Антитринитаријанизам

Нонтринитаријанизам (или антитринитаријанизам) означава монотеистичке системе веровања, углавном у оквиру хришћанства, који одбацују главну хришћанску доктрину Тројство, односно учење да Бог представља три различите хипостазе или особе које су заједно вечне, заједно једнаке и неовојиво сједињене у једно биће (ousia).

Према црквама које одлуке екуменских сабора (концила) држе за коначне, тринитаријанизам је непогрешиво одређен на Првом екуменском сабору (Никејском сабору) године 325. или на екуменским саборима у 4. веку, а који су прогласили пуно божанство Сина, те Првог цариградског сабора, који је прогласио божанство Светог духа. Нонтринитаријанци се из различитих разлога не слажу са одлукама Сабора, а то укључује веровање да је њихово разумевање Библије важније од симбола вере, или да је дошло до Велике апостазе пред Саборе. Црквене и државне власти у Европи и Блиском истоку су прогониле нонтринитаријанска веровања као јерес од 4. до 18. века, а за то као примери служе аријанство, учење Мигуела Севрета и катари. Данас нонтринитаријаци чине мањину међу хришћанима.

Нонтринитаријански погледи се широко разликују по питању природе Бога, Исуса и Светог духа. Различити нонтринитаријански погледи, као адопционизам, монархијанизам и субординационизам су постојали прије коначне дефиниције доктрине о Тројству на Саборима 325, 360. и 41. (Никеја, Цариград и Ефез). Нонтринитаријанство је касније обновљено кроз гностицизам катара од 11. до 13. века, у доба просветитељства у 18. веку, те код неких група током Другог великог буђења у САД у 19. веку.

Сувремене нонтринитаријанске хришћанске групе или деноминације укључују хриистаделфијанце, хришћанске научнике, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (мормоне), Студенте библије зоре, Генералну конференцију пријатеља, Иглесиа ни Цристо, Јеховине сведоке, Живу цркву бога, пентекосталце једности, Чланове интернационале Цркве бога, унитаријанске универзалистичке хришћане, Интернационалу пута и Уједињену цркву бога. Такође, сви огранци јудаизма су нонтринитраијански, и сматрају Бога из хебрејских списа као једну особу, без подела и више особа у себи. Ислам сматра Исуса пророком и пориче му божанство. Описује се као антитринитаријанска религија када се успоређује са хришћанством или у књигама за западно читатељство: ислам поучава апсолутну недељивост врховног савременог и трансцедентног бога (в. Бог у исламу), а његова антитријанска природа се види и неколико стихова Курана који наводе да је доктрина Тројства богохулна.

