chaisson|first=RE|coauthors=Martinson, NA|title=Tuberculosis in Africa--combating an HIV-driven crisis|journal=The New England Journal of Medicine|date=13 March 2008|volume=358|issue=11|pages=1089–92|pmid=18337598|doi=10.1056/NEJMp0800809}}</ref> Туберкулоза је у блиској вези са пренасељеношћу и [[лошом исхраном]]. Ова веза чини ТБЦ једном од главних [[болести сиромашних]].<ref name=Lancet11/> Следећи типови људи су у групи високог ризика у погледу ТБЦ инфекција: особе које убризгавају забрањене дроге, становници и запослени на местима где се окупљају подложне групе људи (на пример, затвори и склоништа за бескућнике), сиромашни људи који немају одговарајућу здравствену заштиту, високоризичне етничке мањине, деца која су у блиском контакту са високоризичним особама , као и здравствени радници који опслужују ове пацијенте.<ref name=Griffith_1996>{{cite journal |author=Griffith D, Kerr C|title=Tuberculosis: disease of the past, disease of the present |journal=J Perianesth Nurs |volume=11 |issue=4|pages=240–5 |year=1996|pmid = 8964016|doi = 10.1016/S1089-9472(96)80023-2}}</ref> Још један значајан фактор ризика је хронична болест плућа. [[Силикоза]] повећава ризик око 30 пута.<ref name=table3>{{cite journal |title=Targeted tuberculin testing and treatment of latent tuberculosis infection. American Thoracic Society |journal=MMWR Recomm Rep |volume=49 |issue=RR–6|pages=1–51|year=200|month=June|pmid=10881762|url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/rr4906a1.htm#tab3|author1=ATS/CDC Statement Committee on Latent Tuberculosis Infection}}</ref> Код људи који пуше [[цигарете]] ризик од ТБЦ-а је скоро двоструко већи него код непушача.<ref>{{cite journal|last=van Zyl Smit|first=RN|coauthors=Pai, M, Yew, WW, Leung, CC, Zumla, A, Bateman, ED, Dheda, K|title=Global lung health: the colliding epidemics of tuberculosis, tobacco smoking, HIV and COPD.|journal=The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology|date=2010 Jan|volume=35|issue=1|pages=27-33|pmid=20044459|quote=These analyses indicate that smokers are almost twice as likely to be infected with TB and to progress to active disease (RR of ∼1.5 for latent TB infection (LTBI) and RR of ∼2.0 for TB disease). Smokers are also twice as likely to die from TB (RR of ∼2.0 for TB mortality), but data are difficult to interpret because of heterogeneity in the results across studies.}}</ref> Нека друга стања болести такође могу да повећају ризик од развоја туберкулозе, укључујући [[алкохолизам]]<ref name=Lancet11/> и [[дијабетес]] (троструки ризик).<ref>{{cite journal|last=Restrepo|first=BI|title=Convergence of the tuberculosis and diabetes epidemics: renewal of old acquaintances|journal=Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America|date=15 August 2007|volume=45|issue=4|pages=436–8|pmid=17638190|doi=10.1086/519939|pmc=2900315}}</ref> Неки медикаменти, као што су [[кортикостероиди]] и [[инфликсимаб]] (анти-ТНФ-алфа моноклонско антитело) су изузетно велики фактори ризика, посебно у [[развијеним земљама]].<ref name=Lancet11/> Такође, постоји и [[генетска склоност]]<ref>{{cite journal|last=Möller|first=M|coauthors=Hoal, EG|title=Current findings, challenges and novel approaches in human genetic susceptibility to tuberculosis|journal=Tuberculosis (Edinburgh, Scotland)|date=2010 Mar|volume=90|issue=2|pages=71–83|pmid=20206579|doi=10.1016/j.tube.2010.02.002}}</ref> , али научници нису дефинисали њен значај.<ref name=Lancet11/>

==Механизам==
[[
Слика:ТБЦ плакат.jpg|thumb|Кампање јавног здравља 1920-тих година покушале су да зауставе ширење ТБЦ-а.]]

===Преношење===
Када особе са активним плућним ТБЦ-ом кашљу, кијају, говоре, певају или пљуну, оне избацују заразне [[честице|аеросол]] капљице пречника 0,5 до 5 [[µm]] . Једним кијањем се може ослободити до 40.000 капљица.<ref name=Cole_1998>{{cite journal|author=Cole E, Cook C |title=Characterization of infectious aerosols in health care facilities: an aid to effective engineering controls and preventive strategies |journal=Am J Infect Control |volume=26 |issue=4 |pages=453–64 |year=1998|pmid=9721404|doi = 10.1016/S0196-6553(98)70046-X}}</ref> Свака капљица може да пренесе болест, јер је инфективна доза туберкулозе врло ниска. (Особа која удахне мање од 10 бактерија може се заразити).<ref>{{cite journal |author=Nicas M, Nazaroff WW, Hubbard A |title=Toward understanding the risk of secondary airborne infection: emission of respirable pathogens |journal=J Occup Environ Hyg |volume=2 |issue=3 |pages=143–54 |year=2005|pmid=15764538|doi = 10.1080/15459620590918466}}</ref>

Људи који су у дужем, честом или блиском контакту са особама са ТБЦ-ом имају висок ризик од инфицирања, са процењеном стопом инфекције од 22%.<ref name=Ahmed_2011>{{cite journal |author=Ahmed N, Hasnain S |title=Molecular epidemiology of tuberculosis in India: Moving forward with a systems biology approach |journal=Tuberculosis |volume=91|issue=5 |pages=407–3 |year=2011|pmid = 21514230|doi = 10.1016/j.tube.2011.03.006}}</ref> Једна особа са активном али нелеченом туберкулозом може да зарази 10–15 (или више) других особа годишње.<ref name="WHO2012data"/> Обично једино особе са активном ТБЦ преносе болест. Особе са латентном инфекцијом се не сматрају заразним.<ref name=Robbins/> Вероватноћа преношења са особе на особу зависи од неколико чинилаца. Међу овим чиниоцима су број заразних капљица које носилац избацује, ефикасност проветравања окружења у коме се особа налази, дужина изложености, [[вируленција]] [[сој (биологија)|сој]]а ,,M. туберкулозис ''(лат. М. tuberculosis) , као и ниво имунитета неинфициране особе.<ref name=CDCcourse>{{cite web|publisher=[[Centers for Disease Control and Prevention]] (CDC), Division of Tuberculosis Elimination|url=http://www.cdc.gov/tb/education/corecurr/pdf/corecurr_all.pdf|title=Core Curriculum on Tuberculosis: What the Clinician Should Know|pg=24|edition=5th|year=2011}}</ref> Да би се спречила каскада ширења са особе на особу, треба одвојити људе са активном (,,отвореном'') ТБЦ и ставити их на режим са антитуберкулинским лековима. После око две недеље ефикасне терапије, особе са [[антибиотска резистенција|нерезистентним]] активним инфекцијама обично више нису заразне за друге.<ref name="Ahmed_2011"/> Уколико се неко ипак инфицира, обично је потребно три до четири недеље, пре него што новозаражена особа постане довољно инфективна, да преноси болест другима.<ref>{{cite web | url=http://www.mayoclinic.com/health/tuberculosis/DS00372/DSECTION=3|title=Causes of Tuberculosis|accessdate=19 October 2007|date=21 December 2006|publisher=[[Mayo Clinic]]}}</ref>

===Патогенеза===
Код око 90% људи инфицираних са ,,M. tuberculosis'' јавља се [[асимптоматска]], латентна ТБЦ инфекција (понекад називана ЛТБИ).<ref name=Book90>{{cite book|last=Skolnik|first=Richard|title=Global health 101|year=2011|publisher=Jones & Bartlett Learning|location=Burlington, MA|isbn=978-0-7637-9751-5|pages=253|url=http://books.google.ca/books?id=sBQRpj4uWmYC&pg=PA253|edition=2nd ed.}}</ref> Код ових особа постоји свега 10% вероватноће да ће током живота латентна инфекција напредовати у отворену, активну форму туберкулозе.<ref name=Arch2009>{{cite book|last=editors|first=Arch G. Mainous III, Claire Pomeroy,|title=Management of antimicrobials in infectious diseases : impact of antibiotic resistance.|year=2009|publisher=Humana|location=Totowa, N.J.|isbn=978-1-60327-238-4|pages=74|url=http://books.google.ca/books?id=hwVFAPLYznsC&pg=PA74|edition=2nd rev. ed.}}</ref>Код особа са ХИВ-ом, ризик да ће се развити активна ТБЦ расте на скоро 10% годишње.<ref name=Arch2009/> Уколико се не примењује ефикасна терапија, стопа смртности код случајева активне ТБЦ је до 66%.<ref name=WHO2012data/>

ТБЦ инфекција почиње онда када микобактерије стигну у [[Плућна алвеола|плућне алвеоле]], где продиру и реплицирају се унутар [[ендозом]]а алвеоларних [[макрофага]].<ref name=Robbins/><ref name=Houben>{{cite journal |author=Houben E, Nguyen L, Pieters J | title=Interaction of pathogenic mycobacteria with the host immune system |journal=Curr Opin Microbiol | volume=9 | issue=1 | pages=76–85 | year=2006 | pmid=16406837 | doi=10.1016/j.mib.2005.12.014}}</ref> Примарно место инфекције у плућима, познато као ,,[[Гоново жариште]]'', налази се или у горњем делу доњег режња, или у доњем делу [[плућно крило|горњег режња]].<ref name=Robbins/> Туберкулоза плућа такође може настати путем инфекције из крвотока, што је познато као [[Сајмоново жариште]]. Инфекција Сајмоново жариште је карактеристична за горњи део плућног крила.<ref>{{cite book|last=Khan|title=Essence Of Paediatrics|year=2011|publisher=Elsevier India|isbn=978-81-312-2804-3|pages=401|url=http://books.google.ca/books?id=gERCc6KTxwoC&pg=PA401}}</ref> Овим хематогеним путем може такође доћи до ширења инфекције до удаљенијих места, као што су периферни лимфни чворови, бубрези, мозак и кости.<ref name=Robbins/><ref name=Herrmann_2005>{{cite journal |author=Herrmann J, Lagrange P |title=Dendritic cells and ''Mycobacterium tuberculosis'': which is the Trojan horse? |journal=Pathol Biol (Paris) |volume=53 |issue=1|pages=35–40 |year=2005|pmid = 15620608 |doi=10.1016/j.patbio.2004.01.004}}</ref> Туберкулоза напада све делове тела, мада су из непознатих разлога ретко предмет напада [[срце]], [[скелетни мишићи]], [[панкреас]] и [[штитна жлезда]].<ref>{{cite journal |author=Agarwal R, Malhotra P, Awasthi A, Kakkar N, Gupta D |pmc=1090580 |title=Tuberculous dilated cardiomyopathy: an under-recognized entity? |journal=BMC Infect Dis |volume=5 |issue=1 |page=29 |year=2005|pmid=15857515 |doi=10.1186/1471-2334-5-29}}</ref>

Туберкулоза је сврстана у једну од [[гранулом]]атозних упалних болести. [[Макрофаг]]и, [[Т ћелије|Т лимфоцити]], [[Б ћелија|Б лимфоцити]] и [[фибробласт]]и су међу ћелијама које подлежу агрегацији да би се формирали [[гранулом]]и. [[Лимфоцити]] окружују инфициране макрофаге. Гранулом спречава ширење микобактерија и обезбеђује локалну средину за интеракцију ћелија имуног система. Бактерије унутар гранулома могу да постану успаване, што резултира латентном инфекцијом. Још једна карактеристика гранулома је развој абнормалне смрти ћелије ([[некроза]]) у средишту [[Туберкул (анатомија)|туберкул]]а. Голим оком виђена, ова некроза има текстуру меког белог сира и назива се [[казеозна]] [[некроза]].<ref name=Grosset>{{cite journal |author=Grosset J |title=Mycobacterium tuberculosis in the Extracellular Compartment: an Underestimated Adversary |journal=Antimicrob Agents Chemother |volume=47|issue=3 |pages=833–6 |year=2003|pmid = 12604509|doi = 10.1128/AAC.47.3.833-836.2003 |pmc=149338}}</ref>

ТБЦ бактерије могу да уђу у крвоток из дела оштећеног ткива. Могу да се шире кроз тело и да формирају више жаришта инфекције, што се испољава у виду сићушних, белих туберкула у ткиву.<ref>{{cite book|last=Crowley|first=Leonard V.|title=An introduction to human disease : pathology and pathophysiology correlations|year=2010|publisher=Jones and Bartlett|location=Sudbury, Mass.|isbn=978-0-7637-6591-0|pages=374|url=http://books.google.ca/books?id=TEiuWP4z_QIC&pg=PA374|edition=8th ed.}}</ref> Овај тежак облик ТБЦ болести се назива [[милијарна туберкулоза]]. Овај облик ТБЦ-а је најчешћи код млађе деце и особа са ХИВ-ом.<ref>{{cite book|last=Anthony|first=Harries|title=TB/HIV a Clinical Manual.|year=2005|publisher=World Health Organization|location=Geneva|isbn=978-92-4-154634-8|pages=75|url=http://books.google.ca/books?id=8dfhwKaCSxkC&pg=PA75|edition=2nd }}</ref> Код особа оболелих од ове распрострањене ТБЦ висока је стопа смртности чак и ако се болест лечи (око 30%).<ref name=Gho2008>{{cite book|last=Ghosh|first=editors-in-chief, Thomas M. Habermann, Amit K.|title=Mayo Clinic internal medicine : concise textbook|year=2008|publisher=Mayo Clinic Scientific Press|location=Rochester, MN|isbn=978-1-4200-6749-1|pages=789|url=http://books.google.ca/books?id=YJtodBwNxokC&pg=PA789}}</ref><ref>{{cite journal|last=Jacob|first=JT|coauthors=Mehta, AK, Leonard, MK|title=Acute forms of tuberculosis in adults.|journal=The American journal of medicine|date=2009 Jan|volume=122|issue=1|pages=12-7|pmid=19114163}}</ref>

Код већине људи инфекција наизменично напредује и слаби. Разарање ткива и некрозу често уравнотежавају лечење и [[фиброза]].<ref name=Grosset/> На месту захваћеног ткива се ствара ожиљак и каверна испуњена казеозним некротичним материјалом. Током активне болести, неке од ових каверни захватају ваздушне путеве [[бронхије]] па се овај материјал може искашљати. Овај материјал садржи живе бактерије и може да шири инфекцију. Лечење одговарајућим [[антибиотици]]ма убија бактерије и омогућава процес лечења. Када се болест лечи, на месту захваћених подручја ствара се ткиво ожиљка.<ref name=Grosset/>

