Формил пептидни рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Формил пептидни рецептор 1
Идентификатори
СимболФПР1
Ентрез2357
ХУГО3826
ОМИМ136537
РефСеqНМ_002029
УниПротП21462
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 q13.41
Формил пептидном рецептору-сличан 1
Идентификатори
СимболФПРЛ1
Ентрез2358
ХУГО3827
ОМИМ136538
РефСеqНМ_001462
УниПротП25090
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 q13.3-13.4
Формил пептидном рецептору-сличан 2
Идентификатори
СимболФПРЛ2
Ентрез2359
ХУГО3828
ОМИМ136539
РефСеqНМ_002030
УниПротП25089
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 q13.3-13.4

Формил пептидни рецептори (ФПР) су чланови класе Г протеин-спрегнутих рецептора који учествују у хемотакси.[1][2] Ови рецептори су оригинално идентификоваи по њиховој способности да вежу N-формил пептиде као што је N-формилметионин произведен деградацијом било ћелија бактерија или домаћина.[3][4] Формил пептидни рецептори учествују посредовању респонса имунских челија на инфекцију. Ти рецептори могу такође да сузбијају имунски систем под одређеним условима.[5][6]

Структура - функција[уреди | уреди извор]

Формил пептидни рецептор (ФПР) припада класи рецептора са седам хидрофобних трансмембранских домена. ФПР конформација је стабилизована са неколико интеракција. Оне обухватају формирање потенцијалног соног моста између Arg84-Arg205, Lys85-Arg205, и Lys85-Asp284 који помажу у одређивању три-димензионе структуре трансмембранских домена, као и позитивно наелектрисаних остатака (Arg, Lys) који интерагују са негативно наелектрисаним фосфатима. Осим тога остатак Arg163 може да интерагује са лиганд везујућим џепом друге екстрацелуларне петље.

У погледу везивања формил Met-Leu-Phe пептида, постоји неколико додатних потенцијалних интеракција као што су водоничне везе између Arg84 и Lys85 прве екстрацелуларне петље и N-формил групе лиганда, као и пептидне снове формил Met-Leu-Phe која може да формира сличне интеракције. За формил-Met функционална група лиганда је показано да формира дисулфидне мостове са Cys остацима, и интерагује са Arg163. (Важно је напоменути да неке од интеракција које стабилизују конформацију рецептора могу такође да утичу на везивање лиганда.)[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мигеотте I, Цоммуни D, Парментиер M (2006). „Формyл пептиде рецепторс: а промисцуоус субфамилy оф Г протеин-цоуплед рецепторс цонтроллинг иммуне респонсес”. Цyтокине Гроwтх Фацтор Рев. 17 (6): 501—19. ПМИД 17084101. дои:10.1016/ј.цyтогфр.2006.09.009. 
  2. ^ Yе РД, Боулаy Ф, Wанг ЈМ, Дахлгрен C, Герард C, Парментиер M, Серхан ЦН, Мурпхy ПМ (2009). „Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. LXXIII. Номенцлатуре фор тхе формyл пептиде рецептор (ФПР) фамилy”. Пхармацол. Рев. 61 (2): 119—61. ПМЦ 2745437Слободан приступ. ПМИД 19498085. дои:10.1124/пр.109.001578. 
  3. ^ Ле Y, Мурпхy ПМ, Wанг ЈМ (2002). „Формyл-пептиде рецепторс ревиситед”. Трендс Иммунол. 23 (11): 541—8. ПМИД 12401407. дои:10.1016/С1471-4906(02)02316-5. 
  4. ^ Панаро МА, Ацqуафредда А, Систо M, Лиси С, Маффионе АБ, Митоло V (2006). „Биологицал роле оф тхе Н-формyл пептиде рецепторс”. Иммунопхармацологy анд иммунотоxицологy. 28 (1): 103—27. ПМИД 16684671. дои:10.1080/08923970600625975. 
  5. ^ Браун MC, Wанг ЈМ, Лахеy Е, Рабин РЛ, Келсалл БЛ (2001). „Ацтиватион оф тхе формyл пептиде рецептор бy тхе ХИВ-деривед пептиде Т-20 суппрессес интерлеукин-12 п70 продуцтион бy хуман моноцyтес”. Блоод. 97 (11): 3531—6. ПМИД 11369647. дои:10.1182/блоод.В97.11.3531. 
  6. ^ Ривиèре С, Цхаллет L, Флуегге D, Спехр M, Родригуез I (2009). „Формyл пептиде рецептор-лике протеинс аре а новел фамилy оф вомеронасал цхемосенсорс.”. Натуре. 459 (7246): 1—4. ПМИД 19387439. дои:10.1038/натуре08029. 
  7. ^ Лала А, Гwинн M, Де Нардин Е (1999). „Хуман формyл пептиде рецептор фунцтион роле оф цонсервед анд нонцонсервед цхаргед ресидуес”. Еур. Ј. Биоцхем. 264 (2): 495—9. ПМИД 10491096. дои:10.1046/ј.1432-1327.1999.00647.x. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]