Baromedicina

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Od morskih dubina do krajnjih granica zemljine atmosfere promene u sastavu gasova mogu isponjiti direktan uticaj na organizam bolesnika, alpinista, ronilaca i pilota. Istraživanjem tih uticaja i mera prevencije i lečenja bavi se baromedicina.

Baromedicina je specifična medicinska disciplina koja proučava negativne i pozitivne uticaje, na organizam čoveka, promena atmosferskog pritiska na velikim visinama i morskim dubinama i u praksi primenjuje povoljne terapijske efekte kiseonika pod povišenim i sniženim pritiskom i atmosfere povišenog i sniženog pritiska uopšte.[1]

Ova medicinska disciplina sastavni je deo Vazduhoplovne medicine, Podvodne medicina i Hiperbarične medicine.

Oblasti baromedicine[uredi | uredi izvor]

Obaveza vazduhoplovne medicine zajedno sa ergonomijom, je da u kabini vazduhoplova stvori što povoljnije uslove za život i rad pilota, imajući u vidu da „zarobljen” u sopstvenoj letačkoj opremi i pritešnjen uz izbacivo sedište, pilot pomalo podseća na fetus smešten u ljusci jajeta, veoma osetljivoj na spoljne uticaje (dr M. Dimić)

Glavne oblasti baromedicine su: vazduhoplovna medicina, podvodna (pomorska) medicina i hiperbarična medicina.

Vazduhoplovna medicina[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vazduhoplovna medicina

Atmosfera zemlje i kosmos, u kojima se obavlja letenje jako su negostoljubive sredine za čoveka i mogu ispoljiti negativan uticaj na njegov organizam, bez obzira na vrstu i tip vazduhoplova.

Letenje se u zemljinoj atmosferi obavlja na visinama, u proseku od 9.100–18.300 m, pri sniženom barometarskom pritisku. Temperatura na tim visinama pada za 2 °C na svakih 300 m nadmorske visine (tako da na visini od 10.700 m, ona iznosi –57 °C ).

U toku uspona na visinu ili spuštanja na zemlju, vazduhoplovi (a posebno svemirske letelice) kreću se velikom brzinom što dovodi do velikog „g” (gravitacionog), opterećenja na organizam, ali i do ekstremnog zagrevanja kabinskog prostora zbog otpora vazduha pri kretanju kroz gušće slojeve atmosfere.

Složeni meteorološki uslovi, smena dana i noći, džet lag (cirkadijalna disritmija),[2] borbeni letovi (u vojnom vazduhoplovstvu), vanredni događaji u toku letenja (izazvani ljudkim i tehničkim greškama) izuzetno su jaki biološki i psihološki stresogeni uticaji po organizam pilota.

Disanje kiseonika na povišenom pritisku, buka, vibracije, kosmičko zračenje, katapultiranje (prinudno napuštanje vazduhoplova) izbacivim sedištem, nakon čega sledi skok padobranom samo su neki od problema koje danas rešava vazduholovna medicina.[3]

Vazduhoplovna medicina je zbog napred navedenih problena nastala kao posebna grana, preventivne medicine, medicine rada i baromedicine, kao značajna komponenta zdravstvene zaštite vazduhoplovaca, vazduhoplovne bezbednosti i biomedicinskih kosmičkih istraživanja.

Vazduhoplovna medicina proučava, uticaj letenja vazduhoplova i sredine u kojoj se ono obavlja na organizam pilota, astronauta pratećeg vazduhoplovnog osoblja, padobranaca, putnika u vazdušnom transportu, i u praksi primenjuje specifične metode preventivno medicinske zaštite u sprečavanju negativnog uticaja letenja i boravka u svemiru na život i zdravlje čoveka i nastanak vanrednih događaja i katastrofa, koje karakteriše veliki gubitak ljudskih života, materijalnih dobara i poremećaj ekoloških sistema.