==Дијагноза==
[[
File:ТБЦ у испљувку.png|thumb|,,[[Mycobacterium tuberculosis]]'' ([[Бојење по Цијел-Нилсену|црвено обојење]]) у [[испљувку]]]]
===Активна туберкулоза===
Тешко је поставити дијагнозу активне туберкулозе само на основу знакова и симптома.<ref name=DiagP2011>{{cite journal|last=Bento|first=J|coauthors=Silva, AS, Rodrigues, F, Duarte, R|title=[Diagnostic tools in tuberculosis].|journal=Acta medica portuguesa|date=2011 Jan-Feb|volume=24|issue=1|pages=145–54|pmid=21672452}}</ref> Такође, тешко је дијагностификовати болест код особа које су [[имуносупресивне]].<ref name=Clinic2009>{{cite journal|last=Escalante|first=P|title=In the clinic. Tuberculosis.|journal=Annals of internal medicine|date=2009 Jun 2|volume=150|issue=11|pages=ITC61-614; quiz ITV616|pmid=19487708}}</ref> Међутим, особе код којих се јаве знаци болести плућа или [[конституционални симптоми]] који трају дуже од две недеље, могле би имати ТБЦ.<ref name=Clinic2009/> [[Рендген плућа]] и вишеструка [[култура спутума]] на [[бациле отпорне на киселине]] уобичајена су испитивања код почетне процене.<ref name=Clinic2009/> Тестови ослобађања интерферона-гама (IGRA) и туберкулински кожни тестови нису од користи у земљама у развоју.<ref>{{cite journal|last=Metcalfe|first=JZ|coauthors=Everett, CK, Steingart, KR, Cattamanchi, A, Huang, L, Hopewell, PC, Pai, M|title=Interferon-γ release assays for active pulmonary tuberculosis diagnosis in adults in low- and middle-income countries: systematic review and meta-analysis.|journal=The Journal of infectious diseases|date=2011 Nov 15|volume=204 Suppl 4|pages=S1120-9|pmid=21996694}}</ref><ref>{{cite journal|last=Sester|first=M|coauthors=Sotgiu, G, Lange, C, Giehl, C, Girardi, E, Migliori, GB, Bossink, A, Dheda, K, Diel, R, Dominguez, J, Lipman, M, Nemeth, J, Ravn, P, Winkler, S, Huitric, E, Sandgren, A, Manissero, D|title=Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.|journal=The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology|date=2011 Jan|volume=37|issue=1|pages=100-11|pmid=20847080}}</ref>IGRA-тестови имају слична ограничења код особа са ХИВ-ом.<ref>{{cite journal|last=Chen|first=J|coauthors=Zhang, R, Wang, J, Liu, L, Zheng, Y, Shen, Y, Qi, T, Lu, H|title=Interferon-gamma release assays for the diagnosis of active tuberculosis in HIV-infected patients: a systematic review and meta-analysis.|journal=PloS one|date=2011|volume=6|issue=11|pages=e26827|pmid=22069472}}</ref><ref>{{cite journal|last=Sester|first=M|coauthors=Sotgiu, G, Lange, C, Giehl, C, Girardi, E, Migliori, GB, Bossink, A, Dheda, K, Diel, R, Dominguez, J, Lipman, M, Nemeth, J, Ravn, P, Winkler, S, Huitric, E, Sandgren, A, Manissero, D|title=Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.|journal=The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology|date=2011 Jan|volume=37|issue=1|pages=100-11|pmid=20847080}}</ref>

Коначна дијагноза ТБЦ-а се поставља када се ,,M. tuberculosis'' идентификује у клиничком узорку (на пример, [[испљувак]], [[гној]] или [[биопсија]] [[ткива]]). Међутим, тежак поступак култивисања овог спорорастућег организма може да траје од две до шест недеља код културе крви или спутума.<ref>{{cite book|last=Diseases|first=Special Programme for Research & Training in Tropical|title=Diagnostics for tuberculosis : global demand and market potential.|year=2006|publisher=World Health Organization on behalf of the Special Programme for Research and Training in Tropical Diseases|location=Geneva|isbn=978-92-4-156330-7|pages=36|url=http://books.google.ca/books?id=CFPpcCef4yQC&pg=PA36}}</ref>Из тог разлога, лечење се често започиње пре него што су културе потврђене.<ref name=NICE2011/>

[[Тестови амплификације нуклеинских киселина]] и тестирање [[аденозин деаминазе]] може брзо дати дијагнозу ТБЦ-а.<ref name=DiagP2011/> Међутим, ови тестови се не препоручују рутински, због тога што ретко доводе до промене начина лечења пацијента.<ref name=NICE2011/> Тестови крви за детекцију антитела нису [[сензитивност и специфичност|специфични]] или [[сензитивност и специфичност|сензитивни]], па се стога не препоручују.<ref>{{cite journal|last=Steingart|first=KR|coauthors=Flores, LL, Dendukuri, N, Schiller, I, Laal, S, Ramsay, A, Hopewell, PC, Pai, M|title=Commercial serological tests for the diagnosis of active pulmonary and extrapulmonary tuberculosis: an updated systematic review and meta-analysis.|journal=PLoS medicine|date=2011 Aug|volume=8|issue=8|pages=e1001062|pmid=21857806|doi=10.1371/journal.pmed.1001062|pmc=3153457}}</ref>

===Латентна туберкулоза===
[[File:Манту туберкулинска кожна проба.jpg|thumb|[[Манту проба|Манту туберкулинска кожна проба]]]]

[[Манту проба|Манту туберкулинска кожна проба]] се често користи као скрининг код особа које су у групи високог ризика за појаву ТБЦ-а.<ref name=Clinic2009/> Код особа које су претходно имунизоване може се јавити лажно позитиван резултат теста.<ref name=Rothel_2005>{{cite journal|author=Rothel J, Andersen P |title=Diagnosis of latent ''Mycobacterium tuberculosis'' infection: is the demise of the Mantoux test imminent?|journal=Expert Rev Anti Infect Ther |volume=3 |issue=6 |pages=981–93 |year=2005|pmid = 16307510|doi = 10.1586/14787210.3.6.981}}</ref> Тест може бити лажно негативан код особа код којих је присутна [[саркоидоза]], [[Хочкинов лимфом]] и [[неухрањеност]]. Оно што је најважније, тест може бити лажно негативан код особа које заиста имају активну туберкулозу.<ref name=Robbins/>[[Тестови ослобађања интерферона гама]] (IGRA) на узорку крви препоручују се особама које су позитивне на Манту пробу.<ref name=NICE2011>{{NICE|117|Tuberculosis|2011}}</ref> На IGRA-тестове не утиче имунизација и већина [[микобактерија из окружења]], па они дају мање [[лажно позитивни]]х резултата.<ref>{{cite journal|author=Pai M, Zwerling A, Menzies D|title=Systematic Review: T-Cell–based Assays for the Diagnosis of Latent Tuberculosis Infection: An Update |journal=Ann. Intern. Med. |volume=149 |issue=3 |pages=1–9 |year=2008 |pmid=18593687 |pmc=2951987}}</ref> Међутим, на њих утичу ,,M. szulgai,'' ,,M. marinum,'' и ,,M. kansasii.''<ref>{{cite book|last=Jindal|first=editor-in-chief SK|title=Textbook of pulmonary and critical care medicine|publisher=Jaypee Brothers Medical Publishers|location=New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0|pages=544|url=http://books.google.ca/books?id=rAT1bdnDakAC&pg=PA544}}</ref> Сензитивност IGRA-тестова се може повећати када се користе као допуна кожне пробe. Међутим, када се користе самостално, IGRA-тестови могу бити мање сензитивни од кожнe пробe.<ref>{{cite journal|last=Amicosante|first=M|coauthors=Ciccozzi, M, Markova, R|title=Rational use of immunodiagnostic tools for tuberculosis infection: guidelines and cost effectiveness studies.|journal=The new microbiologica|date=2010 Apr|volume=33|issue=2|pages=93-107|pmid=20518271}}</ref>

==Превенција==
Напори за спречавање и контролу туберкулозе се ослањају на вакцинацију беба, као и детекцију и одговарајући начин лечења активних случајева.<ref name=Lancet11/> [[Светска здравствена организација]] (СЗО) постигла је известан успех побољшаним режимима лечења. Уочено је извесно смањење броја случајева.<ref name=Lancet11/>

===Вакцине===
До 2011. године, једина доступна [[вакцина]] је [[bacillus Calmette-Guérin|бацил Калмет &ndash;Герин]] (акроним: бе-се-же). Бе-се-же је ефикасан против дисеминоване болести у детињству, али пружа инконзистентну заштиту од добијања плућне ТБЦ.<ref>{{cite journal|last=McShane|first=H|title=Tuberculosis vaccines: beyond bacille Calmette–Guérin|journal=Philosophical transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological sciences|date=12 October 2011|volume=366|issue=1579|pages=2782–9|pmid=21893541|doi=10.1098/rstb.2011.0097|pmc=3146779}}</ref> Упркос томе, ово је највише коришћена вакцина у свету, са више од 90% укупног броја деце која се [[вакцинишу]].<ref name=Lancet11/>Међутим, имунитет који она индукује опада после око десет година.<ref name=Lancet11/> Туберкулоза се ретко јавља у већем делу Канаде, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, па се бе-се-же примењује једино код особа које су у групи високог ризика.<ref>{{cite web|url=http://www.cdc.gov/tb/topic/vaccines/|title=Vaccine and Immunizations: TB Vaccine (BCG)|publisher =Centers for Disease Control and Prevention|year=2011|accessdate=26 July 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=BCG Vaccine Usage in Canada -Current and Historical|url=http://www.phac-aspc.gc.ca/tbpc-latb/bcgvac_1206-eng.php|work=Public Health Agency of Canada|accessdate=30 December 2011|year=2010|month=September}}</ref><ref name=UK06>{{cite journal|last=Teo|first=SS|coauthors=Shingadia, DV|title=Does BCG have a role in tuberculosis control and prevention in the United Kingdom?|journal=Archives of Disease in Childhood|date=2006 Jun|volume=91|issue=6|pages=529–31|pmid=16714729|pmc= 2082765|doi=10.1136/adc.2005.085043 }}</ref> Један од разлога да се не користи вакцина је тај што она чини лажно позитивним [[туберкулински кожни тест]] , па је онда овај тест бескористан у скринингу болести.<ref name=UK06/> Нове вакцине су у фази развоја.<ref name=Lancet11/>

===Јавно здравље===
Светска здравствена организација је прогласила ТБЦ ,,глобалном здравственом опасношћу'' 1993. године.<ref name=Lancet11/> У 2006. години, Партнерство за заустављање ТБЦ-а (енг. Stop TB Partnership) развило је [[Глобални план за заустављање туберкулозе]] са циљем да се спаси 14 милиона живота до 2015.<ref>{{cite web|url=http://www.stoptb.org/global/plan/|title=The Global Plan to Stop TB|publisher=[[World Health Organization]]|year=2011|accessdate=13 June 2011}}</ref> Неки од постављених циљева вероватно неће бити достигнути до 2015. године, највећим делом због повећаног броја случајева туберкулозе повезане са ХИВ-ом и појаве мултирезистентне туберкулозе (MDR-TB).<ref name=Lancet11/> [[Класификација туберкулозе]] , систем који је развило [[Америчко торакално друштво]] , користи се у програмима јавног здравља.<ref>{{cite book|last=Warrell|first=ed. by D. J. Weatherall ... [4. + 5. ed.] ed. by David A.|title=Sections 1 - 10.|year=2005|publisher=Oxford Univ. Press|location=Oxford [u.a.]|isbn=978-0-19-857014-1|pages=560|url=http://books.google.ca/books?id=EhjX517cGVsC&pg=PA560|edition=4. ed., paperback.}}</ref>

==Надзор==
У лечењу ТБЦ-а се користе [[антибиотици]] да би се убиле бактерије. Ефикасан начин лечења ТБЦ-а је тежак због необичне структуре и хемијског састава микобактеријског ћелијског зида. Ћелијски зид спречава улазак лекова и чини многе антибиотике неефикасним.<ref>{{cite journal |author=Brennan PJ, Nikaido H |title=The envelope of mycobacteria|journal=Annu. Rev. Biochem. |volume=64 |pages=29–63 |year=1995 |pmid=7574484|doi=10.1146/annurev.bi.64.070195.000333}}</ref> Два најчешће коришћена антибиотика су [[изониазид]] и [[рифампицин]], а терапија може трајати месецима.<ref name=CDCcourse/> При лечењу латентне ТБЦ обично се користи један антибиотик.<ref name=Latent2011/> Активни облик ТБЦ болести се најбоље лечи применом комбинације неколико антибиотика да би се смањио ризик од развоја [[антибиотске резистенције]] код бактерија.<ref name=Lancet11/> Особе са латентним инфекцијама се такође лече да би се спречио развој активне ТБЦ код њих касније у животу.<ref name=Latent2011>{{cite journal|last=Menzies|first=D|coauthors=Al Jahdali, H, Al Otaibi, B|title=Recent developments in treatment of latent tuberculosis infection.|journal=The Indian journal of medical research|date=2011 Mar|volume=133|pages=257-66|pmid=21441678}}</ref> СЗО препоручује[[лечење под директним надзором]]. Код овог начина лечења, здравствени радник пази да пацијент узима своје лекове. Циљ је да се смањи број људи који не узимају антибиотике на одговарајући начин.<ref>{{cite book |author=Arch G., III Mainous |title=Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance |publisher=Humana Pr |location= |year=2010 |pages=69 |isbn=1-60327-238-0 |oclc=|url=http://books.google.ca/books?id=hwVFAPLYznsC&pg=PA69}}</ref> Међутим, мало је доказа који би подржали лечење под директним надзором. <ref>{{cite journal |author=Volmink J, Garner P |title=Directly observed therapy for treating tuberculosis |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=4 |pages=CD003343 |year=2007|pmid=17943789 |doi=10.1002/14651858.CD003343.pub3 |url=}}</ref> Ефикасне су оне методе које подсећају људе да је лечење важно.<ref>{{cite journal|last=Liu|first=Q|coauthors=Abba, K; Alejandria, MM; Balanag, VM; Berba, RP; Lansang, MA|title=Reminder systems and late patient tracers in the diagnosis and management of tuberculosis.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2008 Oct 8|issue=4|pages=CD006594|pmid=18843723}}</ref>

===Нови случајеви===
До 2010. године, препоручена терапија за нове случајеве плућне туберкулозе је примена комбинације антибиотика у трајању од шест месеци. У прва два месеца дају се рифампицин, изониазид, [[пиразинамид]] и [[етамбутол]]. У последња четири месеца дају се само рифампицин и изониазид.<ref name=Lancet11/> Онда када постоји висока резистенција на изониазид, уместо њега се може користити етамбутол у последња четири месеца.<ref name=Lancet11/>

===Рекурентна болест===
Ако се туберкулоза поново врати, урадити тестове за одређивање сензитивности болести на антибиотике пре одређивања терапије.<ref name=Lancet11/> Уколико се открије [[мултирезистентна туберкулоза|мултирезистентна ТБЦ]] (MDR-TB), препоручује се терапија са барем четири ефикасна антибиотика у трајању од 18–24&nbsp;месеца.<ref name=Lancet11/>

===Резистенција на лекове===
Примарна резистенција се јавља онда када се особа зарази резистентнoм врстом ТБЦ-а. Код особе са потпуно осетљивом ТБЦ може се развити секундарна (стечена) резистенција за време терапије. Код особе се може развити секундарна резистенција због неодговарајућег начина лечења, уколико не спроводи прописани режим на одговарајући начин (непридржавање ), или уколико користи лек лошег квалитета.<ref name=OBrien>{{cite journal |author=O'Brien R |title=Drug-resistant tuberculosis: etiology, management and prevention |journal=Semin Respir Infect |volume=9 |issue=2|pages=104–12 |year=1994|pmid = 7973169}}</ref> ТБЦ резистентна на лекове је озбиљан јавни здравствени проблем у многим земљама у развоју. Лечење ТБЦ резистентне на лекове је дуготрајније и захтева скупље лекове. MDR-TB се дефинише као резистенција на два најефикаснија лека прве линије за ТБЦ: рифампицин и изониазид. [[Екстензивно резистентна туберкулоза|Екстензивно резистентна ТБЦ]] је такође резистентна на три или више од шест класа лекова друге линије.<ref name="MMWR2006">{{cite journal |title=Emergence of ''Mycobacterium tuberculosis'' with extensive resistance to second-line drugs—worldwide, 2000–2004 |journal=MMWR Morb Mortal Wkly Rep |volume=55 |issue=11 |pages=301–5 |year=2006|url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5511a2.htm|pmid = 16557213 |author=Centers for Disease Control and Prevention (CDC)}}</ref> [[Потпуно резистентна туберкулоза|Потпуно резистентна ТБЦ]] је резистентна на све лекове који се тренутно користе. Потпуно резистентна ТБЦ је први пут примећена 2003. у Италији, али се о њој није ништа шире извештавало до 2012. <ref>{{cite web|title=Totally Resistant TB: Earliest Cases in Italy |url=http://www.wired.com/wiredscience/2012/01/tdr-first-italy/|author=Maryn McKenna|date=12 January 2012|accessdate=12 January 2012|publisher=[[Wired (magazine)|Wired]]}}</ref>

