Фосфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Генерална хемијска структура органофосфата.
Структурна формула фосфатне функционалне групе као што се налази у слабо киселим воденим растворима. У базним воденим растворима, група донира два атома водоника и јонизована је као фосфатна група са негативним наелектрисањем од 2.[1]

Фосфат, је у неорганској хемији со фосфорне киселине. У органској хемији, фосфат, или органофосфат, је естар фосфорне киселине. Органски фосфати су важни у биохемији и биогеохемији или екологији. Неорганиски фосфати се ископавају да би се добио фосфор за употребу у агрикултури и индустрији.[2][3][4] На повишеним температурама у чврстом стању, фосфати могу да се кондензују и формирају пирофосфате.

Хемијске особине [уреди]

Фосфатни јон је полиатомски јон са емпиријском формулом PO43− и моларном масом од 94.973 г/мол. Он се састоји од једног централног атома фосфора атом окруженог са четири атома кисеоника у тетраедарској конфигурацији. Фосфатни јон носи три негатива формална наелектрисања и он је коњугована база хидроген фосфатног јона, HPO42-, који је коњугована база H2PO4-, дихидроген фосфатног јона, који је коњугована база H3ПО4, фосфорне киселине. Он је хипервалентни молекул (атом фосфора има 10 електрона у својој валентној љуски). Фосфат је такође органофосфорно једињење са формулом OP(OR)3.

Фосфатне соли се формирају кад се позитивно-наелектрисани јон веже за негативно-наелектрисане атоме кисеоника, формирајући јонско једињење. Многи фосфати нису растворни у води на стандардној температури и притиску. Натријум, калијум, рубидијум, цезијум и амонијум фосфати су растворни у води. Већина других фосфата су веома мало растворни или нерастворни у води. Као правило, хидроген и дихидроген фосфати су нешто растворнији од кореспондирајућих фосфата. Пирофосфати су углавном растворни у води.

У разређеним воденим растворима, фосфат постоји у четири облика. У јако-базној средини, фосфатни јон (PO43−) предоминира, док у слабо-базним условима, хидроген фосфатни јон (HPO42−) је превалентан. У слабо-киселим условима, дихидроген фосфатни јон (H2PO4) је најзаступљенији. У јако-киселој средини, фосфорна киселина (H3PO4) је главна форма.

Прецизнији, полазећи од следеће три равнотежне реакције:

H3PO4 је у еквилибријуму са H+ + H2PO4
H2PO4 је у еквилибријуму са H+ + HPO42−
HPO42− је у еквилибријуму са H+ + PO43−

кореспондирајуће константе дисоцијације на 25°C (у мол/L) су:

К_{а1}=\фрац{[\мбоx{Х}^+][\мбоx{Х}_2\мбоx{ПО}_4^-]}{[\мбоx{Х}_3\мбоx{ПО}_4]}\симеq 7.5\тимес10^{-3}(пКа1 2.12)
К_{а2}=\фрац{[\мбоx{Х}^+][\мбоx{ХПО}_4^{2-}]}{[\мбоx{Х}_2\мбоx{ПО}_4^-]}\симеq 6.2\тимес10^{-8}(пКа2 7.21)
К_{а3}=\фрац{[\мбоx{Х}^+][\мбоx{ПО}_4^{3-}]}{[\мбоx{ХПО}_4^{2-}]}\симеq 2.14\тимес10^{-13}(пКа3 12.67)

Литература [уреди]

  1. ^ Campbell, Neil A.; Reece, Jane B. (2005). Biology (Seventh ed.). San Francisco, California: Benjamin Cummings. стр. 65. ISBN 0-8053-7171-0. 
  2. ^ „Phosphate Primer“ 
  3. ^ Lynn A. Kuntz (June 2006). „Figuring Out Phosphates“ 
  4. ^ Lynn A. Kuntz (June 2006). „Food Product Design“