Projektil
Projektil (lat. речи proicere — бацити) je fizičko telo ili složeno sredstvo namenjeno za gađanje nekog cilja. Najčešće je sastavni deo metka i jedini njegov deo koji nakon ispaljenja ostvaruje kontakt sa ciljem. Projektil u širem smislu može biti i svako čvrsto telo koje se putem bacanja ili putem pucnja dovodi u pokret, po putanji u kojoj je on prepušten samo sebi. Kod vatrenih oružja projektil je, kao i oružje za njegovo ispaljenje, izmišljen da usmrti ili izazove povređivanje i sve ostale uzgredne posledice u živim bićima (životinjama i ljudima) [1]. Prvobitni projektili koji su bili u vidu kuglica, kroz viševekovnu istoriju razvoja vatrenog oružja manjao je, u cilju postizanja najefikasnijeg dejsta, i svoj oblik i svoj sastav. Svi današnji jedinačni projektili imaju valjkast (cilindrični) oblik sa zaobljenim, kupolastim ili zašiljenim vrhom.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Prvi pokušaji primene projektila nastali su veoma davno još u praistoriji kada je čovek počeo sa korišćenjem kamenja kao sredstava za gađanje i i uništenje ciljeva, u cilju napada, odbrane ili pribavljanja hrane. Kako mu je ovaj materijal bio lako dostupan, jer se nalazio svuda u prirodi, nije bilo neophodno da on sa sobom nosi veće količine „projektila“. Nešto kasnije sa otkrićem baruta kamene projektile čovek je koristio i za ručno vatreno oružje a naročito za topove, jer mu je kamen bio pri ruci u toku opsade gradova kada je postojao problem snabdevanja municijom.
Pronalaskom baruta počelo je i konstruisanja prvog ručnog i drugog vatrenog oružja. Eksperimentisalo se sa različitim materijalima koji je trebalo da projektile načine sve ubitačnijim ili razornijim sredstvom u borbi protiv žive sile (vojnika i drugih branilaca i napadača) ili u lovu životinja. Kamene kugle ubrzo su zamenjene olovnim projektilima u obliku cilindra sa zašiljenim ili zaobljenim prednjim delom. Ovom promenom projektili su dobili veće ubrzanje, domet i razornu moć ali nisu poboljšala sigurnost pogotka. Tek pojavom vučenih cevi sa žlebovima koji projektile pri prolasku kroz cev dovode u stanje rotacije, postignuti su bolji rezultati pri pogodcima na većoj udaljenosti.
Za lično naoružanje, sve više počinje primena metalnih projektila, prvo od olova, koje je omogućavalo laku deformaciju, obradu i formiranje projektila zagrevanjem. Pojavom vučenih cevi i cevi sa rotacionim žlebovima, sve više se sa okruglih prelazi na cilindrične oblike projektila, sa zaobljenim, udubljenim ili zaoštrenim prednjim delom i primenom raznih materijala.
I danas se još uvek koristi olovo kao osnova za izradu projektila, ali se iz razloga boljeg balističkog delovanja ono kombinuje sa drugim metalima bakrom, niklom, čelikom ili legurama bakra sa niklom i bakra sa cinkom .
Vrste[uredi | uredi izvor]
Pored različitog oblika, a u zavisnosti od vrste oružja, različit je sastav projektila.
- Projektili za revolvere
Ovi projektili sačinjeni su od mekanog olova ili olova očvrslog s malo antimona ili kalaja. Ovi projektili se lako deformišu i rasparčavaju.
Projektili za puške i pištolje imaju sredinu od olova koje je pokriveno košuljicom od bakra, nikla, čelika ili legura bakra sa niklom i bakra sa cinkom [2].