==Предвиђања==
Прогресија од ТБЦ инфекције до отвореног облика ТБЦ болести се дешава онда када бацили савладају одбрану имуног система и почну да се размножавају. Код примарне ТБЦ болести (неких 1–5% случајева), до напредовања долази убрзо после иницијалне инфекције.<ref name=Robbins/>Међутим, у већини случајева [[Латентна туберкулоза|латентна инфекција]] се јавља без очигледних симптома.<ref name=Robbins/> Ови ,,успавани'' бацили стварају активну туберкулозу у 5&ndash;10% латентних случајева, а то се често дешава много година после инфицирања.<ref name=Pet2005/>

Ризик од реактивације расте са имуносупресијом, попут оне изазване ХИВ инфекцијом. Код особа коинфицираних са ,,M. tuberculosis'' и ХИВ-ом, ризик од реактивације расте на 10% годишње.<ref name=Robbins/> Студије које користе ДНК технику отиска прста код бактерије ,,M. tuberculosis'' показују да реинфекција узрокује рекурентну ТБЦ много чешће него што се раније мислило.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/S1473-3099(03)00607-8 |title=Recurrence in tuberculosis: relapse or reinfection? |year=2003 |author=Lambert M |journal=Lancet Infect Dis |volume=3 |page=282 |pmid=12726976 |issue=5|author-separator=, |display-authors=1 |last2=Hasker |first2=Epco |last3=Deun |first3=Armand Van |last4=Roberfroid|first4=Dominique |last5=Boelaert |first5=Marleen |last6=Van Der Stuyft |first6=Patrick |pages=282–7}}</ref> Реинфекције могу да чине више од 50% реактивираних случајева у подручјима где је ТБЦ уобичајена.<ref>{{cite journal|last=Wang|first=JY|coauthors=Lee, LN, Lai, HC, Hsu, HL, Liaw, YS, Hsueh, PR, Yang, PC|title=Prediction of the tuberculosis reinfection proportion from the local incidence|journal=The Journal of infectious diseases|date=15 July 2007|volume=196|issue=2|pages=281–8|pmid=17570116|doi=10.1086/518898}}</ref> Вероватноћа умирања од туберкулозе је износила око 4% 2008. године, што је пад са 8% из 1995.<ref name=Lancet11/>

==Епидемиологија==

[[
File:Туберкулоза-преваленца-СЗО-2009.svg|thumb|alt=Мапа света са [[подсахарском Африком]] у разним нијансама жуте, означавајући превалeнцу изнад 300 на 100.000 људи, са САД, Канадом, Аустралијом и северном Европом у нијансама тамно плаве, означавајући преваленцу од око 10 на 100.000 људи. Азија је жута, али не тако светло, означавајући преваленцу опсега од око 200 на 100.000. Јужна Америка је тамно жута.|У 2007. години, преваленца ТБЦ-а на 100.000 људи била је највећа у подсахарској Африци, а такође је била релативно висока и у Азији.<ref name=WHO2009-Burden>{{cite book |title=Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing |author=World Health Organization |year=2009 |isbn=978-92-4-156380-2|chapter=The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden|chapterurl=http://who.int/tb/publications/global_report/2009/annex_3/en/index.html|accessdate=14 November 2009|pages=187–300}}</ref>]]
Отприлике једна трећина светске популације је заражена бактеријом ,,M. tuberculosis.'' Једна нова инфекција се деси сваке секунде на глобалном нивоу.<ref name=WHO2012data/> Међутим, већина инфекција бактеријом ,,M. tuberculosis'' не изазива туберкулозу,<ref name=CDC>{{cite web|publisher=[[Centers for Disease Control]]|url=http://www.cdc.gov/tb/publications/factsheets/general/LTBIandActiveTB.htm|title=Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease|date=20 June 2011|accessdate=26 July 2011}}</ref> и 90&ndash;95% свих инфекција остане без симптома.<ref name=Book90/> Процењено је да је У 2007. години било 13,7 милиона хроничних активних случајева.<ref name=WHO2009-Epidemiology/> У 2010. години дијагностификовано је 8,8 милиона нових случајева туберкулозе, од чега 1,45 милиона смртних случајева, већином у [[Земље у развоју|земљама у развоју]].<ref name=WHO2011/> Од ових 1,45 милиона смртних случајева, око 0,35&nbsp;милиона се јави код особа које су коинфициране ХИВ-ом.<ref name=WHO2011Control>{{cite web|title=Global Tuberculosis Control 2011|url=http://www.who.int/tb/publications/global_report/2011/gtbr11_full.pdf|work=World Health Organization|accessdate=15 April 2012}}</ref>

Туберкулоза је на другом месту међу најчешћим узрочницима смрти од инфективних болести (после смртних случајева услед ХИВ-а/сиде).<ref name=ID10/> Апсолутни број случајева туберкулозе (,,[[Преваленца (емидемиологија)|преваленца]]'') је у опадању од 2005. године. Смањен је број нових случајева туберкулозе (,,[[Инциденца (епидемиологија)|инциденца]]'') од 2002.<ref name=WHO2011/> Кина је постигла нарочито драматичан напредак. Кина је смањила своју стопу морталитета од ТБЦ-а за приближно 80% између 1990. и 2010. године.<ref name=WHO2011Control/> Туберкулоза је чешћа у земљама у развоју. Око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама је позитивно при туберкулинским тестовима, док је у САД само 5–10% становништа тест позитивно.<ref name=Robbins/> Стручњаци су се надали да ће се бити могућа комплетна контрола ТБЦ-а. Међутим, има неколико чинилаца који потпуну контролу ТБЦ-а чине мало вероватном. Тешко је развити ефикасну вакцину. Скупо је и захтева време да се постави дијагноза болести. Лечење траје више месеци. Већи број људи са ХИВ-ом добија ТБЦ. Туберкулоза резистентна на лекове се појавила 1980-тих.<ref name=Lancet11/>
[[
File:ТБЦ инциденца.png|thumb|left|Годишњи број новопријављених случајева ТБЦ-а. Подаци [[Светска здравствена организације|СЗО]].<ref>{{cite web|author=World Health Organization|url=http://www.who.int/tb/publications/global_report/2008/annex_3/en/index.html|title=WHO report 2008: Global tuberculosis control|accessdate=13 April 2009}}</ref>]]
У 2007. години, земља са највећом процењеном стопом инциденце од туберкулозе био је [[Свазиленд]], са 1.200 случајева на 100.000 људи. Индија је имала највећу укупну инциденцу, са процењених 2,0 милиона нових случајева.<ref name=WHO2009-Epidemiology/> У развијеним земљама, туберкулоза је ређа и налази се углавном у урбаним срединама. У 2010. години, стопе туберкулозе на 100.000 људи у разним подручјима света биле су: глобално 178, Африка 332, Америка 36, Источни Медитеран 173, Европа 63, Југоисточна Азија 278 и Западни Пацифик 139.<ref name=WHO2011Control/> У Канади и Аустралији туберкулоза је много пута учесталија међу [[Абориџински народ|абориџинским народом]], посебно у удаљенијим крајевима.<ref>{{cite journal|last=FitzGerald|first=JM|coauthors=Wang, L, Elwood, RK|title=Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.|journal=CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne|date=2000 Feb 8|volume=162|issue=3|pages=351-5|pmid=10693593}}</ref><ref>{{cite book |author=Quah, Stella R.; Carrin, Guy; Buse, Kent; Kristian Heggenhougen |title=Health Systems Policy, Finance, and Organization |publisher=Academic Press |location=Boston |year=2009 |pages=424 |isbn=0-12-375087-3 |oclc= |url=http://books.google.ca/books?id=IEXUrc0tr1wC&pg=PA424}}</ref> У Сједињеним Државама, Абориџини имају пет пута већи морталитет од ТБЦ-а.<ref>{{cite book |author= Anne-Emanuelle Birn |title= Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World |year=2009|pages=261 |isbn= 9780199885213 |url=http://books.google.ca/books?id=2XBB4-eYGZIC&pg=PT261 |doi= |accessdate=}}</ref>

Инциденца ТБЦ-а варира са старошћу. У Африци она примарно погађа особе старости између 12 и 18 година и млађе одрасле особе.<ref>{{cite web|author=World Health Organization|url=http://www.who.int/tb/publications/global_report/2006/pdf/full_report_correctedversion.pdf|title=Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries|format=PDF|accessdate=13 October 2006}}</ref>Међутим, у земљама где је стопа инциденце драстично опала (као што су Сједињене Државе), ТБЦ је углавном болест старијих људи и особа са смањеним имуним системом.<ref name=Robbins/><ref>{{cite web|author=Centers for Disease Control and Prevention|url=http://www.cdc.gov/nchstp/tb/pubs/slidesets/surv/surv2005/default.htm|title=2005 Surveillance Slide Set|date=12 September 2006|accessdate=13 October 2006}}</ref>



==Историјат==
[[
Слика:Мумија у Британском музеју.jpg|гробница|Eгипатска [[мумија]] у[[Британском музеју]] – установљено је туберкулозно труљење у кичмама [[Египат]]ских [[мумија|мумије].]]

Туберкулоза је присутна код људске расе још од давнина [[давнина|антика]].<ref име=Lancet11>{{навод из стручног часописа|последњи=Lawn|први=SD|коаутори=Zumla, AI|naslov=Туберкулоза|стручни часопис=Lancet|датум=2. јул 2011|свеска=378|издање=9785|странице=57–72|pmid=21420161|doi=10.1016/S0140-6736(10)62173-3}}</ref> Најраније доказано откриће “микобактерије туберкулозе” односи се на остатке бизона који су стари више од 17.000 година.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Rothschild BM |наслов=Mycobacterium tuberculosis комплекс DNК са изумрлих бизона пре 17.000 година |стручни часопис=Clin. Infect. Dis. |свеска=33 |издање=3 |странице=305–11 |година=2001|месец=kolvoz |pmid=11438894 |doi=10.1086/321886 |url=http://www.journals.uchicago.edu/cgi-bin/resolve?CID001531|аутор-одабирач=, |аутор 2=Martin LD |аутор3=Lev G |аутори дисплеја=3 |последњи4=Bercovier |први4=Helen |последњи5=Bar‐Gal|први5=Gila Kahila |последњи6=Greenblatt |први6=Charles |последњи7=Donoghue |први7=Helen |последњи8=Spigelman |први8=Mark|последњи9=Brittain |први9=David}}</ref> Међутим, није јасно да ли туберкулоза води порекло од говеда, па је затим пренесена на човека, или је и код говеда и код човека дошла од заједничког претка.<ref>{{навод из стручног часописа|ауторr=Pearce-Duvet J |наслов=Порекло људских патогена: вредновање улоге пољопривреде и домаћих животиња у еволуцији људских болести |стручни часопис=Biol Rev Camb Philos Soc |сваска =81 |издање=3 |странице=369–82 |година=2006|pmid = 16672105|doi=10.1017/S1464793106007020}}</ref> Научници су веровали да је човек добио КMБТ од животиња током њиховог припитомљавања. Међутим, [[ген]]и комплекса “M. tuberculosis” (КMБТ) код човека су упоређивани са КMБТ-е код животиња, чиме је доказано да је та теорија погрешна. Обе врсте бактерије туберкулозе имају заједничког предка преко којег су се могли инфицирати људи још у [[Неолитској револуцији]].<ref>{{навод из стручног часописа|последњиi=Comas|првиi=I|коаутори=Gagneux, S|наслов=Прошлост и будућност истраживања у вези са туберкулозом.|стручни часопис=PLoS pathogens|датум=2009 окт|свеска=5|издање=10|странице=e1000600|pmid=19855821}}</ref> Скелетни остаци показују да је праисторијски човек (4000 [[Нова ера|Пре Христа]]) имао TБЦ. Истраживачи су открили труљење у кичмама [[Египат]]ских [[мумија|мумије]] које датирају из периода између 3000 и 2400. година пре Христа.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Zink A, Sola C, Reischl U, Grabner W, Rastogi N, Wolf H, Nerlich A |наслов=Карактеризација комплекса acija kompleksa DNК Mycobacterium tuberculosis са египатских мумија од стране Spoligotypinga |стручни часопис=J Clin Microbiol |свеска=41 |издање=1 |странице=359–67 |година=2003 |pmid=12517873|doi=10.1128/JCM.41.1.359-367.2003 |pmc=149558}}</ref> "Фтизис" је грчка реч за “сушицу,” што је стари термин за туберкулозу плућа.<ref>{{навод из књиге|наслов=Речник Коморе.|година=1998|издавач=Allied Chambers India Ltd.|mjesto=New Delhi|isbn=978-81-86062-25-8|странице=352|url=http://books.google.ca/books?id=pz2ORay2HWoC&pg=RA1-PA352}}</ref> Око 460. године пре Христа, [[Хипократ]] је идентификовао сушицу као најраспрострањенију болест тог времена. Људи који су имали сушицу имали су температуру и искашљавали крв. Сушица је скоро увек имала смртни исход. <ref>Hippocrates.[http://web.archive.org/web/20050211173218/http://classics.mit.edu/Hippocrates/aphorisms.mb.txt Aphorisms.] Приступљено сајту 7.октобра 2006.</ref> Генетска истраживања говоре да је ТБЦ била присутна у [[Америкама]] почев од око 100. године нове ере.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Konomi N, Lebwohl E, Mowbray K, Tattersall I, Zhang D |наслов=Откривање микобактеријске ДНК у андским мајмунима |стручни часопис=J Clin Microbiol |свеска=40 |издање=12 |странице=4738–40 |година=2002 |pmid=12454182|doi=10.1128/JCM.40.12.4738-4740.2002 |pmc=154635}}</ref>

Пре [[индустријске револуције]], у народном веровању, туберкулоза је увек повезивана са [[вампир]]има. Када би неки члан породице умро од ње, остали инфицирани чланови породице би полако губили своје здравље. Људи су веровали да је особа која је прва добила ТБЦ исисавала живот из осталих чланова породице.<ref име=sledzik>{{навод из стручног часописа |последњи=Sledzik |први=Paul S. |коаутори=Nicholas Bellantoni |месец=јун |година =1994 |наслов=Биоархеолошки и биокултурни докази за народно веровање о вампирима у Новој Енглеској |стручни часопис =American Journal of Physical Anthropology |svezak=94 |izdanje=2 |stranice=269–274|doi=10.1002/ajpa.1330940210 |url=http://www.ceev.net/biocultural.pdf |format=PDF|pmid=8085617 |issn=0002-9483}}</ref>

Плућни облик болести који је повезан са [[туберкул(анатомија)|туберкулима]] установио је [[Др Ричард Мортон]] 1689.<ref име="WhoNamedIt-Calmette">{{WhoNamedIt|doctor|2413|Léon Charles Albert Calmette}}</ref><ref име="MedHist1970-Trail">{{навод из стручног часописа |аутор=Trail RR |наслов=Richard Morton (1637-1698) |стручни часопис=Med Hist |свеска=14|издање=2 |странице=166–74 |година=1970 |месец=април |pmid=4914685 |pmc=1034037 }}</ref> Међутим, ТБЦ је имала читаву лепезу разних симптома, тако да је она није била идентификована као посебна болест све до 1820-их. Назив туберкулоза тек јој је дао [[Јохан Лукас Шенлајн|J. L. Schönlein]] 1839.<ref>Zur Pathogenie der Impetigines. Auszug aus einer brieflichen Mitteilung an den Herausgeber. [Müller’s] ''Archiv für Anatomie, Physiologie und wissenschaftliche Medicin''. 1839, strana 82.</ref> Између 1838. и 1845.године Др Џон Кроган, власник [[Мамутске пећине]], доводио је људе оболеле од туберкулозе у пећину у нади да ће болест излечити константном температуром и чистим ваздухом у пећини: они би умирали у року од годину дана.<ref>[http://edition.cnn.com/2004/TRAVEL/DESTINATIONS/02/26/mammoth.cave.ap/index.html Kentucky: Mammoth Cave long on history.] ''[[CNN]]''. 27. veljače 2004. Приступљено сајту 8. октобра 2006.</ref> Херман Бремер је отворио први ТБЦ [[санаторијум]] 1859. у [[Соколовском|Sokołowsko, Пољска]].<ref ime=sanatoria>{{навод из стручног часописа |аутор=McCarthy OR |наслов=Кључ од санаторијума |стручни часопис=J R Soc Med |свеска=94 |издање=8 |странице=413–7 |година=2001 |месец=август |pmid=11461990 |pmc=1281640|url=http://www.jrsm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=11461990}}</ref>

[[
слика:Роберт Кох.jpg|вертикална на листање |лево Др Роберт Кох је открио бациле туберкулозе.]]