Литература

• Глассé, Цyрил; Смитх, Хустон (2003). Тхе Неw Енцyцлопедиа оф Ислам. Роwман Алтамира. стр. 239—241. ИСБН 978-0-7591-0190-6. 
• Туггy, Дале (лето 2014), „Хисторy оф Тринитариан Доцтринес”, Тринитy, Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy 
• Морган, Цаесар Ан инвестигатион оф тхе тринитy оф Плато анд оф Пхило Јудаеус, анд оф тхе еффецтс wхицх ан аттацхмент то тхеир wритингс хад упон тхе принциплес анд реасонингс оф тхе фатхер оф тхе Цхристиан цхурцх. Цамбридге, Унив. Пресс. 1853. , Цамбридге Университy Пресс, 1853.
• Туггy, Дале (2016). „Хисторy оф Тринитариан Доцтринес”. Тринитy. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy. 
• Wаллаце, Роберт, Антитринитариан Биограпхy; ор, Скетцхес оф тхе ливес анд wритингс оф дистингуисхед антитринитарианс, еxхибитинг а виеw оф тхе стате оф тхе Унитариан доцтрине анд wорсхип ин тхе принципал натионс оф Еуропе, фром тхе реформатион то тхе цлосе оф тхе севентеентх центурy, то wхицх ис префиxед а хисторy оф Унитарианисм ин Енгланд дуринг тхе саме период, 1850.
• Ховорун, Цyрил (2014). „Еццлесиологицал фоундатионс фор Ецуменисм”. Ортходоx Хандбоок он Ецуменисм (ПДФ) (1ст изд.). Оxфорд: Регнум боок интернатионал. Пантелис Калаитзидис, Тхомас Фитзгералд, Цyрил Ховорун, Аикатерини Пекридоу, Николаос Аспроулис, Гуy Лиагре, Диетрицх Wернер. стр. 77—85. ИСБН 978-1-908355-44-7. 
• Ионита, Фр. Виорел (2014). „Билатерал Тхеологицал Диалогуес оф Ортходоx Цхурцхес – а Генерал Интродуцтион”. Ортходоx Хандбоок он Ецуменисм (ПДФ) (1ст изд.). Оxфорд: Регнум боок интернатионал. Пантелис Калаитзидис, Тхомас Фитзгералд, Цyрил Ховорун, Аикатерини Пекридоу, Николаос Аспроулис, Гуy Лиагре, Диетрицх Wернер. стр. 457—472. ИСБН 978-1-908355-44-7. 
• Калаитзидис, Пантелис (2014). „Тхеологицал, хисторицал, анд цултурал реасонс фор анти-ецуменицал мовементс ин Еастерн Ортходоxy”. Ортходоx Хандбоок он Ецуменисм (ПДФ) (1ст изд.). Оxфорд: Регнум боок интернатионал. Пантелис Калаитзидис, Тхомас Фитзгералд, Цyрил Ховорун, Аикатерини Пекридоу, Николаос Аспроулис, Гуy Лиагре, Диетрицх Wернер. стр. 134—152. ИСБН 978-1-908355-44-7. 
• Цхристине Цхаиллот, Алеxандер Белопопскy (1998). Тоwардс Унитy. Тхе Тхеологицал Диалогуе бетwеен тхе Ортходоx Цхурцх анд тхе Ориентал Ортходоx Цхурцхес. Генева: Интер-Ортходоx Диалогуе. ИСБН 9788390695846. 
• МцГуцкин, Фр. Јохн (2014). „Тхе Роле оф Ортходоxy ин Wорлд Цхристианитy Тодаy – Хисторицал, Демограпхиц анд Тхеологицал Перспецтивес – Ан Интродуцтион”. Ортходоx Хандбоок он Ецуменисм (ПДФ) (1ст изд.). Оxфорд: Регнум боок интернатионал. Пантелис Калаитзидис, Тхомас Фитзгералд, Цyрил Ховорун, Аикатерини Пекридоу, Николаос Аспроулис, Гуy Лиагре, Диетрицх Wернер. стр. 3—9. ИСБН 978-1-908355-44-7. 
• Дворник Ф. (2008). Тхе Пхотиан Сцхисм: Хисторy анд Легенд. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521101769. 
• W. Х. C. Френд (2000). Тхе Донатист Цхурцх: А Мовемент оф Протест ин Роман Нортх Африца. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198264088. 
• Гарy L. Wард (1990). Индепендент Бисхопс: Ан Интернатионал Дирецторy. Омниграпхицс Инц. ИСБН 978-1558883079. 
• С. Херберт Сцотт (2018). Тхе Еастерн Цхурцхес анд тхе Папацy. ЦреатеСпаце Индепендент Публисхинг Платформ. ИСБН 978-1523298242. 
• Бермејо-Рубио, Фернандо (2017). Фелдт, Лаура; Валк, Üло, ур. „Тхе Процесс оф Јесус' Деифицатион анд Цогнитиве Диссонанце Тхеорy”. Нумен. Леиден: Брилл Публисхерс. 64 (2–3): 119—152. ИССН 0029-5973. ЈСТОР 44505332. С2ЦИД 148616605. дои:10.1163/15685276-12341457. еИССН 1568-5276. 
• Бирд, Мицхаел Ф. (2017), Јесус тхе Етернал Сон: Ансwеринг Адоптионист Цхристологy, Wим. Б. Еердманс Публисхинг 
• Бокенкоттер, Тхомас (2004), А Цонцисе Хисторy оф тхе Цатхолиц Цхурцх (Ревисед анд еxпандед изд.), Доубледаy, ИСБН 0-385-50584-1 
• Броwн, Сцхуyлер. Тхе Оригинс оф Цхристианитy: А Хисторицал Интродуцтион то тхе Неw Тестамент. Оxфорд Университy Пресс (1993). ISBN 0-19-826207-8
• Боyарин, Даниел (2012). Тхе Јеwисх Госпелс: тхе Сторy оф тхе Јеwисх Цхрист. Тхе Неw Пресс. ИСБН 978-1-59558-878-4. 
• Буркетт, Делберт (2002), Ан Интродуцтион то тхе Неw Тестамент анд тхе Оригинс оф Цхристианитy, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-00720-7 
• Цwиекоwски, Фредерицк Ј. (1988), Тхе Бегиннингс оф тхе Цхурцх, Паулист Пресс 
• Цроиx, Г. Е. M. де Саинте (1963). „Wхy Wере Тхе Еарлy Цхристианс Персецутед?”. Паст анд Пресент. 26 (1): 6—38. дои:10.1093/паст/26.1.6. 
• Цроиx, Г. Е. M. де Саинте (2006), Wхитбy, Мицхаел, ур., Цхристиан Персецутион, Мартyрдом, Анд Ортходоxy, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-19-927812-1 
• Цросс, Ф. L.; Ливингстоне, Е. А., ур. (2005), Тхе Оxфорд Дицтионарy оф тхе Цхристиан Цхурцх (3рд Ревисед изд.), Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, стр. 1243—45, ИСБН 978-0-19-280290-3, дои:10.1093/ацреф/9780192802903.001.0001 
• Цуллманн, Осцар, Тхе Еарлy Цхурцх: Студиес ин Еарлy Цхристиан Хисторy анд Тхеологy, ед. А. Ј. Б. Хиггинс, Пхиладелпхиа: Wестминстер, 1966
• Ивор Давидсон, Тхе Биртх оф тхе Цхурцх: Фром Јесус то Цонстантине, АД 30-312, Оxфорд (2005)
• W. D. Давиес, Паул анд Раббиниц Јудаисм 2д ед., Лондон, 1965
• Дунн, Јамес D. Г. (1982), Тхе Неw Перспецтиве он Паул. Мансон Мемориал Лецтуре, 4 новембер 1982 
• Дунн, Јамес D. Г. Јеwс анд Цхристианс: Тхе Партинг оф тхе Wаyс, АД 70 то 135. Wм. Б. Еердманс Публисхинг (1999). ISBN 0-8028-4498-7
• Dunn, James D. G., "The Canon Debate," McDonald & Sanders editors, 2002
• Dunn, James D. G. (2005), Christianity in the Making: Jesus Remembered, 1, Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-3931-2 
• Dunn, James D. G. (2009), Christianity in the Making: Beginning from Jerusalem, 2, Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-3932-9 
• Dunn, James D. G. (јесен 1993). „Echoes of Intra-Jewish Polemic in Paul's Letter to the Galatians”. Journal of Biblical Literature. Society of Biblical Literature. 112 (3): 459—77. JSTOR 3267745. doi:10.2307/3267745. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Eddy, Paul Rhodes; Boyd, Gregory A. (2007), The Jesus Legend: A Case for the Historical Reliability of the Synoptic Jesus Tradition, Baker Academic, ISBN 978-0-8010-3114-4 
• Ehrman, Bart D. (2003), Lost Christianities: The Battles for Scripture and the Faiths We Never Knew, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-972712-4 
• Ehrman, Bart (2014), How Jesus became God: The Exaltation of a Jewish Preacher from Galilee, Harper Collins 
• Elwell, Walter; Comfort, Philip Wesley (2001), Tyndale Bible Dictionary, Tyndale House Publishers, ISBN 0-8423-7089-7 
• Finlan, Stephen (2004), The Background and Content of Paul's Cultic Atonement Metaphors, Society of Biblical Literature 
• Fredriksen, Paula (2018), When Christians Were Jews: The First Generation, Yale University Press 
• Grant, M. (1977), Jesus: An Historian's Review of the Gospels, New York: Scribner's 
• Gundry, R.H., Soma in Biblical Theology, Cambridge: Cambridge University Press, 1976
• Hunter, Archibald, Works and Words of Jesus (1973)
• Hurtado, Larry (2005), Lord Jesus Christ: Devotion to Jesus in Earliest Christianity, Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-3167-5 
• Johnson, L.T., The Real Jesus, San Francisco, Harper San Francisco, 1996
• Komarnitsky, Kris (2014), „Cognitive Dissonance and the Resurrection of Jesus”, The Fourth R Magazine, 27 (5) 
• Kremer, Jakob, Die Osterevangelien – Geschichten um Geschichte, Stuttgart: Katholisches Bibelwerk, 1977
• Lawrence, Arren Bennet (2017), Comparative Characterization in the Sermon on the Mount: Characterization of the Ideal Disciple, Wipf and Stock Publishers 
• Loke, Andrew Ter Ern (2017), The Origin of Divine Christology, 169, Cambridge University Press, ISBN 978-1-108-19142-5 
• Ludemann, Gerd, What Really Happened to Jesus? trans. J. Bowden, Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press, 1995
• Lüdemann, Gerd; Özen, Alf, De opstanding van Jezus. Een historische benadering (Was mit Jesus wirklich geschah. Die Auferstehung historisch betrachtet), The Have/Averbode 
• Mack, Burton L. (1995), Who wrote the New Testament? The making of the Christian myth, HarperSan Francisco, ISBN 978-0-06-065517-4 
• Mack, Burton L. (1997) [1995], Wie schreven het Nieuwe Testament werkelijk? Feiten, mythen en motieven. (Who Wrote the New Testament? The Making of the Christian Myth), Uitgeverij Ankh-Hermes bv 
• Maier, P. L. (1975), „The Empty Tomb as History”, Christianity Today 
• McGrath, Alister E. (2006), Christianity: An Introduction, Wiley-Blackwell, ISBN 1-4051-0899-1 
• Moss, Candida (2012). „Current Trends in the Study of Early Christian Martyrdom”. Bulletin for the Study of Religion. 41 (3): 22—29. doi:10.1558/bsor.v41i3.22. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 24. 12. 2021. 
• Netland, Harold (2001), Encountering Religious Pluralism: The Challenge to Christian Faith & Mission, InterVarsity Press 
• Neufeld, The Earliest Christian Confessions, Grand Rapids: Eerdmans, 1964
• O' Collins, Gerald, What are They Saying About the Resurrection?, New York: Paulist Press, 1978
• Pagels, Elaine (2005), De Gnostische Evangelien (The Gnostic Gospels), Servire 
• Pannenberg, Wolfhart, Jesus – God and Man translated Lewis Wilkins and Duane Pribe, Philadelphia: Westminster, 1968
• Pao, David W. (2016), Acts and the Isaianic New Exodus, Wipf and Stock Publishers 
• Smith, J. L., "Resurrection Faith Today", in TS 30 (1969)
• Stendahl, Krister (1963), „The Apostle Paul and the Introspective Conscience of the West” (PDF), Harvard Theological Review, Cambridge University Press, 56 (3): 199—215, S2CID 170331485, doi:10.1017/S0017816000024779 
• Talbert, Charles H. (2011), The Development of Christology during the First Hundred Years: and Other Essays on Early Christian Christology. Supplements to Novum Testamentum 140., Leiden: Brill Publishers 
• Taylor, Joan E. (1993), Christians and the Holy Places: The Myth of Jewish-Christian Origins, Oxford University Press, ISBN 0198147856 
• Van Daalen, D. H., The Real Resurrection, London: Collins, 1972
• Vidmar (2005), The Catholic Church Through the Ages 
• Weiss, Johannes, Der erste Korintherbrief 9th ed., Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1910
• Wilckens, Ulrich, Auferstehung, Stuttgart and Berlin: Kreuz Verlag, 1970
• Wright, N.T., "The New Unimproved Jesus", in Christianity Today, 1993-09-13
• Wylen, Stephen M., The Jews in the Time of Jesus: An Introduction, Paulist Press (1995), ISBN 0-8091-3610-4