- Ekspandirajući projektili
Postoje i specijalne vrste projektila, ekspandirajući projektili ili dum-dum projektili, prema nepravilnom ali odomaćenom nazivu u srpskom jeziku. Ovim projektilima nedostaje košuljica na vrhu, ili na njima postoje uzdužni zaseci, ili im je vrh izdubljen, usled čega se ovaj projektil u kontaktu sa tkivima tela deformiše i rasparčava, nanoseći ustreljenoj osobi teže povrede u odnosu na druge projektile.
Nije teško zamisliti kakva će biti izlazna rana nakon ekspandirajućeg projektila. U zoni ustrela, strelnok kanala i izlazne rane dolazi do delimičnog i potpunog razaranja mišićnog, potkožnog tkiva, krvnih sudova sa velikim radijalnim pukotinama u regionu izlazne rane. Ukoliko se još dese i povrede kostiju, takve povrede su po pravilu kompleksne a lomovi kostiju sa gubitkom koštanih fragmenata i sa malom verovatnoćom preživljavanja.
- Eksplozivni projektili
Postoje i pravi eksplozivni projektili koji sadrže eksplozivna sredstva, čije se dejstvo ispoljava nakon pogotka. Ovi projektili mogu biti:
- Takozvani trasirajući projektili, sa barijum-hidroksidom u sebi, koji stvara plamen.
- Zapaljivi projektili, u kojima se nalazi beli fosfor, koji se u dodiru sa vazduhom pali.
- Projektili za lovačke puške
Ovi prokektili u sebi sadrže olovnu sačmu različite veličine.
|
|
|
|
Vidovi dejstava projektila na telo[uredi | uredi izvor]
Prema Popovu projektili ispoljavaju četiri vida dejstava na telo kada se njihova kinetička energija pretvori u rad:
- Probojno dejstvo, koje nastaje kada je energija projektila velika. Usled probojnog dejstva delići tkiva na koji projektil nailazi biva izbijen i potpuno uništen, tako da na tom mestu zaostane rupast defekt.
- Dejstvo u vidu klina, nastaje kada je energija projektila smanjena, i tada tkiva bivaju jednostavno razmaknuta ili rascepljena.
- Dejstvo u vidu udara, ako je energija projektila toliko mala da ne može da savlada otpor tkiva, on deluje kao tupina zamahnutog mehaničkog oruđa.
- Razorno dejstvo, nastaje od projektila velike kinetičke energije, zatim kada dolazi do izražaja hidrodinamičko dejstvo, kod oštećene košuljice i deformisanog projektila i kod izvrtanja projektila.
Mehanizam nastanka ustrelne rane nanete projektilom[uredi | uredi izvor]
Prolaskom kroz tkivo, projektil prenosi deo svoje kinetičke energije na okolinu. Udarni talas, generisan kinetičkom energijom, odbacuje tkiva u svim pravcima oko projektila. Na ovaj način nastaje tzv., „privremena šupljina“ ustreline. Ona kod projektila velike kinetičke energije može biti i 30 do 40 puta veća od njega. U šupljini se stvara pozitivan vazdušni pritisak koji dostiže i do 100 atmosfera. Vreme trajanja šupljine je nekoliko milisekundi. Zbog cikličnog transfera kinetičke energije na okolna tkiva jedna od osobina ove šupljine su i njene pulzacije. Postepenim gubitkom kinetičke energije zrna dolazi i do postepenog prestajanja pulsacija. Značaj pulsacija „privremene šupljine“ je što naizmeničnim promenama pozitivnog i negativnog pritiska u njoj dolazi do usisavanja vazduha i okolnog stranog materijala u ranu. Ovim se i objašnjava primarna kontaminacija ustrelinih rana polimorfnom florom. Ovo i čini suštinsku razliku u načinu kontaminacije između strelnih povreda i mirnodopskih otvorenih povreda ili preloma. Ovakav način kontaminacije polimorfnom florom je od esencijalnog uticaja na osnovne principe hirurškog lečenja. Na stepen koštanih i mekotkivnih destrukcije i karakteristike ustreline utiču: balističke karakteristike projektila, karakteristike povređenog tkiva, razdaljine između vatrenog oružja i tela.[3].