Бацил који проузрокује туберкулозу, “Mycobacterium tuberculosis,” идентификован је и описан 24. марта 1882.године од стране [[Роберта Коха]]. За ово откриће он је добио [[Нобелову награду за психологију односно медицину]] 1905.године.<ref>[[Nobel Foundation]]. [http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1905/ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905.]Приступљено сајту 7. октобра 2006.</ref> Кох није веровао да су, туберкулоза код говеда и туберкулоза код људи сличне болести. Ово веровање је одложило признање да је инфицирано млеко извор инфекције . Касније је ризик од преноса болести из овог извора драматично смањен увођењем поступка [[пастеризације]] . Кох је 1890. године објавио да је екстракт [[глицерин]]-a из туберкулозних бацила "лек" за туберкулозу. Он га је назвао “туберкулин.” Мада “туберкулин” није био ефикасан, он је био прилагођен за обављање теста помоћу којег се контролисало присуство претходних симптома туберкулозе.<ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Waddington K |наслов=Kako истребити "Tako страшну болест": туберкулоза код говеда и тестирање туберкулином у Британији, 1890–1939 |стручни часопис=Med Hist |свеска=48 |издање=1 |странице=29–48 |година=2004 |месец=јануар |pmid=14968644 |pmc=546294 }}</ref>

[[Албер Калмет]] и [[Камиј Герин]] су први успешно обавили имунизацију против туберкулозе 1906. године. Они су употребили разблажен исцедак туберкулозе са говеда и назвали га БСГ вакцином ([[Bacillus Calmette-Guérin|бацил Калмет и Герин]]). Бе-се-же вакцина је први пут примењена на људима 1921. године у [[Француској].<ref име=Bonah>{{навод из стручног часописа |аутор=Bonah C|наслов= 'Експериментална школа' BCG вакцине: безбедно, ефикасно, доказано и стандардизовано, 1921–1933 |стручни часопис=Stud Hist Philos Biol Biomed Sci |свеска=36 |издање=4 |странице=696–721 |godina=2005 |pmid=16337557|doi=10.1016/j.shpsc.2005.09.003}}</ref> Међутим, БСГ вакцина је широко прихваћена само у [[Сједињеним државама |САД]], [[Великој Британији]], и [[Немачкој]] после другог светског рата.<ref ime=Comstock>{{навод из стручног часописа |аутор=Comstock G |наслов=Међународна кампања против туберкулозе: пионирски подухват у масовном вакцинисању и истраживању |стручни часопис=Clin Infect Dis |свеска 19 |издање=3 |странице=528–40 |година=1994|pmid=7811874|doi=10.1093/clinids/19.3.528}}</ref>

Туберкулоза је изазвала веома распрострањену забринутост јавности у 19. и раном 20. веку као једна [[ендемска (епидемиологија)|ендемска]] болест сиромашног урбаног становништва. У 1815. години свака четврта смрт у Енглеској била је услед “сушице”. До 1918.године, ТБЦ је била узрок смрти сваког шестог Француза. Пошто су 1880-тих научници ову болест прогласили заразном, у Британији је ТБЦ стављена на [[Листу болести које треба обавезно пријавити|болест за пријављивање]]. Кампања је почела тако што је забрањивано пљување на јавним местима а инфицирани сиромашни људи били су „охрабривани“ да иду у [[санаторијум|санаторијуме]] који су личили на затворе. (Санаторијуми за средњу класу и класу богатих нудили су одличну негу и стални лекарски надзор.)<ref име =sanatoria/> Санаторијуми су наводно пружали благотворни“свеж ваздух“ и радну активност. Али, чак и у најбољим условима, 50% људи који су долазили у санаторијуме са најбољим условима, умирало је у року од 5 година (“ca.” 1916).<ref име =sanatoria/>

У Европи, стопа оболевања од туберкулозе почела је да расте у раним 1600-им. ТБЦ је достигла свој максимум у Европи у1800-им и на њу је отпадало 25% свих смртних исхода.<ref>{{навод из књиге|последњи=Bloom|први=уредник, Barry R. наслов=Туберкулоза: патогенеза, заштита и контрола |година=1994|издавач=ASM Press|место=Washington, D.C.|isbn=978-1-55581-072-6}}</ref> Потом је смртност смањена за близу 90% све до 1950-их.<ref>{{навод из књиге|последњи=Persson|први=Sheryl|наслов=Велике богиње, сифилис и спасење: Meдицински бум који је променио свет|година=2010|издавач=ReadHowYouWant.com|isbn=978-1-4587-6712-7|странице=141|url=http://books.google.ca/books?id=-W7ch1d6JOoC&pg=PA141}}</ref> Побољшање јавног здравља значајно је смањило стопу оболевања од туберкулозе чак и пре него што је почела примена [[стрептомицин]] -a и других антибиотика. Но, и поред тога, ова болест је и даље остала претња за јавно здравље. Када је 1913.године у Британији формирано [[Веће за медицинска истраживања (UK)|Медицинско истраћивачко Веће]] у жижи његовог интересовања нашла су се истраживања у вези са туберкулозом.<ref>{{навод из књиге|последњи=уредник|први=Caroline Hannaway,|наслов=Биомедицина у двадесетом веку: пракса, поступци и политика |година=2008|издавач=IOS Press|место=Amsterdam|isbn=978-1-58603-832-8|странице=233|url=http://books.google.ca/books?id=o5HBxyg5APIC&pg=PA233}}</ref>

1946.године, усавршавање антибиотика [[стрептомицин]]–a учинило је да лечење и излечење ТБЦ-а постане стварност. Пре него што је овај лек био уведен, једини начин лечења (осим санаторијума) била је хируршка интервенција. Техником под називом „[[пнеумоторакс]] " извлачио би се ваздух из једног инфицираног плућног крила чиме се то крило искључивало из функције и остављало да се „одмори“ па се тако лакше лечио инфициранио део. <ref>{{навод из књиге|последњи=Shields|првиi=Thomas|наслов=Општа хирургија грудног коша |година=2009|издавач=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins|место=Philadelphia|isbn=978-0-7817-7982-1|странице=792|url=http://books.google.ca/books?id=bVEEHmpU-1wC&pg=PA792|едиција=7. ed.}}</ref> Хитност решавања проблема MР-TБЦ поново је увела хирургију као опцију унутар прихваћених стандарда у лечењу ТБЦ инфекција. Актуелним хируршким интервенцијама уклањају се патолошке грудне каверне („буле“) у плућима у циљу смањења броја бактерија и продужетка деловања лекова на преостале бактерије у крвотоку. Овом интервенцијом се истовремено смањује укупно оптерећење бактеријама и повећава ефикасност систематске антибиотске терапије.<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Lalloo UG, Naidoo R, Ambaram A |наслов=Најновија достигнућа у медицинском и хируршком лечењу туберкулозе отпорне на многе лекове |стручни часопис=Curr Opin Pulm Med |свеска=12|издање=3 |странице=179–85 |година=2006 |месец=мај |pmid=16582672 |doi=10.1097/01.mcp.0000219266.27439.52|url=http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=1070-5287&volume=12&issue=3&spage=179}}</ref> Иако су се стручњаци надали да ће у потпуности елиминисати ТБЦ (''као и'' [[велике богиње]]), пораст броја врста ТБЦ-а које су [[oтпорност на антибиотике|отпорне на лекове]] у 1980-им, учинио је да елиминација ТБЦ-а буде мање вероватна. Најновији повратак туберкулозе натерао је Светску здравствену организацију да 1993. године донесе декларацију којом се тражи хитно решавање проблема на глобалном нивоу.<ref>{{навод са вебсајта |наслов=Најчешће постављана питања у вези са ТБЦ-ом и ХИВ-ом url=http://www.who.int/tb/hiv/faq/en/index.html|рад=Светска здравствена организација|dдатум приступа сајту=15. април 2012}}</ref>

==Друштво и култура==

[[Светска здравствена организација]] и[[ Фондација Бил и Мелинда Гејтс]] спонзоришу нови тест за брзу дијагнозу који ће се користити у слабо и у средње развијеним земљама.<ref име=Xpert2011>{{навод из стручног часописа последњи=Lawn|први=SD|коаутори=Nicol, MP|наслов=Xpert® MTB/RIF тест: развој, вредновање и имплементирање нове брзе молекуларне дијагностике туберкулозе и њену отпорност на рифампицин.|стручни часопис=Future microbiology|date=ruj.2011 |свеска=6|издање=9|странице=1067-82|pmid=21958145}}</ref><ref>{{навод из вести|url=http://www.reuters.com/article/idUSTRE6B71RF20101208 |наслов=СЗО каже да ће Цефид брзи тест трансформисати лечење ТБЦ-а |рад= Reuters | датум=8. децембар 2010}}</ref> И у 2011. години многа сиромашна места још увек имају на располагању само приступ микроскопском прегледу пљувачке.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Lienhardt|први=C|коаутори=Espinal, M, Pai, M, Maher, D, Raviglione, MC|наслов=Какво је истраживање потребно да би се зауставио ТБЦ? Упознавање са Истраживачким покретом у области ТБЦ-а|стручни часопис=PLoS medicine|датум=нов.2011 |свеска=8|издање
=11|странице=e1001135|pmid=22140369|doi=10.1371/journal.pmed.1001135|pmc=3226454}}</ref>

2010. године Индија је имала највећи број оболелих од ТБЦ у свету. Један од узрока толиког броја оболелих било је и недовољно успешно лечење у приватном здравственом сектору. Програми као што је [[Ревидирани национални програм контроле туберкулозе]] помажу да се смањи број оболелих од ТБЦ-а међу људима који се лече у државном сектору. <ref име="Bhargava">{{навод из стручног часописа|аутор=Anurag Bhargava, Lancelot Pinto, Madhukar Pai |наслов=Погрешно лечење туберкулозе у Индији: Узроци, последице и како даље |стручни часопис=Hypothesis|свеска=9 |издање=1 |странице=e7 |година=2011 |url=http://www.hypothesisjournal.com/?p=989}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Amdekar|први=Y|наслов=Промене у лечењу туберкулозе.|стручни часопис=Indian journal of pediatrics|датум= јул 2009 |свеска=76|издање=7|странице=739-42|pmid=19693453}}</ref>

==Истраживање==
БСГ вакцина има и својих недостатака па је зато у току истраживање које би помогло њеном усавршавању. <ref име=VacRes2011>{{навод из стручног часописа|последњиi=Martín Montañés|први=C|коаутори=Gicquel, B|наслов=Нове вакцине против туберкулозе.|стручни часопис=Enfermedades infecciosas y microbiologia clinica|датум= март 2011 |свеска=29 Suppl 1|странице=57–62|pmid=21420568|doi=10.1016/S0213-005X(11)70019-2}}</ref> Неколико потенцијалних нових вакцина су сада у [[клиничко тестирање|фази I и II клиничког тестирања]].<ref име=VacRes2011/>Постоје два главна приступа у покушају да се унапреди ефикасност расположивих вакцина. Један приступ се односи на додавању подјединице БСГ вакцини. Другом стратегијом се покушавају створити нове и боље живе вакцине.<ref име=VacRes2011/>[[ MВA85A]] je jeдан пример подјединице вакцине која се сада тестира у Јужној Африци.. MВA85A се заснива на генетски модификованом [[вакцинија]] вирусу.<ref име=Ibanga_2006>{{навод из стручног часописа|аутор=Ibanga H, Brookes R, Hill P, Owiafe P, Fletcher H, Lienhardt C, Hill A, Adegbola R, McShane H |наслов=Рано клиничко тестирање новом вакцином против туберкулозе, MVA85A, у туберкулозно-ендемским земљама: издања у студијском дизајну |стручни часопис=Lancet Infect Dis |сваска=6 |издање=8|странице=522–8 |година=2006 |doi= 10.1016/S1473-3099(06)70552-7| pmid = 16870530}}</ref> Постоји нада да ће вакцине одиграти значајну улогу у лечењу латентне и активне болести.<ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Kaufmann SH|наслов=Будуће стратегије вакцинисања против туберкулозе : Размишљање изван оквира|стручни часопис=Immunity|година=2010|свеска=33|странице=567–77|pmid = 21029966|doi=10.1016/j.immuni.2010.09.015|издање=4}}</ref>

Да би подстакли будућа открића, истраживачи и доносиоци прописа промовишу нове економске моделе усавршавања вакцина, укључујући ту и цену, подстицајне порезе и [[напредне тржишне обавезе]].<ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Webber D, Kremer M|url=http://www.who.int/bulletin/archives/79(8)735.pdf |наслов=Стимулативно индустријско истраживање и развој у вези са запуштеним инфективним болестима: Економске могућности |стручни часопис=Bulletin of the World Health Organization|свеска=79|издање=8|година=2001|странице=693–801}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Barder O, Kremer M, Williams H|url=http://www.bepress.com/ev/vol3/iss3/art1 |наслов=Напредне тржишне обавезе: Политика стимулисања инвестирања у вакцине против запуштених болести|стручни часопис=The Economists' Voice|свеска=3|година=2006|издање=3|doi=10.2202/1553-3832.1144}}</ref> Неколико група је укључено у ово истраживање, укључујући и [[Партнерство за заустављање ТБЦ-а]],<ref>{{навод из књиге|последњи=Economic|први=Department of|наслов=Остваривање глобалне јавне агенде: дијалози на Економском и социјалном већу |година=2009|издавач=United Nations|место=New York|isbn=978-92-1-104596-3|страницеe=103|url=http://books.google.ca/books?id=VeF9dv74C4MC&pg=PA103|коаутори=Affairs, Social}}</ref> Јужноафричку иницијативу за туберкулозу и [[Глобалну фондацију за ТБ вакцину ]].<ref>{{навод из књиге|последњи=Jong|први=[едиција од] Jane N. Zuckerman, Elaine C.|наслов=Вакцине за путнике|година=2010|издавач=People's Medical Pub. House|location=Shelton, CT|isbn=978-1-60795-045-5|странице=319|url=http://books.google.ca/books?id=BKRpWFEy66wC&pg=PA319|едиција=2.}}</ref> Глобална фондација за ТБЦ вакцину добила је више од 280 милиона (америчких долара) од [[Фондације Бил и Мелинда Гејц]] како би могла да развије и лиценцира унапређену вакцину против туберкулозе за коришћење у најугроженијим државама.<ref>{{навод са вебсајта|последњи=Bill and Melinda Gates Foundation Announcement|наслов=Фондација наменила 82,9 милиона долара за развој нових вакцина против туберкулозе |датум= 12. 02. 2004| url=http://www.globalhealth.org/news/article/4134}}</ref><ref>{{навод са вебсајта|последњи=Nightingale|први=Katherine|наслов=Фондација Гејтс дарује 280 милиона америчких долара за борбу против ТБЦ-а |датум=2007-09-19|url=http://www.scidev.net/en/news/gates-foundation-gives-us280-million-to-fight-tb.html}}</ref>