I pored postojanja mnogih problema, i visoko rizičnih situacija, sa kojima se svakodnevno, u svom okruženju, susreću pripadnici avijacije i astronauti za vreme boravka u zemljinoj atmosferi i svemiru, lekari vazduhoplovne medicine su samo deo mnogih visoko obučenih pojedinca koji rade na minimiziranju mnogih nuspojava u vazduhoplovstvu i svemirskim istraživanjima, tako da čovek može i dalje da ima nadmoć u vazdušnom prostoru.[4]

Podvodna (pomorska) medicina[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Podvodna (pomorska) medicina

Pomorci su ljudi koji žive i rade u okruženju koje je različito od onog na kopnu, bilo da se bave pomorskim prevozom, ribolovom ili aktivnostima na površini ili ispod vodenog prostranstva. To znači da su njihovi zdravstveni problemi i problemi nešto drugačiji i da su njihove potrebe za adekvatnom zdravstvenom zaštitom, slične onima u svim drugim oblasti ljudskog života, ali i sasvim različite zbog posledice negativnih štetnih uticaja sredine u kojoj borave i rade.[5]

Jedan od zadataka pomorske medicine je i zbrinjavanje obolelih na brodu
Radno mesto lekara hiperbarične medicine

Podvodna, pomorska, brodska medicina, je područje baromedicine koje se bavi lečenjem bolesti i povreda članova brodskih posada i putnika. U prošlosti je zbog dugotrajnih putovanja brodovima imala veliko značenje, danas je važna kao deo vojne medicine i sportskog ronjenja.

Kao praktičare u mnogim lučkim i pomorskim gradovima lekare koji su radili za lučke kapetanije i brodarske kompanije sve više je zaintrigirala pomorska medicina koja je sredinom 19. veka doživela puni procvat u pomorskim zemljama Evrope i Amerike.

Na međunarodnom kongresu održanom 1851. godine u Parizu, posvećenom aktuelnoj problematici zdravstvenih prilika na brodovima i zdravstvenom vaspitanju pomoraca, zaključeno je da se u svakoj zemlji objavi poseban priručnik o pomorskoj higijeni. Svesni specifičnih prilika na brodu, pomorski lekari sistematično i opširno navodili su u sve brojnijim istraživanjima nekoliko za zdravlje potencijalno štetne faktore za koje su smatrali da ih može nadvladati samo pomorac sa visokim psihofizičkim odlikama koje se postižu u prvom redu čuvanjem i unapređivanjem ličnog i kolektivnog zdravlja. Tako su nastala brojna uputstva iz preventive u kojima je posebna pažnja posvećena uputstvima o čuvanju hrane i vode i održavanju lične higijene, uputstva o postupcima pri ranjavanju i akutnim bolestima (koja zbog specifičnosti situacije to više nisu bila tek puka uputstva iz prva pomoć, već „uputstva iz mala medicine” - najviše što laik može pružiti uz određena sredstva iz brodske apoteke, kojom je morao da bude opremljen svaki brod.[6][7]

Hiperbarična medicina[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hiperbarična medicina

Kao posebna oblast u baromedicini ubraja se i hiperbarična medicina kaja svoj rad zasniva na prirodnom leku: čistom (100%) medicinskom kiseoniku koji se primenjuje pod uvećanim ili hiperbaričnim pritiskom,[8] (većem od atmosferskog koji na površini mora iznosi 1 bar) u hiperbaričnim komorama.[9]

