CD154
| ЦД40 лиганд (ТНФ суперфамилија, члан 5, хипер-ИгМ синдром) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1алy, 1и9р | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЦД40ЛГ; ТРАП; ЦД154; ЦД40Л; ХИГМ1; ИГМ; ИМД3; Т-БАМ; ТНФСФ5; гп39; хЦД40Л | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 300386 МГИ: 88337 ХомолоГене: 56 ГенеЦардс: ЦД40ЛГ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 959 | 21947 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000102245 | ЕНСМУСГ00000031132 | |||||||||
| УниПрот | П29965 | Q0ВЕИ3 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_000074 | НМ_011616 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_000065 | НП_035746 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 135.56 - 135.57 Мб |
Цхр X: 53.56 - 53.57 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
CD154, такође познат као ЦД40 лиганд или CD40L, је протеин који је првенствено изражен у активираним Т ћелијама. Он је члан TNF суперфамилији молекула. CD154 се везује за CD40 на антиген-презентирајућим ћелијама (APC), последица чега су многобројни ефекти који зависе оф типа циљне ћелије. CD40L игра улогу костимулишућег молекула, и он индуцира APC активацију путем стимулације Т ћелијских рецептора. CD40L може да се веже за три молекула: CD40, α5β1 интегрин и αIIbβ3.
CD154 је лоциран на површини Т ћелија. Он регулише Б ћелијске функције путем интеракција са CD40 на површини Б ћелија. Дефицит овог гена резултује у онемогућавању промене имуноглобулинске класе и везан је за хипер IgM синдром.[1]
ЦД154 експресија[уреди | уреди извор]
CD40 лиганд је првенствено изражен на активираним CD4+ T лимфоцитима, али се такође може наћи у растворном облику. Док је CD40L био оригинално описан на Т лимфоцитима, његова експресија је од тада установљена на широком варијетету ћелија, као што су тромбоцити, маст ћелије, макрофаге, базофили, NK ћелије, Б лимфоцити, као и нон-хематопоетске ћелије (глатке мишићне ћелије, ендотелијалне ћелије, и епителијалне ћелије).[2]
Специфични ефекти на ћелије[уреди | уреди извор]
Макрофаге[уреди | уреди извор]
У макрофагама, примарни сигнал за активацију је IFN-γ из Th1 типа CD4 Т ћелија. Секундарни сигнал је CD40L на Т ћелијама, који се везује за CD40 на ћелијској површини макрофага. Као резултат, макрофаг изражава CD40 и TNF рецепторе у већој мери на својој површини, што помаже у повећању нивоа активације. Активирани макрофаг може онда да уништи бактерије путем фагоцитозе, и да произведе додатне цитокине.
Б ћелије[уреди | уреди извор]
Б ћелија може да презентира антигене помоћном Т ћелијама. Ако Т ћелија препозна пептид презентиран Б ћелијом, Т ћелија синтетише CD40L. CD40L се везује за Б ћелијски ЦД40 рецептор, проузрокујући заустављање Б ћелијске активације. Т ћелија такође производи IL-4, који се директно везује за Б ћелијске рецепторе. Као резултат ове интеракције, Б ћелија је у могућности да дели, мења изотип антитела, и да се диференцира у плазма ћелије. Крајњи-резултат је Б ћелија која је способна да масивно производи специфична антитела против антигенске мете.
Ендотелијалне ћелије[уреди | уреди извор]
Активација ендотелних ћелија са CD40L (нпр. из активираних тромбоцита) доводи до продукције реактивних кисеоникових молекула, као и хемокин и цитокин продукције, и експресије адхезионих молекула као што је Е-селектин, ICAM-1, и VCAM-1. Ова инфламаторна реакција у ендотелним ћелијама промовише регрутовање леукоцита на лезијама и може потенцијално да промовише атерогенезу.[3]
Интеракције[уреди | уреди извор]
За CD154 је било показано интерагује са RNF128.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ентрез Гене: ЦД40ЛГ ЦД40 лиганд (ТНФ суперфамилy, мембер 5, хyпер-ИгМ сyндроме)”.
- ^ Сцхöнбецк У, Либбy П (2001). „Тхе ЦД40/ЦД154 рецептор/лиганд дyад”. Целл. Мол. Лифе Сци. 58 (1): 4—43. ПМИД 11229815.
- ^ Сзмитко ПЕ, Wанг ЦХ, Wеисел РД, де Алмеида ЈР, Андерсон ТЈ, Верма С (2003). „Неw маркерс оф инфламматион анд ендотхелиал целл ацтиватион: Парт И”. Цирцулатион. 108 (16): 1917—23. ПМИД 14568885. дои:10.1161/01.ЦИР.0000089190.95415.9Ф.
- ^ Линеберрy, Неил Б; Су Леон L (2008). „Цуттинг едге: Тхе трансмембране Е3 лигасе ГРАИЛ убиqуитинатес тхе цостимулаторy молецуле ЦД40 лиганд дуринг тхе индуцтион оф Т целл анергy”. Ј. Иммунол. Унитед Статес. 181 (3): 1622—6. ПМЦ 2853377
. ПМИД 18641297.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пархам, Петер (2004). Тхе Иммуне Сyстем (2нд изд.). Гарланд Сциенце. стр. 169—173. ИСБН 978-0-8153-4093-5.
- Тонг АW, Стоне МЈ (1997). „ЦД40 анд тхе еффецт оф анти-ЦД40-биндинг он хуман мултипле мyелома цлоногеницитy.”. Леук. Лyмпхома. 21 (1-2): 1—8. ПМИД 8907262.
- ван Коотен C, Банцхереау Ј (2000). „ЦД40-ЦД40 лиганд.”. Ј. Леукоц. Биол. 67 (1): 2—17. ПМИД 10647992.
- Сцхаттнер, Е. Ј. (2003). „ЦД40 лиганд ин ЦЛЛ патхогенесис анд тхерапy.”. Леук. Лyмпхома. 37 (5-6): 461—72. ПМИД 11042507.
- Бхусхан А, Цовеy ЛР (2002). „ЦД40:ЦД40Л интерацтионс ин X-линкед анд нон-X-линкед хyпер-ИгМ сyндромес.”. Иммунол. Рес. 24 (3): 311—24. ПМИД 11817328. дои:10.1385/ИР:24:3:311.
- Цхенг Г, Сцхоенбергер СП (2002). „ЦД40 сигналинг анд аутоиммунитy.”. Цурр. Дир. Аутоиммун. 5: 51—61. ПМИД 11826760.
- Субаусте, C. С. (2002). „ЦД154 анд тyпе-1 цyтокине респонсе: фром хyпер ИгМ сyндроме то хуман иммунодефициенцy вирус инфецтион.”. Ј. Инфецт. Дис. 185 Суппл 1: С83—9. ПМИД 11865444. дои:10.1086/338003.
- Корнблутх, Р. С. (2003). „Ан еxпандинг роле фор ЦД40Л анд отхер тумор нецросис фацтор суперфамилy лигандс ин ХИВ инфецтион.”. Ј. Хематотхер. Стем Целл Рес. 11 (5): 787—801. ПМИД 12427285. дои:10.1089/152581602760404595.
- Xу Y, Сонг Г (2005). „Тхе роле оф ЦД40-ЦД154 интерацтион ин целл иммунорегулатион.”. Ј. Биомед. Сци. 11 (4): 426—38. ПМИД 15153777. дои:10.1159/000077892.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ЦД154+Антиген на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