==Код других животиња==
Микобактерија инфицира многе различите врсте животиња, укључујући ту и птице,<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Shivaprasad|први=HL|коаутори=Palmieri, C|наслов=Патологија микобактерија код птица.|стручни часопис=The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice|датум=јан. 2012 |свеска=15|издање=1|странице=41-55, v-vi|pmid=22244112}}</ref>глодаре,<ref>{{навод из стручног часописа|последњиi=Reavill|првиi=DR|коаутори=Schmidt, RE|наслов=Микобактеријска оштећења код риба, амфибија, рептила, глодара, зечева и творова у у односу на животињске моделе.|стручни часопис=The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice|датум=sјан. 2012 |сваска=15|издање=1|страница=25-40, v|pmid=22244111}}</ref> и рептиле.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Mitchell|први=MA|наслов=Микобактеријске инфекције код рептила.|стручни часопис=The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice|датум=јан.2012 |свескаk=15|издање=1|странице=101-11, vii|pmid=22244116}}</ref>Подврста “Mикобактеријум туберкулоз” je ретко присутна код дивљих животиња.<ref>{{навод из књиге=Wobeser|први=Gary A.|наслов=Суштина болести код дивљих |година=2006|издавач=Blackwell Publ.|место=Ames, Iowa [u.a.]|isbn=978-0-8138-0589-4|странице=170|url=http://books.google.ca/books?id=JgyS6fxVasYC&pg=PA170|edicija=1.ed.}}</ref> Напор да се искорени туберкулоза код говеда коју изазива “[[Mикобактеријум бовис]]” из крда стоке и јелена на [[Новом Зеланду]] био је релативно успешан.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Ryan|први=TJ|коаутори=Livingstone, PG, Ramsey, DS, de Lisle, GW, Nugent, G, Collins, DM, Buddle, BM|наслов=Напредак у разумевању епидемиологије болести и импликације у вези са контролом и искорењивањем туберкулозе код стоке: искуство из Новог Зеланда.|стручни часопис=Veterinary microbiology|датум= 25. феб. 2006 |свеска=112|издање=2-4|странице=211-9|pmid=16330161}}</ref> Напори у Великој Британији су били мање успешни.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=White|првиi=PC|коаутори=Böhm, M, Marion, G, Hutchings, MR|наслов=Контола туберкулозе говеда код британске стоке:‘не постојеи чаробни штапић'.|стручни часопиос=Trends in microbiology|датум= сеп.2008 |свеска=16|издање=9|странице=420-7|pmid=18706814}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Ward|први=AI|коаутори=Judge, J, Delahay, RJ|наслов=Узгој стоке на фарми и понашање јазаваца: прилика да се сагледа пренос Mycobacterium bovis са јазаваца на стоку?|стручни часопис=Preventive veterinary medicine|датум=1. јан.2010 |свеска=93|издање=1|странице=2-10|pmid=19846226}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|2}}


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN |year=2007 |title=Robbins Basic Pathology |edition=8th |publisher=Saunders Elsevier |pages=516–522 |isbn=978-1-4160-2973-1}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN |year=2007 |title=Robbins Basic Pathology |edition=8th |publisher=Saunders Elsevier |pages=516–522 |isbn=978-1-4160-2973-1}}

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Tuberculosis}}
{{Commonscat|Tuberculosis}}
* [http://www.tbc.zdravlje.gov.rs/ Контрола туберкулозе у Србији]
* [http://www.tbc.zdravlje.gov.rs/ Контрола туберкулозе у Србији]
* {{dmoz|Health/Conditions_and_Diseases/Infectious_Diseases/Mycobacterial/Tuberculosis/}}
* {{cite web |url=http://www.cdc.gov/tb/default.htm |publisher=Centers for Disease Control |title=Tuberculosis (TB)}}
* {{cite web |url=http://www.hpa.org.uk/infections/topics_az/tb/menu.htm |publisher=UK Health Protection Agency |title=Tuberculosis (TB)}}

{{Медицинско упозорење}}
{{Медицинско упозорење}}


Верзија на датум 14. фебруар 2014. у 08:33

За другу употребу, погледајте страницу Сушица.
За другу употребу, погледајте страницу Туберкулоза (филм).
Туберкулоза
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија, пулмонологија
МКБ-10A15–A19
МКБ-9-CM010–018
OMIM607948
DiseasesDB8515
MedlinePlus000077 000624
eMedicinemed/2324 emerg/618 radio/411
Patient UK[https://patient.info/doctor/tuberculosis-pro tuberculosis-pro Туберкулоза]
MeSHD014376

Туберкулоза (јектика, сушица, тур. verem (верем)) је заразна болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis.[1] Најчешће се јавља као туберкулоза плућа, али понекад захвата и централни нервни систем, циркулаторни систем, лимфни систем, бубреге, кости и зглобове. Туберкулоза је једна од најраспрострањенијих заразних болести у свету и сматра се да је њоме заражено између 2 и 3 милијарде људи.[2][3] Сваке године туберкулозом се зарази око 9 милиона људи.[4]

Деведесет посто свих заражених има латентни облик болести без изражених симптома. Сваке године од туберкулозе умире 2 милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом заразном болешћу после сиде.[5]

Туберкулоза је била описивана у још у древним медицинским текстовима, али је тек у 19. веку идентификована као посебна болест. Подстицај истраживању је била индустријска револуција и нагли прилив становништва у градове где се болест почела брзо ширити међу сиромашним радницима. Туберкулоза је, слично као и колера, довела до преиспитивања хигијенских навика у сврху превенције.

Немачки доктор Роберт Кох је, 24. марта 1882, открио узрочника туберкулозе.[6] Тек је откриће антибиотика 1946. године омогућило адекватно лечење. Дуго се сматрало да ће туберкулоза с временом бити искорењена, али је то мишљење у последње време драстично промењено. Разлог томе је интензивирање протока људи који шире заразу, епидемија сиде која слаби имунолошки систем болесника и откриће врста бактерија које су отпорне на антибиотике.

Знакови и симптоми

Наведени су главни симптоми разних облика и стадијума туберкулозе. Симптоми различитих облика се увелике преклапају, док су неки изразитије (али не у потпуности) специфични за поједине облике. Истовремено може постојати више облика болести.

Активни облик болести развија се у око 5–10% болесника инфицираних туберкулозом, а који нису заражени и ХИВ-ом. За разлику од тога, код болесника заражених и ХИВ-ом и туберкулозом, активна се болест развија у 30% случајева. Туберкулозом се може заразити било који део тела, но најчешће до заразе долази у плућима (плућна туберкулоза). До екстрапулмоналне туберкулозе долази кад се жариште инфекције налази ван плућа, а екстрапулмонална туберкулоза може постојати истовремено с плућном. Општи знакови и симптоми су грозница, дрхтавица, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и замор.

Плућна туберкулоза

Уколико се соба зарази туберкулозом, у чак око 90% болесника инфекција захвата плућа. Симптоми могу бити бол у грудима и дуготрајан кашаљ праћен искашљајем. Око 25% болесника нема никакве симптоме (односно, болест је “асимптоматска”). Специфично посебно за туберкулозу је да се често у искашљају налази мала количина крви (в. искашљавање крви). У ретким случајевима, болест може оштетити плућне артерије, изазивајући обилно крварење које се назива Расмусенова анеуризма. Туберкулоза може прећи у хроничну болест и изазвати опсежне ожиљке у горњим режњевима плућа. Горњи режњеви су уједно и најчешће захваћени болешћу. Разлог томе је непознат, али се сматра да се можда ради о томе да је струјање ваздуха у горњим режњевима плућа изразитије него у доњима, или је узрок слабији проток лимфе.

Екстрапулмонална туберкулоза

У 15–20% случајева активне болести, долази до расапа ван дисајног система, што узрокује друге облике туберкулозе. Туберкулоза ван дисајног система се назива “екстрапулмоналном туберкулозом”. Екстрапулмонална туберкулоза се чешће развија код имуносупримираних особа и код мале деце. До екстрапулмоналне туберкулозе долази у више од 50% болесника заражених ХИВ-ом. Најчешћа места на којима се екстрапулмонална туберкулоза појављује су плућна марамица (туберкулозни плеуритис), централни нервни систем (туберкулозни менингитис), и лимфни чворови (шкрофуле на врату). Екстрапулмонална туберкулоза може захватити мокраћни или репродуктивни систем (урогенитална туберкулоза), потом кости и зглобове (Потова болест кичме), као и друге локализације у телу. Кад се болест прошири на кости, назива се "коштаном туберкулозом", која представља облик остеомијелитиса. Потенцијално опаснији, по тијелу проширенији облик ТБЦ назива се дисеминирана туберкулоза, познатом и под називом милијарна туберкулоза. Милијарна туберкулоза представља око 10% случајева екстрапулмоналне болести.

Узроци

Микобактерије

Скенирани електронски микрограф бактерије „Mycobacterium tuberculosis“

Главни узрочник ТБ је „Mycobacterium tuberculosis“, мали, аеробни непокретни бацил.[7] Многе јединствене клиничке карактеристике овог патогена изазива његов висок садржај липида.[8] Дели се на сваких 16 –20 сати. Ово је споро у односу на друге бактерије, које се обично деле на мање од сат времена.[9] Микобактерије имају липидни двослој спољне мембране.[10] Ако се обави бојење по Граму, МТБ се веома слабо показује као „Грам-позитивна“ или не задржава боју због тога што зид ћелије има висок садржај липида и миколитичне киселине.[11] МТБ може да издржи слаба средства за дезинфекцију и недељама може да преживи у сувом стању. У природи, бактерија може да расте само у ћелијама организма домаћина, али „M. tuberculosis“ се може узгајати у лабораторији.[12]

Помоћу хистолошког бојења искашљаних узорака шлајма, научници могу да идентификују МТБ под стандардним (светлосним) микроскопом. (Шлајм се назива и „испљувак“.) МТБ задржава извесне боје чак и након третирања киселим раствором, тако да се класификује као бацил отпоран на киселине (АФБ).[1][11] Најчешће су две технике бојења код отпорности на киселине: бојење по Цијел–Нилсен-у, које боји АФБ бактерије светлоцрвено, тако да јасно одударају од плаве позадине,[13] и бојење орамин-родамином праћено флуоресцентном микроскопијом.[14]

„M. tuberculosis“ комплекс (МТБЦ) обухвата још четири микобактерије које изазивају ТБ: „M. bovis“, „M. africanum“, „M. canetti“ и „M. microti“.[15] „M. africanum“ није распрострањена, али је значајан узрочник туберкулозе у неким деловима Африке.[16][17] „M. bovis“ је била значајан узрочник туберкулозе, али је увођење пастеризованог млека значајно елиминисало ову микобактерију као проблем јавног здравља у развијеним земљама.[1][18] „M. canetti“ је ретка и изгледа да се јавља само на Афричком рогу, иако се неколико случајева јавило и код афричких емиграната.[19][20] „M. microti“ је такође редак и углавном се јавља код људи који пате од имунодефицијенције, али се овај патоген можда јавља чешће него што мислимо.[21]

У друге познате патогене микобактерије спадају: „M. leprae“, „M. avium“ и „M. kansasii“. Последње две врсте се класификују као „нетуберкулозне микобактерије“ (НТМ). НТМ не изазивају ТБ нити лепру, али изазивају плућне болести које личе на ТБ.[22]


Фактори ризика

Главни чланак: Risk factors for tuberculosis

Неколико фактора чини људе подложнијим ТБЦ инфекцијама. Начелно, најзначајнији фактор ризика је ХИВ; 13% свих случајева оболелих од ТБЦ-а инфицирано је вирусом ХИВ-а.[5] Овај проблем је уобичајен у подручју подсахарске Африке, где су стопе ХИВ-а високе.[23][24] Туберкулоза је у блиској вези са пренасељеношћу и лошом исхраном. Ова веза чини ТБЦ једном од главних болести сиромашних.[25] Следећи типови људи су у групи високог ризика у погледу ТБЦ инфекција: особе које убризгавају забрањене дроге, становници и запослени на местима где се окупљају подложне групе људи (на пример, затвори и склоништа за бескућнике), сиромашни људи који немају одговарајућу здравствену заштиту, високоризичне етничке мањине, деца која су у блиском контакту са високоризичним особама , као и здравствени радници који опслужују ове пацијенте.[26] Још један значајан фактор ризика је хронична болест плућа. Силикоза повећава ризик око 30 пута.[27] Код људи који пуше цигарете ризик од ТБЦ-а је скоро двоструко већи него код непушача.[28] Нека друга стања болести такође могу да повећају ризик од развоја туберкулозе, укључујући алкохолизам[25] и дијабетес (троструки ризик).[29] Неки медикаменти, као што су кортикостероиди и инфликсимаб (анти-ТНФ-алфа моноклонско антитело) су изузетно велики фактори ризика, посебно у развијеним земљама.[25] Такође, постоји и генетска склоност[30] , али научници нису дефинисали њен значај.[25]

Механизам

[[ Слика:ТБЦ плакат.jpg|thumb|Кампање јавног здравља 1920-тих година покушале су да зауставе ширење ТБЦ-а.]]

Преношење

Када особе са активним плућним ТБЦ-ом кашљу, кијају, говоре, певају или пљуну, оне избацују заразне аеросол капљице пречника 0,5 до 5 µm . Једним кијањем се може ослободити до 40.000 капљица.[31] Свака капљица може да пренесе болест, јер је инфективна доза туберкулозе врло ниска. (Особа која удахне мање од 10 бактерија може се заразити).[32]

Људи који су у дужем, честом или блиском контакту са особама са ТБЦ-ом имају висок ризик од инфицирања, са процењеном стопом инфекције од 22%.[33] Једна особа са активном али нелеченом туберкулозом може да зарази 10–15 (или више) других особа годишње.[34] Обично једино особе са активном ТБЦ преносе болест. Особе са латентном инфекцијом се не сматрају заразним.[1] Вероватноћа преношења са особе на особу зависи од неколико чинилаца. Међу овим чиниоцима су број заразних капљица које носилац избацује, ефикасност проветравања окружења у коме се особа налази, дужина изложености, вируленција соја ,,M. туберкулозис (лат. М. tuberculosis) , као и ниво имунитета неинфициране особе.[35] Да би се спречила каскада ширења са особе на особу, треба одвојити људе са активном (,,отвореном) ТБЦ и ставити их на режим са антитуберкулинским лековима. После око две недеље ефикасне терапије, особе са нерезистентним активним инфекцијама обично више нису заразне за друге.[33] Уколико се неко ипак инфицира, обично је потребно три до четири недеље, пре него што новозаражена особа постане довољно инфективна, да преноси болест другима.[36]

Патогенеза

Код око 90% људи инфицираних са ,,M. tuberculosis јавља се асимптоматска, латентна ТБЦ инфекција (понекад називана ЛТБИ).[37] Код ових особа постоји свега 10% вероватноће да ће током живота латентна инфекција напредовати у отворену, активну форму туберкулозе.[38]Код особа са ХИВ-ом, ризик да ће се развити активна ТБЦ расте на скоро 10% годишње.[38] Уколико се не примењује ефикасна терапија, стопа смртности код случајева активне ТБЦ је до 66%.[34]

ТБЦ инфекција почиње онда када микобактерије стигну у плућне алвеоле, где продиру и реплицирају се унутар ендозома алвеоларних макрофага.[1][39] Примарно место инфекције у плућима, познато као ,,Гоново жариште, налази се или у горњем делу доњег режња, или у доњем делу горњег режња.[1] Туберкулоза плућа такође може настати путем инфекције из крвотока, што је познато као Сајмоново жариште. Инфекција Сајмоново жариште је карактеристична за горњи део плућног крила.[40] Овим хематогеним путем може такође доћи до ширења инфекције до удаљенијих места, као што су периферни лимфни чворови, бубрези, мозак и кости.[1][41] Туберкулоза напада све делове тела, мада су из непознатих разлога ретко предмет напада срце, скелетни мишићи, панкреас и штитна жлезда.[42]

