П2РY6

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиримидински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 6
Идентификатори
Симболи П2РY6; МГЦ15335; П2Y6
Вањски ИД ОМИМ: 602451 МГИ: 2673874 ХомолоГене: 14289 ИУПХАР: П2Y6 ГенеЦардс: П2РY6 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5031 233571
Енсембл ЕНСГ00000171631 ЕНСМУСГ00000048779
УниПрот Q15077 Q3УQ86
РефСеq (мРНА) НМ_004154 НМ_183168
РефСеq (протеин) НП_004145 НП_898991
Локација (УЦСЦ) Цхр 11:
72.65 - 72.69 Мб		 Цхр 7:
100.81 - 100.84 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

П2РY6 (П2Y пуриноцептор 6) је протеин који је код људи кодиран P2RY6 геном.[1][2]

Протеин кодиран овим геном припада фамилији Г-протеин спрегнутих рецептора, који су преферентно активирани нуклеотидима аденозина и уридина. Овај рецептор је респонзиван на УДП, парцијално респонзиван на УТП и АДП, и не активира га АТП. Познате су четири транскриптне варијанте које кодирају исту изоформу гена.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цоммуни D, Парментиер M, Боеyнаемс ЈМ (1996). „Цлонинг, фунцтионал еxпрессион анд тиссуе дистрибутион оф тхе хуман П2Y6 рецептор”. Биоцхем Биопхyс Рес Цоммун. 222 (2): 303—8. ПМИД 8670200. дои:10.1006/ббрц.1996.0739. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: П2РY6 пyримидинергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 6”. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Маиер Р, Глатз А, Мосбацхер Ј, Билбе Г (1997). „Цлонинг оф П2Y6 цДНАс анд идентифицатион оф а псеудогене: цомпарисон оф П2Y рецептор субтyпе еxпрессион ин боне анд браин тиссуес.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 237 (2): 297—302. ПМИД 9268704. дои:10.1006/ббрц.1997.7135. 
  • Сомерс ГР; Хаммет Ф; Wооллатт Е; et al. (1997). „Chromosomal localization of the human P2y6 purinoceptor gene and phylogenetic analysis of the P2y purinoceptor family.”. Genomics. 44 (1): 127—30. PMID 9286708. doi:10.1006/geno.1997.4841. 
  • Maier R, Glatz A, Mosbacher J, Bilbe G (1997). „Cloning of P2Y6 cDNAs and identification of a pseudogene: comparison of P2Y receptor subtype expression in bone and brain tissues.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 240 (2): 298—302. PMID 9412455. 
  • Pidlaoan LV; Jin J; Sandhu AK; et al. (1998). „Colocalization of P2Y2 and P2Y6 receptor genes at human chromosome 11q13.3-14.1.”. Somat. Cell Mol. Genet. 23 (4): 291—6. PMID 9542531. doi:10.1007/BF02674420. 
  • Brinson AE, Harden TK (2001). „Differential regulation of the uridine nucleotide-activated P2Y4 and P2Y6 receptors. SER-333 and SER-334 in the carboxyl terminus are involved in agonist-dependent phosphorylation desensitization and internalization of the P2Y4 receptor.”. J. Biol. Chem. 276 (15): 11939—48. PMID 11114308. doi:10.1074/jbc.M009909200. 
  • Moore DJ; Chambers JK; Wahlin JP; et al. (2001). „Expression pattern of human P2Y receptor subtypes: a quantitative reverse transcription-polymerase chain reaction study.”. Biochim. Biophys. Acta. 1521 (1-3): 107—19. PMID 11690642. 
  • Hou M; Harden TK; Kuhn CM; et al. (2002). „UDP acts as a growth factor for vascular smooth muscle cells by activation of P2Y(6) receptors.”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 282 (2): H784—92. PMID 11788430. doi:10.1152/ajpheart.00997.2000. 
  • Loomis WH; Namiki S; Ostrom RS; et al. (2003). „Hypertonic stress increases T cell interleukin-2 expression through a mechanism that involves ATP release, P2 receptor, and p38 MAPK activation.”. J. Biol. Chem. 278 (7): 4590—6. PMID 12464620. doi:10.1074/jbc.M207868200. 
  • Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 Слободан приступ. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. 
  • Kim SG; Soltysiak KA; Gao ZG; et al. (2003). „Tumor necrosis factor alpha-induced apoptosis in astrocytes is prevented by the activation of P2Y6, but not P2Y4 nucleotide receptors.”. Biochem. Pharmacol. 65 (6): 923—31. PMID 12623123. doi:10.1016/S0006-2952(02)01614-3. 
  • Schafer R, Sedehizade F, Welte T, Reiser G (2003). „ATP- and UTP-activated P2Y receptors differently regulate proliferation of human lung epithelial tumor cells.”. Am. J. Physiol. Lung Cell Mol. Physiol. 285 (2): L376—85. PMID 12691958. doi:10.1152/ajplung.00447.2002. 
  • Lee H; Choi BH; Suh BC; et al. (2003). „Attenuation of signal flow from P2Y6 receptor by protein kinase C-alpha in SK-N-BE(2)C human neuroblastoma cells.”. J. Neurochem. 85 (4): 1043—53. PMID 12716436. doi:10.1046/j.1471-4159.2003.01761.x. 
  • Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 Слободан приступ. PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504. 
  • Wan D; Gong Y; Qin W; et al. (2004). „Large-scale cDNA transfection screening for genes related to cancer development and progression.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (44): 15724—9. PMC 524842 Слободан приступ. PMID 15498874. doi:10.1073/pnas.0404089101. 
  • Cox MA; Gomes B; Palmer K; et al. (2005). „The pyrimidinergic P2Y6 receptor mediates a novel release of proinflammatory cytokines and chemokines in monocytic cells stimulated with UDP.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 330 (2): 467—73. PMID 15796906. doi:10.1016/j.bbrc.2005.03.004. 
  • Khine AA; Del Sorbo L; Vaschetto R; et al. (2006). „Human neutrophil peptides induce interleukin-8 production through the P2Y6 signaling pathway.”. Blood. 107 (7): 2936—42. PMID 16322472. doi:10.1182/blood-2005-06-2314. 
  • Wihlborg AK; Balogh J; Wang L; et al. (2006). „Поситиве инотропиц еффецтс бy уридине трипхоспхате (УТП) анд уридине дипхоспхате (УДП) виа П2Y2 анд П2Y6 рецепторс он цардиомyоцyтес анд релеасе оф УТП ин ман дуринг мyоцардиал инфарцтион.”. Цирц. Рес. 98 (7): 970—6. ПМИД 16543499. дои:10.1161/01.РЕС.0000217402.73402.цд. 
  • Дулонг С, Бернард К, Ехренфелд Ј (2007). „Енханцемент оф П2Y6-индуцед Цл- сецретион бy ИЛ-13 анд модулатион оф СК4 цханнелс ацтивитy ин хуман бронцхиал целлс.”. Целл. Пхyсиол. Биоцхем. 20 (5): 483—94. ПМИД 17762175. дои:10.1159/000107532. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „П2Y Рецепторс: П2Y6”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=P2RY6&oldid=27558003”