Спољашње везе

• Фиве Мајор Проблемс Wитх Тхе Тринитy 21ст Центурy Реформатион бy Дан Ј. Гилл
• Тхе Тринитy: Труе ор Фалсе? бy Јамес Х. Броугхтон & Петер Ј Соутхгате
• Тхе Оригин оф тхе Тринитy: Фром Паганисм то Цонстантине Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2014)
• Схоулд yоу белиеве ин тхе Тринитy? - Јеховах'с Wитнессес перспецтиве
• Ан инвестигатион оф тхе тринитy оф Плато анд оф Пхило Јудаеус, анд оф тхе еффецтс wхицх ан аттацхмент то тхеир wритингс хад упон тхе принциплес анд реасонингс оф тхе фатхер оф тхе Цхристиан цхурцх, бy Цаесар Морган, Цамбридге Университy Пресс, 1853.
• Антитринитариан Биограпхy; ор, Скетцхес оф тхе ливес анд wритингс оф дистингуисхед антитринитарианс, еxхибитинг а виеw оф тхе стате оф тхе Унитариан доцтрине анд wорсхип ин тхе принципал натионс оф Еуропе, фром тхе реформатион то тхе цлосе оф тхе севентеентх центурy, то wхицх ис префиxед а хисторy оф Унитарианисм ин Енгланд дуринг тхе саме период, Роберт Wаллаце, 1850.
• А лист оф 70 нонтринтариан транслатионс оф Јохн 1:1 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2010)