Туберкулоза је сврстана у једну од грануломатозних упалних болести. Макрофаги, Т лимфоцити, Б лимфоцити и фибробласти су међу ћелијама које подлежу агрегацији да би се формирали грануломи. Лимфоцити окружују инфициране макрофаге. Гранулом спречава ширење микобактерија и обезбеђује локалну средину за интеракцију ћелија имуног система. Бактерије унутар гранулома могу да постану успаване, што резултира латентном инфекцијом. Још једна карактеристика гранулома је развој абнормалне смрти ћелије (некроза) у средишту туберкула. Голим оком виђена, ова некроза има текстуру меког белог сира и назива се казеозна некроза.[43]

ТБЦ бактерије могу да уђу у крвоток из дела оштећеног ткива. Могу да се шире кроз тело и да формирају више жаришта инфекције, што се испољава у виду сићушних, белих туберкула у ткиву.[44] Овај тежак облик ТБЦ болести се назива милијарна туберкулоза. Овај облик ТБЦ-а је најчешћи код млађе деце и особа са ХИВ-ом.[45] Код особа оболелих од ове распрострањене ТБЦ висока је стопа смртности чак и ако се болест лечи (око 30%).[46][47]

Код већине људи инфекција наизменично напредује и слаби. Разарање ткива и некрозу често уравнотежавају лечење и фиброза.[43] На месту захваћеног ткива се ствара ожиљак и каверна испуњена казеозним некротичним материјалом. Током активне болести, неке од ових каверни захватају ваздушне путеве бронхије па се овај материјал може искашљати. Овај материјал садржи живе бактерије и може да шири инфекцију. Лечење одговарајућим антибиотицима убија бактерије и омогућава процес лечења. Када се болест лечи, на месту захваћених подручја ствара се ткиво ожиљка.[43]

Дијагноза

[[ File:ТБЦ у испљувку.png|thumb|,,Mycobacterium tuberculosis (црвено обојење) у испљувку]]

Активна туберкулоза

Тешко је поставити дијагнозу активне туберкулозе само на основу знакова и симптома.[48] Такође, тешко је дијагностификовати болест код особа које су имуносупресивне.[49] Међутим, особе код којих се јаве знаци болести плућа или конституционални симптоми који трају дуже од две недеље, могле би имати ТБЦ.[49] Рендген плућа и вишеструка култура спутума на бациле отпорне на киселине уобичајена су испитивања код почетне процене.[49] Тестови ослобађања интерферона-гама (IGRA) и туберкулински кожни тестови нису од користи у земљама у развоју.[50][51]IGRA-тестови имају слична ограничења код особа са ХИВ-ом.[52][53]

Коначна дијагноза ТБЦ-а се поставља када се ,,M. tuberculosis идентификује у клиничком узорку (на пример, испљувак, гној или биопсија ткива). Међутим, тежак поступак култивисања овог спорорастућег организма може да траје од две до шест недеља код културе крви или спутума.[54]Из тог разлога, лечење се често започиње пре него што су културе потврђене.[55]

Тестови амплификације нуклеинских киселина и тестирање аденозин деаминазе може брзо дати дијагнозу ТБЦ-а.[48] Међутим, ови тестови се не препоручују рутински, због тога што ретко доводе до промене начина лечења пацијента.[55] Тестови крви за детекцију антитела нису специфични или сензитивни, па се стога не препоручују.[56]

Латентна туберкулоза

Датотека:Манту туберкулинска кожна проба.jpg
Манту туберкулинска кожна проба

Манту туберкулинска кожна проба се често користи као скрининг код особа које су у групи високог ризика за појаву ТБЦ-а.[49] Код особа које су претходно имунизоване може се јавити лажно позитиван резултат теста.[57] Тест може бити лажно негативан код особа код којих је присутна саркоидоза, Хочкинов лимфом и неухрањеност. Оно што је најважније, тест може бити лажно негативан код особа које заиста имају активну туберкулозу.[1]Тестови ослобађања интерферона гама (IGRA) на узорку крви препоручују се особама које су позитивне на Манту пробу.[55] На IGRA-тестове не утиче имунизација и већина микобактерија из окружења, па они дају мање лажно позитивних резултата.[58] Међутим, на њих утичу ,,M. szulgai, ,,M. marinum, и ,,M. kansasii.[59] Сензитивност IGRA-тестова се може повећати када се користе као допуна кожне пробe. Међутим, када се користе самостално, IGRA-тестови могу бити мање сензитивни од кожнe пробe.[60]

Превенција

Напори за спречавање и контролу туберкулозе се ослањају на вакцинацију беба, као и детекцију и одговарајући начин лечења активних случајева.[25] Светска здравствена организација (СЗО) постигла је известан успех побољшаним режимима лечења. Уочено је извесно смањење броја случајева.[25]

Вакцине

До 2011. године, једина доступна вакцина је бацил Калмет –Герин (акроним: бе-се-же). Бе-се-же је ефикасан против дисеминоване болести у детињству, али пружа инконзистентну заштиту од добијања плућне ТБЦ.[61] Упркос томе, ово је највише коришћена вакцина у свету, са више од 90% укупног броја деце која се вакцинишу.[25]Међутим, имунитет који она индукује опада после око десет година.[25] Туберкулоза се ретко јавља у већем делу Канаде, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, па се бе-се-же примењује једино код особа које су у групи високог ризика.[62][63][64] Један од разлога да се не користи вакцина је тај што она чини лажно позитивним туберкулински кожни тест , па је онда овај тест бескористан у скринингу болести.[64] Нове вакцине су у фази развоја.[25]

Јавно здравље

Светска здравствена организација је прогласила ТБЦ ,,глобалном здравственом опасношћу 1993. године.[25] У 2006. години, Партнерство за заустављање ТБЦ-а (енг. Stop TB Partnership) развило је Глобални план за заустављање туберкулозе са циљем да се спаси 14 милиона живота до 2015.[65] Неки од постављених циљева вероватно неће бити достигнути до 2015. године, највећим делом због повећаног броја случајева туберкулозе повезане са ХИВ-ом и појаве мултирезистентне туберкулозе (MDR-TB).[25] Класификација туберкулозе , систем који је развило Америчко торакално друштво , користи се у програмима јавног здравља.[66]

Надзор

У лечењу ТБЦ-а се користе антибиотици да би се убиле бактерије. Ефикасан начин лечења ТБЦ-а је тежак због необичне структуре и хемијског састава микобактеријског ћелијског зида. Ћелијски зид спречава улазак лекова и чини многе антибиотике неефикасним.[67] Два најчешће коришћена антибиотика су изониазид и рифампицин, а терапија може трајати месецима.[35] При лечењу латентне ТБЦ обично се користи један антибиотик.[68] Активни облик ТБЦ болести се најбоље лечи применом комбинације неколико антибиотика да би се смањио ризик од развоја антибиотске резистенције код бактерија.[25] Особе са латентним инфекцијама се такође лече да би се спречио развој активне ТБЦ код њих касније у животу.[68] СЗО препоручујелечење под директним надзором. Код овог начина лечења, здравствени радник пази да пацијент узима своје лекове. Циљ је да се смањи број људи који не узимају антибиотике на одговарајући начин.[69] Међутим, мало је доказа који би подржали лечење под директним надзором. [70] Ефикасне су оне методе које подсећају људе да је лечење важно.[71]

Нови случајеви

До 2010. године, препоручена терапија за нове случајеве плућне туберкулозе је примена комбинације антибиотика у трајању од шест месеци. У прва два месеца дају се рифампицин, изониазид, пиразинамид и етамбутол. У последња четири месеца дају се само рифампицин и изониазид.[25] Онда када постоји висока резистенција на изониазид, уместо њега се може користити етамбутол у последња четири месеца.[25]

Рекурентна болест

Ако се туберкулоза поново врати, урадити тестове за одређивање сензитивности болести на антибиотике пре одређивања терапије.[25] Уколико се открије мултирезистентна ТБЦ (MDR-TB), препоручује се терапија са барем четири ефикасна антибиотика у трајању од 18–24 месеца.[25]

Резистенција на лекове

Примарна резистенција се јавља онда када се особа зарази резистентнoм врстом ТБЦ-а. Код особе са потпуно осетљивом ТБЦ може се развити секундарна (стечена) резистенција за време терапије. Код особе се може развити секундарна резистенција због неодговарајућег начина лечења, уколико не спроводи прописани режим на одговарајући начин (непридржавање ), или уколико користи лек лошег квалитета.[72] ТБЦ резистентна на лекове је озбиљан јавни здравствени проблем у многим земљама у развоју. Лечење ТБЦ резистентне на лекове је дуготрајније и захтева скупље лекове. MDR-TB се дефинише као резистенција на два најефикаснија лека прве линије за ТБЦ: рифампицин и изониазид. Екстензивно резистентна ТБЦ је такође резистентна на три или више од шест класа лекова друге линије.[73] Потпуно резистентна ТБЦ је резистентна на све лекове који се тренутно користе. Потпуно резистентна ТБЦ је први пут примећена 2003. у Италији, али се о њој није ништа шире извештавало до 2012. [74]

Предвиђања

Прогресија од ТБЦ инфекције до отвореног облика ТБЦ болести се дешава онда када бацили савладају одбрану имуног система и почну да се размножавају. Код примарне ТБЦ болести (неких 1–5% случајева), до напредовања долази убрзо после иницијалне инфекције.[1]Међутим, у већини случајева латентна инфекција се јавља без очигледних симптома.[1] Ови ,,успавани бацили стварају активну туберкулозу у 5–10% латентних случајева, а то се често дешава много година после инфицирања.[75]

Ризик од реактивације расте са имуносупресијом, попут оне изазване ХИВ инфекцијом. Код особа коинфицираних са ,,M. tuberculosis и ХИВ-ом, ризик од реактивације расте на 10% годишње.[1] Студије које користе ДНК технику отиска прста код бактерије ,,M. tuberculosis показују да реинфекција узрокује рекурентну ТБЦ много чешће него што се раније мислило.[76] Реинфекције могу да чине више од 50% реактивираних случајева у подручјима где је ТБЦ уобичајена.[77] Вероватноћа умирања од туберкулозе је износила око 4% 2008. године, што је пад са 8% из 1995.[25]

Епидемиологија

[[ File:Туберкулоза-преваленца-СЗО-2009.svg|thumb|alt=Мапа света са подсахарском Африком у разним нијансама жуте, означавајући превалeнцу изнад 300 на 100.000 људи, са САД, Канадом, Аустралијом и северном Европом у нијансама тамно плаве, означавајући преваленцу од око 10 на 100.000 људи. Азија је жута, али не тако светло, означавајући преваленцу опсега од око 200 на 100.000. Јужна Америка је тамно жута.|У 2007. години, преваленца ТБЦ-а на 100.000 људи била је највећа у подсахарској Африци, а такође је била релативно висока и у Азији.[78]]] Отприлике једна трећина светске популације је заражена бактеријом ,,M. tuberculosis. Једна нова инфекција се деси сваке секунде на глобалном нивоу.[34] Међутим, већина инфекција бактеријом ,,M. tuberculosis не изазива туберкулозу,[79] и 90–95% свих инфекција остане без симптома.[37] Процењено је да је У 2007. години било 13,7 милиона хроничних активних случајева.[80] У 2010. години дијагностификовано је 8,8 милиона нових случајева туберкулозе, од чега 1,45 милиона смртних случајева, већином у земљама у развоју.[5] Од ових 1,45 милиона смртних случајева, око 0,35 милиона се јави код особа које су коинфициране ХИВ-ом.[81]

Туберкулоза је на другом месту међу најчешћим узрочницима смрти од инфективних болести (после смртних случајева услед ХИВ-а/сиде).[7] Апсолутни број случајева туберкулозе (,,преваленца) је у опадању од 2005. године. Смањен је број нових случајева туберкулозе (,,инциденца) од 2002.[5] Кина је постигла нарочито драматичан напредак. Кина је смањила своју стопу морталитета од ТБЦ-а за приближно 80% између 1990. и 2010. године.[81] Туберкулоза је чешћа у земљама у развоју. Око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама је позитивно при туберкулинским тестовима, док је у САД само 5–10% становништа тест позитивно.[1] Стручњаци су се надали да ће се бити могућа комплетна контрола ТБЦ-а. Међутим, има неколико чинилаца који потпуну контролу ТБЦ-а чине мало вероватном. Тешко је развити ефикасну вакцину. Скупо је и захтева време да се постави дијагноза болести. Лечење траје више месеци. Већи број људи са ХИВ-ом добија ТБЦ. Туберкулоза резистентна на лекове се појавила 1980-тих.[25] [[ File:ТБЦ инциденца.png|thumb|left|Годишњи број новопријављених случајева ТБЦ-а. Подаци СЗО.[82]]] У 2007. години, земља са највећом процењеном стопом инциденце од туберкулозе био је Свазиленд, са 1.200 случајева на 100.000 људи. Индија је имала највећу укупну инциденцу, са процењених 2,0 милиона нових случајева.[80] У развијеним земљама, туберкулоза је ређа и налази се углавном у урбаним срединама. У 2010. години, стопе туберкулозе на 100.000 људи у разним подручјима света биле су: глобално 178, Африка 332, Америка 36, Источни Медитеран 173, Европа 63, Југоисточна Азија 278 и Западни Пацифик 139.[81] У Канади и Аустралији туберкулоза је много пута учесталија међу абориџинским народом, посебно у удаљенијим крајевима.[83][84] У Сједињеним Државама, Абориџини имају пет пута већи морталитет од ТБЦ-а.[85]

Инциденца ТБЦ-а варира са старошћу. У Африци она примарно погађа особе старости између 12 и 18 година и млађе одрасле особе.[86]Међутим, у земљама где је стопа инциденце драстично опала (као што су Сједињене Државе), ТБЦ је углавном болест старијих људи и особа са смањеним имуним системом.[1][87]


Историјат

[[ Слика:Мумија у Британском музеју.jpg|гробница|Eгипатска мумија уБританском музеју – установљено је туберкулозно труљење у кичмама Египатских мумије].

Туберкулоза је присутна код људске расе још од давнина антика.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Најраније доказано откриће “микобактерије туберкулозе” односи се на остатке бизона који су стари више од 17.000 година.[88] Међутим, није јасно да ли туберкулоза води порекло од говеда, па је затим пренесена на човека, или је и код говеда и код човека дошла од заједничког претка.[89] Научници су веровали да је човек добио КMБТ од животиња током њиховог припитомљавања. Међутим, гени комплекса “M. tuberculosis” (КMБТ) код човека су упоређивани са КMБТ-е код животиња, чиме је доказано да је та теорија погрешна. Обе врсте бактерије туберкулозе имају заједничког предка преко којег су се могли инфицирати људи још у Неолитској револуцији.[90] Скелетни остаци показују да је праисторијски човек (4000 Пре Христа) имао TБЦ. Истраживачи су открили труљење у кичмама Египатских мумије које датирају из периода између 3000 и 2400. година пре Христа.[91] "Фтизис" је грчка реч за “сушицу,” што је стари термин за туберкулозу плућа.[92] Око 460. године пре Христа, Хипократ је идентификовао сушицу као најраспрострањенију болест тог времена. Људи који су имали сушицу имали су температуру и искашљавали крв. Сушица је скоро увек имала смртни исход. [93] Генетска истраживања говоре да је ТБЦ била присутна у Америкама почев од око 100. године нове ере.[94]

Пре индустријске револуције, у народном веровању, туберкулоза је увек повезивана са вампирима. Када би неки члан породице умро од ње, остали инфицирани чланови породице би полако губили своје здравље. Људи су веровали да је особа која је прва добила ТБЦ исисавала живот из осталих чланова породице.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Плућни облик болести који је повезан са туберкулима установио је Др Ричард Мортон 1689.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Међутим, ТБЦ је имала читаву лепезу разних симптома, тако да је она није била идентификована као посебна болест све до 1820-их. Назив туберкулоза тек јој је дао J. L. Schönlein 1839.[95] Између 1838. и 1845.године Др Џон Кроган, власник Мамутске пећине, доводио је људе оболеле од туберкулозе у пећину у нади да ће болест излечити константном температуром и чистим ваздухом у пећини: они би умирали у року од годину дана.[96] Херман Бремер је отворио први ТБЦ санаторијум 1859. у Sokołowsko, Пољска.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

[[ слика:Роберт Кох.jpg|вертикална на листање |лево Др Роберт Кох је открио бациле туберкулозе.]]

