Proton

Iz projekta Википедија

Za ostale upotrebe, pogledajte Proton (višeznačna odrednica).

Proton
Klasifikacija
Subatomske čestice Fermion Hadron Barion Nukleon Proton
Svojstva
Masa: 938 MeV/c2 Naelektrisanje: 1.6 × 10−19 C Spin: 1/2 Kvark sastav: 1 Down, 2 Up

U fizici, proton (grčki protos = prvi) je subatomska čestica sa pozitivnim jediničnim naeletrisanjem od 1.6 × 10⁻¹⁹ kulona i masom od 938 MeV/c² (1.6726231 × 10⁻²⁷ kg, ili oko 1 800 puta većom od mase elektrona). Proton se smatra stabilnim, sa donjom granicom polu-raspad-a od oko 10³⁵ godina, mada neke teorije predviđaju da proton može da se raspadne. Proton je, poput neutrona, nukleon.

Atomsko jezgro najrasprostranjenijeg izotopa vodonika je samo jedan proton. Jezgra drugih atoma se sastoje iz protona i neutrona koje na okupu drži jaka nuklearna sila. Broj protona u jezgru određuje hemijska svojstva atoma i hemijski element kome pripada.

Proton je klasifikovan kao barion i sastoji se od dva Up (gore) kvarka i jednog Down (dole) kvarka, koji se takođe drže na okupu jakim nuklearnim silama, kojima posreduju gluoni. Antičestica protona je antiproton, koji ima istu količinu naelektrisanja kao proton, ali suprotnog znaka.

U hemiji i biohemiji, termin proton može da se odnosi na vodonikov jon. U ovom kontekstu, donor protona je kiselina, a akceptor protona je baza.

Sadržaj 1 Istorija 2 Tehnološke primene 3 Literatura 4 Vidi još 5 Spoljašnje veze

[uredi] Istorija

Proton je 1918. otkrio Ernest Raderford. On je zapazio da pri bombardovanju gasovitog azota alfa česticama svetlosni detektori pokazuju prisustvo vodonikovog jezgra. Raderford je zaključio da je jedino mesto odakle vodonik može da potiče - azot, i stoga azot mora sadržati vodonikovo jezgro. On je stoga zaključio da je vodonikovo jezgro, za koje je bilo poznato da ima atomski broj 1, elementarna čestica. Ovoj čestici je dao ime proton od grčke reči protos - "prvi".

[uredi] Tehnološke primene

Poput drugih elementarnih čestica proton poseduje spin. Ovo svojstvo je iskorišćeno u nuklearnoj magnetnoj rezonanciji (NMR spektroskopiji).

[uredi] Literatura

S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list, Beograd, 2004, str. 499.

[uredi] Vidi još

• Antiproton
• fizika čestica
• subatomska čestica
• neutron
• lanac proton-proton
• inhibitor protonske pumpe
• protonska terapija
• spisak čestica

[uredi] Spoljašnje veze

• Grupa za čestične podatke