Vasilije Trbić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Vasilije Trbić

Vasilije Trbić
Vasilije Trbić

Biografija
Datum rođenja 1881.
Mesto rođenja Bijelo Brdo (
Zastava Austrougarske Austrougarska)
Datum smrti 1962.

Vasilije Trbić (18811962) je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i kasnije političar u jugoslovenskoj državi.

Biografija[uredi]

Mladost[uredi]

Poreklom je bio Srbin iz Slavonije, rođen u Bijelom Brdu kod Dalja 1881. godine. Školovao se u rodnom kraju zatim u Srbiji. Hteo je da bude monah u Hilandaru. Tamo su 1902. ubijeni neki egzarhijski kaluđeri i on je morao da beži iz Svete gore. Napustio je monaštvo i otišao u Beograd. Tamo se upoznao s Miloradom Gođevcem, Lukom Ćelovićem i Jovanom Atanackovićem i rešio da ode u Staru Srbiju kao četnik.[1]

Četovanje[uredi]

Izvršio je organizaciju Pčinje 1903. i tamo likvidirao lokalnog zulumćara Šerif bega kod Manastira Prohor Pčinjski. Biva uhapšen i osuđen na smrt ali ubrzo i pomilovan. Godine 1904/1905. odlazi u Drimkol da smeni vojvodu Jovana Drimkolskog ali ubrzo, zbog ubistva četnika zbog nediscipline ulazi u sukob sa lokalnim četničkim odborima sa Anđelkom Krstićem između ostalih. Odlazi u veleški Azot gde postaje vojvoda. Vodio je borbe na smilevskom visu kod Nebregova, ali najznačajniju borbu je vodio kod sela Drenova na Vardaru 1907, gde je sa vojvodom Jovanom Babunskim uništio četu bugarskog vojvode Stevana Dimitrova. Ovom bitkom i uvođenjem Drenova spojene su u okviru srpske organizacije dve obale Vardara. Pobeda je smatrana konačnom iako to nije bila pa je ovekovečena pesmom Sprem'te se, sprem'te, četnici.[2]

Oslobodilački ratovi[uredi]

U Prvom balkanskom ratu izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima.[3]

Kasniji život[uredi]

Posle Balkanskih ratova, naselio se u Velesu i za vreme bugarske vlade (1915-1918) Bugari su mu ubili oca.

Kasnije je bio narodni poslanik u jugoslovenskoj državi.

Reference[uredi]

  1. ^ V. Trbić, Memoari, Sećanja i doživljaji vojvode veleškog, Beograd1996, knjiga 1, 15-20.
  2. ^ V. Trbić, Memoari, Sećanja i doživljaji vojvode veleškog, Beograd 1996, 25-270.
  3. ^ V. Trbić, Memoari, Sećanja i doživljaji vojvode veleškog, Beograd 1996, knjiga 2, 10-70.

Spoljašnje veze[uredi]