Бацил који проузрокује туберкулозу, “Mycobacterium tuberculosis,” идентификован је и описан 24. марта 1882.године од стране Роберта Коха. За ово откриће он је добио Нобелову награду за психологију односно медицину 1905.године.[97] Кох није веровао да су, туберкулоза код говеда и туберкулоза код људи сличне болести. Ово веровање је одложило признање да је инфицирано млеко извор инфекције . Касније је ризик од преноса болести из овог извора драматично смањен увођењем поступка пастеризације . Кох је 1890. године објавио да је екстракт глицерин-a из туберкулозних бацила "лек" за туберкулозу. Он га је назвао “туберкулин.” Мада “туберкулин” није био ефикасан, он је био прилагођен за обављање теста помоћу којег се контролисало присуство претходних симптома туберкулозе.[98]

Албер Калмет и Камиј Герин су први успешно обавили имунизацију против туберкулозе 1906. године. Они су употребили разблажен исцедак туберкулозе са говеда и назвали га БСГ вакцином (бацил Калмет и Герин). Бе-се-же вакцина је први пут примењена на људима 1921. године у [[Француској].Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Међутим, БСГ вакцина је широко прихваћена само у САД, Великој Британији, и Немачкој после другог светског рата.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Туберкулоза је изазвала веома распрострањену забринутост јавности у 19. и раном 20. веку као једна ендемска болест сиромашног урбаног становништва. У 1815. години свака четврта смрт у Енглеској била је услед “сушице”. До 1918.године, ТБЦ је била узрок смрти сваког шестог Француза. Пошто су 1880-тих научници ову болест прогласили заразном, у Британији је ТБЦ стављена на болест за пријављивање. Кампања је почела тако што је забрањивано пљување на јавним местима а инфицирани сиромашни људи били су „охрабривани“ да иду у санаторијуме који су личили на затворе. (Санаторијуми за средњу класу и класу богатих нудили су одличну негу и стални лекарски надзор.)Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Санаторијуми су наводно пружали благотворни“свеж ваздух“ и радну активност. Али, чак и у најбољим условима, 50% људи који су долазили у санаторијуме са најбољим условима, умирало је у року од 5 година (“ca.” 1916).Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

У Европи, стопа оболевања од туберкулозе почела је да расте у раним 1600-им. ТБЦ је достигла свој максимум у Европи у1800-им и на њу је отпадало 25% свих смртних исхода.[99] Потом је смртност смањена за близу 90% све до 1950-их.[100] Побољшање јавног здравља значајно је смањило стопу оболевања од туберкулозе чак и пре него што је почела примена стрептомицин -a и других антибиотика. Но, и поред тога, ова болест је и даље остала претња за јавно здравље. Када је 1913.године у Британији формирано Медицинско истраћивачко Веће у жижи његовог интересовања нашла су се истраживања у вези са туберкулозом.[101]

1946.године, усавршавање антибиотика стрептомицин–a учинило је да лечење и излечење ТБЦ-а постане стварност. Пре него што је овај лек био уведен, једини начин лечења (осим санаторијума) била је хируршка интервенција. Техником под називом „пнеумоторакс " извлачио би се ваздух из једног инфицираног плућног крила чиме се то крило искључивало из функције и остављало да се „одмори“ па се тако лакше лечио инфициранио део. [102] Хитност решавања проблема MР-TБЦ поново је увела хирургију као опцију унутар прихваћених стандарда у лечењу ТБЦ инфекција. Актуелним хируршким интервенцијама уклањају се патолошке грудне каверне („буле“) у плућима у циљу смањења броја бактерија и продужетка деловања лекова на преостале бактерије у крвотоку. Овом интервенцијом се истовремено смањује укупно оптерећење бактеријама и повећава ефикасност систематске антибиотске терапије.[103] Иако су се стручњаци надали да ће у потпуности елиминисати ТБЦ (као и велике богиње), пораст броја врста ТБЦ-а које су отпорне на лекове у 1980-им, учинио је да елиминација ТБЦ-а буде мање вероватна. Најновији повратак туберкулозе натерао је Светску здравствену организацију да 1993. године донесе декларацију којом се тражи хитно решавање проблема на глобалном нивоу.[104]

Друштво и култура

Светска здравствена организација иФондација Бил и Мелинда Гејтс спонзоришу нови тест за брзу дијагнозу који ће се користити у слабо и у средње развијеним земљама.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[105] И у 2011. години многа сиромашна места још увек имају на располагању само приступ микроскопском прегледу пљувачке.[106]

2010. године Индија је имала највећи број оболелих од ТБЦ у свету. Један од узрока толиког броја оболелих било је и недовољно успешно лечење у приватном здравственом сектору. Програми као што је Ревидирани национални програм контроле туберкулозе помажу да се смањи број оболелих од ТБЦ-а међу људима који се лече у државном сектору. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[107]

Истраживање

БСГ вакцина има и својих недостатака па је зато у току истраживање које би помогло њеном усавршавању. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Неколико потенцијалних нових вакцина су сада у фази I и II клиничког тестирања.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Постоје два главна приступа у покушају да се унапреди ефикасност расположивих вакцина. Један приступ се односи на додавању подјединице БСГ вакцини. Другом стратегијом се покушавају створити нове и боље живе вакцине.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>MВA85A je jeдан пример подјединице вакцине која се сада тестира у Јужној Африци.. MВA85A се заснива на генетски модификованом вакцинија вирусу.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Постоји нада да ће вакцине одиграти значајну улогу у лечењу латентне и активне болести.[108]

Да би подстакли будућа открића, истраживачи и доносиоци прописа промовишу нове економске моделе усавршавања вакцина, укључујући ту и цену, подстицајне порезе и напредне тржишне обавезе.[109][110] Неколико група је укључено у ово истраживање, укључујући и Партнерство за заустављање ТБЦ-а,[111] Јужноафричку иницијативу за туберкулозу и Глобалну фондацију за ТБ вакцину .[112] Глобална фондација за ТБЦ вакцину добила је више од 280 милиона (америчких долара) од Фондације Бил и Мелинда Гејц како би могла да развије и лиценцира унапређену вакцину против туберкулозе за коришћење у најугроженијим државама.[113][114]