Karakter ustreline u zavisnsosti od balističkih karakteristika projektila[uredi | uredi izvor]
Na stepen koštanih i mekotkivnih destrukcije i karakteristike ustrelina utiču sledeće balističke karakteristike: kinetička energija projektila, vrste oružja ili eksplozivne naprave.[3]:
Karakter ustreline u zavisnosti od kinetičke energije projektila[uredi | uredi izvor]
Efekti dejstva projektila na tkiva i obim razaranja prvenstveno zavise od veličine njegove kinetičke energije, dužine i oblika putanje zrna, oblika i stabilnosti zrna, upadnog ugla i udaljenosti tela od oružja. [4][5]. Osnovni faktor koji utiče na kvantitet i kvalitet obima razaranja živih tkiva je kinetička energija zrna.[6]. Velika kinetička energija omogućava projektilu ne samo da se probija na putu napred već i da protresa tkivo i okolinu. Ona se sa praktičnog aspekta izražava brzinu projektila izraženom brojem metara u sekundi. Svi projektili sa brzinom većom od 750 do 800 m/sek. imaju veliku kinetičku energiju. Efekat dejstva projektila na tkivo zavisi od količine energije koja se u momentu prodiranja projektila predaje tkivima. Količina te energije direktno je proporcionalna masi projektila i kvadratu brzine (m v2) [4][7].
Rotacija projektila velike kinetičke energije povećava njegovo trenje pri parolazu kroz tkiva, pri čemu tkiva bivaju iščupana i poneta do izvesne daljine. Ovakvim načinima delovanja tkiva se se ozleđuju na većem prostoru od veličine samog perojektila.
Karakter ustraline od vrste oružja ili eksplozivne naprave[uredi | uredi izvor]
Dugogodišnja praksa je pokazala da ustreline nastale projektilima velike kinetičke energije pradstavljaju specifičnu patološko morfološku strukturu. Sa aspekta morfologije strelnog kanala i delom načina lečenja, razlikuju se od rana nastalih projektilima male kinetičke energije. Veliku kinetičku energiju imaju projektili iz savremenih automatskih pušaka, mitraljeza i slično, dok malu kinetičku energiju imaju zrna iz revolvera, pištolja, klasičnih automata te delom iz karabina. Jasna i egzaktna granica između efekata ovog oružja ne postoji. Vrlo često, ako se radi o povređivanju iz apsolutne ili relativne blizine, projektili male kinetičke energije mogu dati isti efekat kao projektili velike kinetičke energije [8].
Metak iz lovačkog oružja koja se puni sačmom od olova različite veličine, nanosi ustreline koje imaju nešto drugojačije karakterisike. Sačma po izlasku iz oružja ide u masi sve do rastojanja od 270 sm a onda se rasipa, tako da se na telu povređene osobe može naći veći broj ulaznih otvora sa većim brojem strelnih kanala. Tako se na na rastojanju 4,5 od otružja nalazi veliki broj ulaznih otvora raspoređenih na prostoru prečnika 25 do 29 sm, na 9 metara 40 do 50 sm, a na 18 metara 75 sm. Sve navedene vrednosti su prosečne, i zavise od modela oružja. Rane od lovačkih pušaka imaju karakteristične ustreline [6]. U prostorima rana se često nalaze delovi punjenja čaure (čep, filc, karton itd)
Fragmenti eksplozivnih sredstava (mine, ručne bombe, kasetne bombe itd) imaju veliku kinetičku energiju u blizini mesta eksplozije i mogu naneti različite vrste povreda pored ustrelina (blast povrede, opekotine od plamena i korozivnih hemikalija-izjedine, i trovanja gasovima). Ustrelina fragmentima u principu nastaje od sitnih metalnih i čvrstih fragmenata. Početna brzina ovih fragmanta može biti i do 3.000 m/sek. Sa kvadratom rastojanja, njihova kinetička energija naglo pada [6].
naneta sačmom |
sa zrnom u srcu |
naneta sačmom |
|---|---|---|
|
|
|
Karakteristike ustrelina nanetih projektilom iz vatrenog oružja[uredi | uredi izvor]
U najvećem broju slučajeva ustreline su otvorene. One obuhvataju povrede mekih tkiva, unutrašnjih organa i povrede sa prelomima kostiju. Uobičajeno je da se ovi prelomi nazivaju »strelni prelomima«.