Ova relativno mlada grana medicine nastala je nakon izdvajanja iz podvodne ili pomorske medicine.[10] I dok je sve više usvaršavala svoju osnovnu uloge u zbrinjavanju ronilaca i kesonskih radnika, njena metoda hiperbarične oksigenoterapija, hiperbarična medicina se paralelno sve više zauzimala i značajno mesto u terapiji mnogih bolesti i stanja u skoro svim granama medicine.[11] Tako je primena hiperbarične oksigenacije, bilo kao glavne ili dodatne terapija, postala neophodna u medicinskim i drugim slučajevima gde je bilo iz kojih razloga došlo do deficita u transportu kiseonika u organizmu.[12]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ National Academy of Sciences, National Research Council. Fundamentals of Hyperbaric Medicine. Publication 1298. Washington: National Academy of Science; 1966.
  2. ^ Miers Laboratories. „Uticaj letenja na istok na džet leg” (na jeziku: engleski). Wellington, New Zealand. Arhivirano iz originala 24. 7. 2009. g. Pristupljeno 15. 03. 2010. 
  3. ^ DeHart & Davis 2002, str. 720.
  4. ^ DeHart & Davis 2002
  5. ^ Od, Alice; Io, Elegbede (2016). „Impact and Challenges of Marine Medicine to Man and its Environment”. Poultry, Fisheries & Wildlife Sciences. 04 (2). doi:10.4172/2375-446X.1000160 Slobodan pristup. 
  6. ^ GIACICH AF. Lezioni mediche per i naviganti. Seconda edizione. Interamente riveduta, corretta e notabilmenteaccresciuta dall’autor con l’aggiunta dei sei tavole. Fiume: Stabilimento tipo-litografico Emidio Mohovich, 1868.
  7. ^ GIACICH AF. Lezioni mediche per i naviganti. Guida nell’uso della farmacia di bordo resa obbligatoria da ambidue i governi della monarchia austro-ungarica. Testo per le scuole nautiche. Quinta edizione con modificazioni ed aggiune. Fiume: Stabilimento tipo-litografico Emidio Mohovich, 1887
  8. ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  9. ^ Fife 2004
  10. ^ Živković, Kanjuh & Bakočević 1998, str. 103–13
  11. ^ Fernau, James L.; Hirsch, Barry E.; Derkay, Craig; Ramasastry, Sai; Schaefer, Susan E. (1992). „Hyperbaric oxygen therapy: Effect on middle ear and eustachian tube function”. The Laryngoscope. 102 (1): 48—52. ISSN 0023-852X. doi:10.1288/00005537-199201000-00009. 
  12. ^ K. K. Jain; S. A. Baydin, ur. (2004). Textbook of Hyperbaric Medicine (4th izd.). Ashland On: Hogrefe & Huber. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • DeHart, Roy L.; Davis, Jeffrey R. (2002). Fundamentals Of Aerospace Medicine. Lippincott Williams And Wilkins. ISBN 978-0-7817-2898-0. 
  • Živković, M.; Kanjuh, Ž.; Bakočević, P. (1998). Živković M., ur. Historical development of hyperbaric medicine and physiological basis of its application. Hyperbaric and underwater medicine. Beograd: HBO centar. str. 103—13. 
  • Fife, William P. (2004). K. K. Jain; S. A. Baydin, ur. Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 978-0-88937-277-1. 
  • Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  • Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer Science & Business Media. str. 812. ISBN 978-1-4020-4448-9. 
  • Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U. Development of hyperbaric medicine. Vojno sanitetski Pregled 2006; 63(7): 667−71. (Srbija)
  • Živković M., Kanjuh Ž, Bakčević P. Historical development of hyperbaric medicine and physiological basis of its application. In: Живковић М, editor. Hyperbaric and underwater medicine. Beograd: HBO centar; 1998. pp. 103–13. (Serbian)
  • Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5
  • Kindwall, Eric P; Whelan, Harry T (2008). Hyperbaric Medicine Practice, 3rd Edition. Flagstaff, AZ: Best Publishing Company. ISBN 978-1-930536-49-4. 
  • Neubauer Richard , Walker Morton (1998). Hyperbaric Oxygen Therapy. Garden City Park, NY: Avery Publishing Group. ISBN 978-0-89529-759-4. 
  • Jain, KK; Baydin, SA (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Cambridge, MA: Hogrefe & Huber. ISBN 978-0-88937-277-1. 
  • Harch, Paul G; McCullough, Virginia (2010). The Oxygen Revolution. Long Island City, NY: Hatherleigh Press. ISBN 978-1-57826-326-4. 
  • National Academy of Sciences, National Research Council. Fundamentals of Hyperbaric Medicine. Publication 1298. Washington: National Academy of Science; 1966.
  • The Undersea and Hyperbaric Medical Society (UHMS), Hyperbaric Oxygen Therapy Committee. Guidelines: Indications for Hyperbaric Oxygen. Kensington, MD: UHMS; 2000. The Committee Report can be purchased directly through the UHMS
  • Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652
  • Hyperbare Sauerstofftherapie (HBO). Zusammenfassender Bericht des Arbeitsausschusses "Ärztliche Behandlung" des Bundesausschusses der Ärzte und Krankenkassen über die Beratungen der Jahre 1999 und 2000 zur Bewertung der Hyperbaren Sauerstofftherapie gemäß §135 Abs.1 SGB V [1]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баромедицина&oldid=27673156”