Код других животиња

Микобактерија инфицира многе различите врсте животиња, укључујући ту и птице,[115]глодаре,[116] и рептиле.[117]Подврста “Mикобактеријум туберкулоз” je ретко присутна код дивљих животиња.[118] Напор да се искорени туберкулоза код говеда коју изазива “Mикобактеријум бовис” из крда стоке и јелена на Новом Зеланду био је релативно успешан.[119] Напори у Великој Британији су били мање успешни.[120][121]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN (2007). Robbins Basic Pathology (8th изд.). Saunders Elsevier. стр. 516—522. ISBN 978-1-4160-2973-1. 
  2. ^ „Tuberculosis Fact sheet N°104”. World Health Organization. новембар 2010. Приступљено 26. 7. 2011. 
  3. ^ Jasmer RM, Nahid P, Hopewell PC (2002). „Clinical practice. Latent tuberculosis infection” (PDF). N. Engl. J. Med. 347 (23): 1860—6. PMID 12466511. doi:10.1056/NEJMcp021045. , which cites Dolin PJ, Raviglione MC, Kochi A (1994). „Global tuberculosis incidence and mortality during 1990-2000”. Bull World Health Organ. 72 (2): 213—20. PMC 2486541 Слободан приступ. PMID 8205640. 
  4. ^ Konstantinos A (2010). „Testing for tuberculosis”. Australian Prescriber. 33 (1): 12—18. 
  5. ^ а б в г „The sixteenth global report on tuberculosis” (PDF). 2011. 
  6. ^ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Accessed 7 October 2006.
  7. ^ а б Dolin, [edited by] Gerald L. Mandell, John E. Bennett, Raphael (2010). Mandell, Douglas, and Bennett's principles and practice of infectious diseases (7th изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone/Elsevier. стр. Chapter 250. ISBN 978-0-443-06839-3. 
  8. ^ Southwick F (10. 12. 2007). „Chapter 4: Pulmonary Infections”. Infectious Diseases: A Clinical Short Course, 2nd ed. McGraw-Hill Medical Publishing Division. стр. 104. ISBN 0-07-147722-5.  Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  9. ^ Jindal, editor-in-chief SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 525. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  10. ^ Niederweis M, Danilchanka O, Huff J, Hoffmann C, Engelhardt H (2010). „Mycobacterial outer membranes: in search of proteins”. Trends in Microbiology. 18 (3): 109—16. PMC 2931330 Слободан приступ. PMID 20060722. doi:10.1016/j.tim.2009.12.005.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  11. ^ а б Madison B (2001). „Application of stains in clinical microbiology”. Biotech Histochem. 76 (3): 119—25. PMID 11475314. doi:10.1080/714028138. 
  12. ^ Parish T, Stoker N (1999). „Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back)”. Molecular Biotechnology. 13 (3): 191—200. PMID 10934532. doi:10.1385/MB:13:3:191. 
  13. ^ Medical Laboratory Science: Theory and Practice. New Delhi: Tata McGraw-Hill. 2000. стр. 473. ISBN 0-07-463223-X. 
  14. ^ Piot, editors, Richard D. Semba, Martin W. Bloem; foreword by Peter (2008). Nutrition and health in developing countries (2nd ed. изд.). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 291. ISBN 978-1-934115-24-4. 
  15. ^ van Soolingen D; et al. (1997). „A novel pathogenic taxon of the Mycobacterium tuberculosis complex, Canetti: characterization of an exceptional isolate from Africa”. International Journal of Systematic Bacteriology. 47 (4): 1236—45. PMID 9336935. doi:10.1099/00207713-47-4-1236.  Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Niemann S; et al. (2002). „Mycobacterium africanum Subtype II Is Associated with Two Distinct Genotypes and Is a Major Cause of Human Tuberculosis in Kampala, Uganda”. J. Clin. Microbiol. 40 (9): 3398—405. PMC 130701 Слободан приступ. PMID 12202584. doi:10.1128/JCM.40.9.3398-3405.2002.  Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  17. ^ Niobe-Eyangoh SN; et al. (2003). „Genetic Biodiversity of Mycobacterium tuberculosis Complex Strains from Patients with Pulmonary Tuberculosis in Cameroon”. J. Clin. Microbiol. 41 (6): 2547—53. PMC 156567 Слободан приступ. PMID 12791879. doi:10.1128/JCM.41.6.2547-2553.2003.  Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  18. ^ Thoen C, Lobue P, de Kantor I (2006). „The importance ofMycobacterium bovis as a zoonosis”. Vet. Microbiol. 112 (2–4): 339—45. PMID 16387455. doi:10.1016/j.vetmic.2005.11.047. 
  19. ^ Acton, Q. Ashton (2011). Mycobacterium Infections: New Insights for the Healthcare Professional. ScholarlyEditions. стр. 1968. ISBN 978-1-4649-0122-5. 
  20. ^ Pfyffer, GE (1998 Oct-Dec). „Mycobacterium canettii, the smooth variant of M. tuberculosis, isolated from a Swiss patient exposed in Africa.”. Emerging infectious diseases. 4 (4): 631—4. PMID 9866740.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Panteix, G (2010 Aug). „Pulmonary tuberculosis due to Mycobacterium microti: a study of six recent cases in France.”. Journal of medical microbiology. 59 (Pt 8): 984—9. PMID 20488936.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ American Thoracic Society (1997). „Diagnosis and treatment of disease caused by nontuberculous mycobacteria. This official statement of the American Thoracic Society was approved by the Board of Directors, March 1997. Medical Section of the American Lung Association”. Am J Respir Crit Care Med. 156 (2 Pt 2): S1—25. PMID 9279284. 
  23. ^ World Health Organization. „Global tuberculosis control–surveillance, planning, financing WHO Report 2006”. Приступљено 13. 10. 2006. 
  24. ^ Chaisson, RE (13. 3. 2008). „Tuberculosis in Africa--combating an HIV-driven crisis”. The New England Journal of Medicine. 358 (11): 1089—92. PMID 18337598. doi:10.1056/NEJMp0800809.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Lancet11.
  26. ^ Griffith D, Kerr C (1996). „Tuberculosis: disease of the past, disease of the present”. J Perianesth Nurs. 11 (4): 240—5. PMID 8964016. doi:10.1016/S1089-9472(96)80023-2. 
  27. ^ ATS/CDC Statement Committee on Latent Tuberculosis Infection (200). „Targeted tuberculin testing and treatment of latent tuberculosis infection. American Thoracic Society”. MMWR Recomm Rep. 49 (RR–6): 1—51. PMID 10881762.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  28. ^ van Zyl Smit, RN (2010 Jan). „Global lung health: the colliding epidemics of tuberculosis, tobacco smoking, HIV and COPD.”. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 35 (1): 27—33. PMID 20044459. „These analyses indicate that smokers are almost twice as likely to be infected with TB and to progress to active disease (RR of ∼1.5 for latent TB infection (LTBI) and RR of ∼2.0 for TB disease). Smokers are also twice as likely to die from TB (RR of ∼2.0 for TB mortality), but data are difficult to interpret because of heterogeneity in the results across studies.”  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ Restrepo, BI (15. 8. 2007). „Convergence of the tuberculosis and diabetes epidemics: renewal of old acquaintances”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 45 (4): 436—8. PMC 2900315 Слободан приступ. PMID 17638190. doi:10.1086/519939. 
  30. ^ Möller, M (2010 Mar). „Current findings, challenges and novel approaches in human genetic susceptibility to tuberculosis”. Tuberculosis (Edinburgh, Scotland). 90 (2): 71—83. PMID 20206579. doi:10.1016/j.tube.2010.02.002.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  31. ^ Cole E, Cook C (1998). „Characterization of infectious aerosols in health care facilities: an aid to effective engineering controls and preventive strategies”. Am J Infect Control. 26 (4): 453—64. PMID 9721404. doi:10.1016/S0196-6553(98)70046-X. 
  32. ^ Nicas M, Nazaroff WW, Hubbard A (2005). „Toward understanding the risk of secondary airborne infection: emission of respirable pathogens”. J Occup Environ Hyg. 2 (3): 143—54. PMID 15764538. doi:10.1080/15459620590918466. 
  33. ^ а б Ahmed N, Hasnain S (2011). „Molecular epidemiology of tuberculosis in India: Moving forward with a systems biology approach”. Tuberculosis. 91 (5): 407—3. PMID 21514230. doi:10.1016/j.tube.2011.03.006. 
  34. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом WHO2012data.
  35. ^ а б „Core Curriculum on Tuberculosis: What the Clinician Should Know” (PDF) (5th изд.). Centers for Disease Control and Prevention (CDC), Division of Tuberculosis Elimination. 2011.  Непознати параметар |pg= игнорисан (помоћ)
  36. ^ „Causes of Tuberculosis”. Mayo Clinic. 21. 12. 2006. Приступљено 19. 10. 2007. 
  37. ^ а б Skolnik, Richard (2011). Global health 101 (2nd ed. изд.). Burlington, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 253. ISBN 978-0-7637-9751-5. 
  38. ^ а б editors, Arch G. Mainous III, Claire Pomeroy, (2009). Management of antimicrobials in infectious diseases : impact of antibiotic resistance. (2nd rev. ed. изд.). Totowa, N.J.: Humana. стр. 74. ISBN 978-1-60327-238-4. 
  39. ^ Houben E, Nguyen L, Pieters J (2006). „Interaction of pathogenic mycobacteria with the host immune system”. Curr Opin Microbiol. 9 (1): 76—85. PMID 16406837. doi:10.1016/j.mib.2005.12.014. 
  40. ^ Khan (2011). Essence Of Paediatrics. Elsevier India. стр. 401. ISBN 978-81-312-2804-3. 
  41. ^ Herrmann J, Lagrange P (2005). „Dendritic cells and Mycobacterium tuberculosis: which is the Trojan horse?”. Pathol Biol (Paris). 53 (1): 35—40. PMID 15620608. doi:10.1016/j.patbio.2004.01.004. 
  42. ^ Agarwal R, Malhotra P, Awasthi A, Kakkar N, Gupta D (2005). „Tuberculous dilated cardiomyopathy: an under-recognized entity?”. BMC Infect Dis. 5 (1): 29. PMC 1090580 Слободан приступ. PMID 15857515. doi:10.1186/1471-2334-5-29. 
  43. ^ а б в Grosset J (2003). „Mycobacterium tuberculosis in the Extracellular Compartment: an Underestimated Adversary”. Antimicrob Agents Chemother. 47 (3): 833—6. PMC 149338 Слободан приступ. PMID 12604509. doi:10.1128/AAC.47.3.833-836.2003. 
  44. ^ Crowley, Leonard V. (2010). An introduction to human disease : pathology and pathophysiology correlations (8th ed. изд.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett. стр. 374. ISBN 978-0-7637-6591-0. 
  45. ^ Anthony, Harries (2005). TB/HIV a Clinical Manual. (2nd изд.). Geneva: World Health Organization. стр. 75. ISBN 978-92-4-154634-8. 
  46. ^ Ghosh, editors-in-chief, Thomas M. Habermann, Amit K. (2008). Mayo Clinic internal medicine : concise textbook. Rochester, MN: Mayo Clinic Scientific Press. стр. 789. ISBN 978-1-4200-6749-1. 
  47. ^ Jacob, JT (2009 Jan). „Acute forms of tuberculosis in adults.”. The American journal of medicine. 122 (1): 12—7. PMID 19114163.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ а б Bento, J (2011 Jan-Feb). „[Diagnostic tools in tuberculosis].”. Acta medica portuguesa. 24 (1): 145—54. PMID 21672452.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  49. ^ а б в г Escalante, P (2009 Jun 2). „In the clinic. Tuberculosis.”. Annals of internal medicine. 150 (11): ITC61—614; quiz ITV616. PMID 19487708.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  50. ^ Metcalfe, JZ (2011 Nov 15). „Interferon-γ release assays for active pulmonary tuberculosis diagnosis in adults in low- and middle-income countries: systematic review and meta-analysis.”. The Journal of infectious diseases. 204 Suppl 4: S1120—9. PMID 21996694.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ Sester, M (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ Chen, J (2011). „Interferon-gamma release assays for the diagnosis of active tuberculosis in HIV-infected patients: a systematic review and meta-analysis.”. PloS one. 6 (11): e26827. PMID 22069472.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  53. ^ Sester, M (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  54. ^ Diseases, Special Programme for Research & Training in Tropical (2006). Diagnostics for tuberculosis : global demand and market potential. Geneva: World Health Organization on behalf of the Special Programme for Research and Training in Tropical Diseases. стр. 36. ISBN 978-92-4-156330-7. 
  55. ^ а б в National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 117: Tuberculosis. London, 2011.
  56. ^ Steingart, KR (2011 Aug). „Commercial serological tests for the diagnosis of active pulmonary and extrapulmonary tuberculosis: an updated systematic review and meta-analysis.”. PLoS medicine. 8 (8): e1001062. PMC 3153457 Слободан приступ. PMID 21857806. doi:10.1371/journal.pmed.1001062.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  57. ^ Rothel J, Andersen P (2005). „Diagnosis of latent Mycobacterium tuberculosis infection: is the demise of the Mantoux test imminent?”. Expert Rev Anti Infect Ther. 3 (6): 981—93. PMID 16307510. doi:10.1586/14787210.3.6.981. 
  58. ^ Pai M, Zwerling A, Menzies D (2008). „Systematic Review: T-Cell–based Assays for the Diagnosis of Latent Tuberculosis Infection: An Update”. Ann. Intern. Med. 149 (3): 1—9. PMC 2951987 Слободан приступ. PMID 18593687. 
  59. ^ Jindal, editor-in-chief SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 544. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  60. ^ Amicosante, M (2010 Apr). „Rational use of immunodiagnostic tools for tuberculosis infection: guidelines and cost effectiveness studies.”. The new microbiologica. 33 (2): 93—107. PMID 20518271.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  61. ^ McShane, H (12. 10. 2011). „Tuberculosis vaccines: beyond bacille Calmette–Guérin”. Philosophical transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological sciences. 366 (1579): 2782—9. PMC 3146779 Слободан приступ. PMID 21893541. doi:10.1098/rstb.2011.0097. 
  62. ^ „Vaccine and Immunizations: TB Vaccine (BCG)”. Centers for Disease Control and Prevention. 2011. Приступљено 26. 7. 2011. 
  63. ^ „BCG Vaccine Usage in Canada -Current and Historical”. Public Health Agency of Canada. 2010. Приступљено 30. 12. 2011.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  64. ^ а б Teo, SS (2006 Jun). „Does BCG have a role in tuberculosis control and prevention in the United Kingdom?”. Archives of Disease in Childhood. 91 (6): 529—31. PMC 2082765 Слободан приступ. PMID 16714729. doi:10.1136/adc.2005.085043.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  65. ^ „The Global Plan to Stop TB”. World Health Organization. 2011. Приступљено 13. 6. 2011. 
  66. ^ Warrell, ed. by D. J. Weatherall ... [4. + 5. ed.] ed. by David A. (2005). Sections 1 - 10. (4. ed., paperback. изд.). Oxford [u.a.]: Oxford Univ. Press. стр. 560. ISBN 978-0-19-857014-1. 
  67. ^ Brennan PJ, Nikaido H (1995). „The envelope of mycobacteria”. Annu. Rev. Biochem. 64: 29—63. PMID 7574484. doi:10.1146/annurev.bi.64.070195.000333. 
  68. ^ а б Menzies, D (2011 Mar). „Recent developments in treatment of latent tuberculosis infection.”. The Indian journal of medical research. 133: 257—66. PMID 21441678.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  69. ^ Arch G., III Mainous (2010). Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance. Humana Pr. стр. 69. ISBN 1-60327-238-0. 
  70. ^ Volmink J, Garner P (2007). „Directly observed therapy for treating tuberculosis”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003343. PMID 17943789. doi:10.1002/14651858.CD003343.pub3. 
  71. ^ Liu, Q (2008 Oct 8). „Reminder systems and late patient tracers in the diagnosis and management of tuberculosis.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (4): CD006594. PMID 18843723.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  72. ^ O'Brien R (1994). „Drug-resistant tuberculosis: etiology, management and prevention”. Semin Respir Infect. 9 (2): 104—12. PMID 7973169. 
  73. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Emergence of Mycobacterium tuberculosis with extensive resistance to second-line drugs—worldwide, 2000–2004”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (11): 301—5. PMID 16557213. 
  74. ^ Maryn McKenna (12. 1. 2012). „Totally Resistant TB: Earliest Cases in Italy”. Wired. Приступљено 12. 1. 2012. 
  75. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Pet2005.
  76. ^ Lambert M; et al. (2003). „Recurrence in tuberculosis: relapse or reinfection?”. Lancet Infect Dis. 3 (5): 282. PMID 12726976. doi:10.1016/S1473-3099(03)00607-8.  Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  77. ^ Wang, JY (15. 7. 2007). „Prediction of the tuberculosis reinfection proportion from the local incidence”. The Journal of infectious diseases. 196 (2): 281—8. PMID 17570116. doi:10.1086/518898.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  78. ^ World Health Organization (2009). „The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden”. Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 187—300. ISBN 978-92-4-156380-2. Приступљено 14. 11. 2009. 
  79. ^ „Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease”. Centers for Disease Control. 20. 6. 2011. Приступљено 26. 7. 2011. 
  80. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом WHO2009-Epidemiology.
  81. ^ а б в „Global Tuberculosis Control 2011” (PDF). World Health Organization. Приступљено 15. 4. 2012. 
  82. ^ World Health Organization. „WHO report 2008: Global tuberculosis control”. Приступљено 13. 4. 2009. 
  83. ^ FitzGerald, JM (2000 Feb 8). „Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.”. CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne. 162 (3): 351—5. PMID 10693593.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  84. ^ Quah, Stella R.; Carrin, Guy; Buse, Kent; Kristian Heggenhougen (2009). Health Systems Policy, Finance, and Organization. Boston: Academic Press. стр. 424. ISBN 0-12-375087-3. 
  85. ^ Anne-Emanuelle Birn (2009). Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World. стр. 261. ISBN 9780199885213. 
  86. ^ World Health Organization. „Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries” (PDF). Приступљено 13. 10. 2006. 
  87. ^ Centers for Disease Control and Prevention (12. 9. 2006). „2005 Surveillance Slide Set”. Приступљено 13. 10. 2006. 
  88. ^ Rothschild BM; Lev G (2001). „Mycobacterium tuberculosis комплекс DNК са изумрлих бизона пре 17.000 година”. бр. 3 (3 изд.). стр. 305—11. PMID 11438894. doi:10.1086/321886.  Непознати параметар |последњи4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |аутор-одабирач= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи6= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи9= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први8= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први7= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи8= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први6= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи7= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први5= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |аутори дисплеја= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први9= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |аутор 2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи5= игнорисан (помоћ); Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
  89. ^ „Порекло људских патогена: вредновање улоге пољопривреде и домаћих животиња у еволуцији људских болести”. бр. 3 (3 изд.). 2006. стр. 369—82. PMID 16672105. doi:10.1017/S1464793106007020.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |ауторr= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |сваска= игнорисан (помоћ)
  90. ^ „Прошлост и будућност истраживања у вези са туберкулозом.”. бр. 10 (10 изд.). 2009 окт. стр. e1000600. PMID 19855821.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |првиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  91. ^ Zink A, Sola C, Reischl U, Grabner W, Rastogi N, Wolf H, Nerlich A (2003). „Карактеризација комплекса acija kompleksa DNК Mycobacterium tuberculosis са египатских мумија од стране Spoligotypinga”. бр. 1 (1 изд.). стр. 359—67. PMC 149558 Слободан приступ. PMID 12517873. doi:10.1128/JCM.41.1.359-367.2003.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  92. ^ „Речник Коморе.”. Allied Chambers India Ltd. 1998. стр. 352. ISBN 978-81-86062-25-8.  Непознати параметар |mjesto= игнорисан (помоћ)
  93. ^ Hippocrates.Aphorisms. Приступљено сајту 7.октобра 2006.
  94. ^ Konomi N, Lebwohl E, Mowbray K, Tattersall I, Zhang D (2002). „Откривање микобактеријске ДНК у андским мајмунима”. бр. 12 (12 изд.). стр. 4738—40. PMC 154635 Слободан приступ. PMID 12454182. doi:10.1128/JCM.40.12.4738-4740.2002.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  95. ^ Zur Pathogenie der Impetigines. Auszug aus einer brieflichen Mitteilung an den Herausgeber. [Müller’s] Archiv für Anatomie, Physiologie und wissenschaftliche Medicin. 1839, strana 82.
  96. ^ Kentucky: Mammoth Cave long on history. CNN. 27. veljače 2004. Приступљено сајту 8. октобра 2006.
  97. ^ Nobel Foundation. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905.Приступљено сајту 7. октобра 2006.
  98. ^ Waddington K (2004). „Kako истребити "Tako страшну болест": туберкулоза код говеда и тестирање туберкулином у Британији, 1890–1939”. бр. 1 (1 изд.). стр. 29—48. PMC 546294 Слободан приступ. PMID 14968644.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  99. ^ . Washington, D.C.: ASM Press. 1994. ISBN 978-1-55581-072-6.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  100. ^ „Велике богиње, сифилис и спасење: Meдицински бум који је променио свет”. ReadHowYouWant.com. 2010. стр. 141. ISBN 978-1-4587-6712-7.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  101. ^ „Биомедицина у двадесетом веку: пракса, поступци и политика”. Amsterdam: IOS Press. 2008. стр. 233. ISBN 978-1-58603-832-8.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  102. ^ „Општа хирургија грудног коша”. Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2009. стр. 792. ISBN 978-0-7817-7982-1.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |првиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ)
  103. ^ Lalloo UG, Naidoo R, Ambaram A (2006). „Најновија достигнућа у медицинском и хируршком лечењу туберкулозе отпорне на многе лекове”. бр. 3 (3 изд.). стр. 179—85. PMID 16582672. doi:10.1097/01.mcp.0000219266.27439.52.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  104. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  105. ^ Шаблон:Навод из вести
  106. ^ „Какво је истраживање потребно да би се зауставио ТБЦ? Упознавање са Истраживачким покретом у области ТБЦ-а”. бр. 11 (11 изд.). нов.2011. стр. e1001135. PMC 3226454 Слободан приступ. PMID 22140369. doi:10.1371/journal.pmed.1001135.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  107. ^ „Промене у лечењу туберкулозе.”. бр. 7 (7 изд.). јул 2009. стр. 739—42. PMID 19693453.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  108. ^ Kaufmann SH (2010). „Будуће стратегије вакцинисања против туберкулозе : Размишљање изван оквира”. бр. 4 (4 изд.). стр. 567—77. PMID 21029966. doi:10.1016/j.immuni.2010.09.015.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  109. ^ Webber D, Kremer M (2001). „Стимулативно индустријско истраживање и развој у вези са запуштеним инфективним болестима: Економске могућности” (PDF). бр. 8 (8 изд.). стр. 693—801.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  110. ^ Barder O, Kremer M, Williams H (2006). „Напредне тржишне обавезе: Политика стимулисања инвестирања у вакцине против запуштених болести”. бр. 3 (3 изд.). doi:10.2202/1553-3832.1144.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  111. ^ „Остваривање глобалне јавне агенде: дијалози на Економском и социјалном већу”. New York: United Nations. 2009. ISBN 978-92-1-104596-3.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страницеe= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  112. ^ „Вакцине за путнике”. Shelton, CT: People's Medical Pub. House. 2010. стр. 319. ISBN 978-1-60795-045-5.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  113. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  114. ^ Шаблон:Навод са вебсајта
  115. ^ „Патологија микобактерија код птица.”. бр. 1 (1 изд.). јан. 2012. стр. 41—55, v—vi. PMID 22244112.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  116. ^ „Микобактеријска оштећења код риба, амфибија, рептила, глодара, зечева и творова у у односу на животињске моделе.”. бр. 1 (1 изд.). sјан. 2012. стр. 25-40, v. PMID 22244111.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |првиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |сваска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  117. ^ „Микобактеријске инфекције код рептила.”. бр. 1 (1 изд.). јан.2012. стр. 101—11, vii. PMID 22244116.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свескаk= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  118. ^ Шаблон:Навод из књиге=Wobeser
  119. ^ „Напредак у разумевању епидемиологије болести и импликације у вези са контролом и искорењивањем туберкулозе код стоке: искуство из Новог Зеланда.”. бр. 2-4 (2-4 изд.). 25. феб. 2006. стр. 211—9. PMID 16330161.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  120. ^ „Контола туберкулозе говеда код британске стоке:‘не постојеи чаробни штапић'.”. бр. 9 (9 изд.). сеп.2008. стр. 420—7. PMID 18706814.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |првиi= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часопиос= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  121. ^ „Узгој стоке на фарми и понашање јазаваца: прилика да се сагледа пренос Mycobacterium bovis са јазаваца на стоку?”. бр. 1 (1 изд.). 1. јан.2010. стр. 2—10. PMID 19846226.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

  • Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN (2007). Robbins Basic Pathology (8th изд.). Saunders Elsevier. стр. 516—522. ISBN 978-1-4160-2973-1. 

Спољашње везе

Туберкулоза на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туберкулоза&oldid=9581859”