U odnosu na položaj projektila prilikom prodiranja kroz tkiva, ustreline mogu biti tangencijalne, ustrelne i prostrelne. Za ove poslednje, karakterističan je ulazni i izlazni otvor sa strelnim kanalom. On nije uvek pravolinijski, već je često nepravilan, zbog promene pravca projektila i dejstva sekundarnih projektila.
Kod ustrelnih rana sva količina energije se troši na stvaranje privremene šupljine, dok je kod prostrelnih rana količina energije koja se predaje tkivima jednaka razlici energije koju projektil ima pri ulazu i izlazu iz tkiva.
Karakteristike ustrelina nanetih projektilom u obliku fragmenta[uredi | uredi izvor]
Za ustreline nastale fragmentima minsko eksplozivnih sredstava karakterističan je i tzv., minsko - blastni efekat, nastao dejstvom „udarnog talasa“. On se prenosi vazduhom, vodom i čvrstom podlogom (solid blast). Savremena eksplozivna oružja konstruišu se tako, da fragmentiraju u veliki broj malih parčadi. U ovoj tehnologiji najdalje se otišlo u konstruisanju kasetnih bombi.
Ustreline nanesene eksplozivnim sredstvima često se karakterišu traumatskim amputacijama, konkvasacijom, multiple i kombinovane povrede.
Postoje izražene morfološke karakteristike između strelnih kanala povreda nanesenih zrnima i fragmentima minskoeksplozivnih sredstava.[9]. Ove ustreline se odlikuju velikim defektima kože i potkožnog tkiva, raskidima mišića i nepravilnim dubokim džepovima koji sadrže sekundarne projektile. U odnosu na povrede nastale zrnima, ove su rane češće ustrelnog tipa sa pratećim povredama velikih krvnih sudova i živaca. Ovi uslovi predstavljaju veoma pogodnu sredinu za razvoj infekcija i to u prvom redu anaerobnih.
Galerija ustrelina nastalih dejstvom projektila[uredi | uredi izvor]
-
Prostrelna rana butine -
Vađenje projektila iz ustreline -
Ustrelina u predelu trbuha -
Ruptura poglavine nastala dejstvom projektila -
Ustrelina noge sa blast povredom
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Piščević S., Đuknić M., Arneri V.: Ratne povrede, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1980; 49-69
- ^ Nikolić D. Ratne povrede ekstremiteta, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.
- ^ a b Nikolić D. Ratne povrede ekstremiteta, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.
- ^ a b Jovanović Ž.: Lečenje strelnih preloma u opštenarodnom odbrambenom ratu. Disertacija. Vojnomedicinska akademija Beograd 1980 godine
- ^ Ezz A.E.: Medical Knowledge-An Important Factor in Disarmament Negotiations and Increased International Cooperation. J Trauma 28 (1): 1- 4; 1988.
- ^ a b v „Penetration Index and Energy”. GrossWildJagd - Big Game Hunting. Pristupljeno 20. 8. 2010.
- ^ Piščević S., Đuknić M., Arneri V.: Ratne povrede, U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1980; 49-69
- ^ a b The .375 H&H MagnumVelocity vs. Penetration African Hunter Vol. 6 No. 6 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2012) Pristupljeno 27. 4. 2013
- ^ Wang Z., Tang C, Chen X., Shi T.: Early Pathomorphologic Characterislics of Wound Track Caused by Fragments. J Trauma 28 (1): 89 - 95; 1988
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
