Kvartar

Iz projekta Википедија

Kvartar je najmlađa geološka perioda kenozoika koja je počela završetkom pliocena (epohe), odnosno završetkom neogena (periode) pre oko 1,806 miliona godina i traje i dan danas. U okviru kvartara izdvojene su dve geološke epohe: pleistocen, od 1,87 miliona godina do 10.000 i holocen od pre 10,000 godina, pri čemu holocen traje i dan danas.

Naziv kvartar (u značenju - četvrti) prvi je upotrebio 1829. godine Denoaje,istraživajući sedimente u basenu reke Sene u Francuskoj, a 1839. Lejl uvodi naziv pleistocen. Nemački naučnici su koristili termine diluvijum i aluvijum. 1922. P. Pavlov uvodi termin antropogen.

Sadržaj

1 Pojava čoveka
2 Datovanje
3 Poređenje geološke epohe, perioda i fosilnih nalaza
4 Život tokom kvartara
- 4.1 Kvartarna flora
- 4.2 Kvartarna fauna
5 Vidi još

[uredi] Pojava čoveka

Ovo je vreme kada se pojavljuju preci današnjih ljudi. (Smatra se da se tokom tercijara, pre oko 50 miliona godina pojavio adapis, 40-35 miliona - nekrolemur, 35-30 miliona - branisela, a australopiteci se pojavljuju u doba Pliocena)

Tokom donjeg pleistocena (između 1,87 miliona godina i 730,000 godina) javlja se Homo habilis, zatim i Homo erektus.
Tokom srednjeg pleistocena (730,000-128,000) arhajski Homo sapiens.
Homo neandertalensis se smešta u doba gornjeg pleistocena (oko 100,000godina).
Homo sapiens sapiens (najbliži današnjem čoveku) javlja se oko pre 40.000 godina.

[uredi] Datovanje

Postoji nekoliko metoda datovanja kvartara:

utvrđivanje odnosa kiseonikovih izotopa u ljušturama fosila (foraminifera, kokolitoforidite...)
radiometrijska metoda K40/A40 (kalijum/argon), dobro za datovanje od početka pleistocena do 200.000 godina. Postoji praznina za period od pre 200.000 godina do 40.000 godina.
metod ugljenikovog izotopa C-14 (organske supstance, za starost do pre 40.000 godina)

[uredi] Poređenje geološke epohe, perioda i fosilnih nalaza

milioni godina

geološka epoha

period

fosili

3,000 miliona godina

ARHAJSKA ERA

EOZOIK

nepouzdani trgovi života pred kraj perioda

600 miliona godina

PALEOZOJSKA (primarna) ERA

KAMBRIJUM

SILUR

DEVON

KARBON

PERM

prve vodene životinje, nema kičmenjaka

život još u vodi,

prvi vodeni kičmenjaci
prvi ostaci suvozemaca
pojava prvih gmizavaca

200 miliona godina

MEZOZOIK (sekundarna era)

TRIJAS
JURA
KREDA

carstvo prvih gmizavaca, pojava prvih ptica
nepouzdani tragovi prvih sisara, vodozemci se povlače

70 miliona godina

TERCIJAR (KENOZOIK)

PALEOCEN
EOCEN
OLIGOCEN
MIOCEN

50. miliona godina - adapis
40-35 miliona god. - nekrolemur
35-30 miliona god - branisela,

1,87 miliona godina

TERCIJAR

PLIOCEN

australopitekusi

0,01 miliona godina

KVARTAR

PLEISTOCEN
HOLOCEN

Kvrartarana flora i fauna

[uredi] Život tokom kvartara

[uredi] Kvartarna flora

Glacijalna (borealna) flora - močvarna vegetacija tundre, na uzvišenjima, žbunaste cvetnice na čelu sa "borealnom ružom" (lat. Dryas octopetala), polarnom vrbom (lat. Salix polaris) i brezom (lat. Betula nana). Južno od tundri su mahovinaste i travnate stepe, a još južnije - pojas šuma. Topli tercijarni relikti posle ledenog doba očuvali su se na jugu Kavkaza: lat. Rhododendron laponicum raste u tropskoj Sijera Nevadi i severoistočnoj crnomorskoj oblasti, u zakavkazju. U Alpima i u srednjoj Evropi zadržao se do oko pre 100,000 godina.

[uredi] Kvartarna fauna

Mali je broj morskih mekušaca koji je uzumro u kvartaru. Neke vrste promenile su geografsko rasprostiranje, na pr. lat. Corbicula fluminalis, krajem srednjeg pleistocena (pre oko 128,000 god), povukla se iz Evrope Dunavom do Kaspijskog basena.

Sisari: