Rene Magrit

Rene Magrit
Magritov portret ispred njegove slike Hodočasnik, koju je snimio Lotar Vole 1967.
Puno ime	René Magritte
Ime po rođenju	René François Ghislain Magritte
Datum rođenja	(1898-11-21)21. novembar 1898.
Mesto rođenja	Lesin, Belgija
Datum smrti	15. avgust 1967.(1967-08-15) (68 god.)
Mesto smrti	Brisel, Belgija
Državljanstvo	belgijsko
Zanimanje	slikar

Rene Magrit (Lesin, 21. novembar 1898 — Brisel, 15. avgust 1967) bio je belgijski slikar. U umetničkom radu bio je naklonjen prevashodno nadrealističkom stilu. Poznat po predstavljanju običnih stvari u nadrealnom kontekstu, Magrit je stvorio sintezu horora, komedije i misterije, podstičući najrazličitija tumačenja njegovih dela. Predstavljao je jednog od najistaknutijih nadrealističkih slikara i veoma je uticao na kasnije likovne pravce i poimanje vizuelne umetnosti.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Rene Magrit je rođen u Lesinesu u Belgiji 1898. godine. Otac mu je bio Leopold Magrit, krojač i trgovac, a majka Regina koja se udavila kada je Rene imao samo 14. godina.Mnogi istoričari umetnosti i Magritovi biografi povezuju smrt njegove majke sa reprezentacijama ljudskog lica koje zaklanja određeni predmet, prisutne kao motiv na mnogim njegovim slikama. Neki su prihvatali narativ po kome je mladi Magrit prisustvovao izvlačenju tela njegove majke iz reke, tokom čega joj je deo haljine prekrivao lice. Ta priča je navodno potekla od porodične služavke, ali se i dalje takvi motivi na njegovim slikama dovode u vezu sa smrću Regine Magrit.Neki autori smatraju da se trauma iz detinjstva kakvu je proživeo Magrit ne treba uzimati za glavnu prizmu tumačenja njegovih slika, ističući kako takav pristup nižno dovodi do pojednostavljenog shvatanja njegove estetike i dela.

Magrit je 1916. godine otišao u Brisel, da bi tamo otpočeo svoje likovne studije na Kraljevskoj Akademiji Lepih Umetnosti, koje će pohađati do 1918.Samo školovanje ga nije previše zainteresovalo, ali je bio izložen novim stremljenjima u tadašnjem slikarstvu, pre svega futurizmu i kubizmu. Nakon kratkotrajnog iskustva u likovnoj akademiji, Magrit se neko vreme bavio crtanjem plakata i skica u funkciji dizajnera koju je obavljao za jednu firmu.

Karijera

Jedan od formativnijih uticaja jeste onaj koji je na mladog Magrita izvršio Đorđo de Kiriko. Pogotovu se u tom kontekstu navodi reprodukcija de Kirikove slike Ljubavna pesma (1914) koja je opčinila Magrita svojim kontrastom i suprotsavljenošću klasičnih elemenata modernim (klasična bista i gumena rukavica) kao i nejasnom granicom između sna i jave, sa čime se slika poigrava. Svi ti elementi će postati neke od prepoznatljivijih odlika nadrealizma kao umetničkog pravca, kojima će u slikarstvu veoma doprineti Magritovo stvaralaštvo.Uticaji de Kirika se ogledaju i u premeštanju akcenta sa formalnih problema slikarstva, na poetični sadržaj, predstavljen iluzionističkim stilom, koji je Magrit primenjivao u većini svojih dela.

Obmana slika (1928-1929)

Magrit je svoju prvu samostalnu izložbu održao 1926. godine u Briselu. Likovni kritičari toga doba nisu prvobitno imali pozitivne reakcije na Magritovo delo, i on se sa zajedno sa svojom ženom naredne godine preselio u Pariz. Pariz koji je predstavljao centar umetničkog života u Evropi krajem 19. i početkom 20. veka, ponudio je Magritu nove mogućnosti kada je razmena estetskih uticaja i pogleda na umetnost u pitanju. Tamo je upoznao neke od vodećih figura nadrealističkog pokreta, koji je tada bio u nastajanju, kao što su pesnik Andre Breton i slikar Maks Ernst.U tom periodu Magrit će naslikati jedno od svojih najpoznatijih dela, kada 1929. godine u nadrealističkom maniru bude dovodio u pitanje autoritet verbalnih i vizuelnih mogućnosti reprezentacije stvarnosti, delom pod nazivom „Obmana slika.”Čuvena je rečenicica koju je Magrit smestio ispod lule prikazane na slici, a koja glasi „ovo nije lula” koja najbolje oslikava težnje nadreaslitičke umetnosti, kada je koncipiranje stvarnosti na umetničkom delu u pitanju. Navedena rečenica, kao i sama slika postali su jedan od najprepoznatljivijih simbola nadrealističkog pravca u slikarstvu i umetosti uopšte.

Magrit je 30-tih godina doživeo uspon i veću popularnost. Izlagao je 1936. u Njujorku, naredne 1937.godine naslikao je jedno od svojih najpoznatijih dela „Zabranjena reprodukcija” a 1938. godine je izlagao u Londonu. Što je sve uticalo na veliki porast vidljivosti umetnika do tada poznatog pre svega u krugovima evropskih nadrealista. Tih godina se aktivnije politički angažovao učlanivši se u Komunističku partiju, iako ga je sopstveni individualizam sprečavao da se dalje agnažuje, ostao je privržen ideji komunizma do kraja života. Raskid sa Bretonom nastupio je za Magrita nakon Drugog svetskog rata. Pre svega zbog Magritove odluke da ostane u Belgiji tokom nemačke okupacije.Tokom 40-tih godina Magrit je stvarao u „renoarovskoj” fazi, što odudara od njegovih pogleda, sa obzrirom da se celog života držao prevashodno iluzionističkog stila. Taj period njegovog stvaralaštva odlikuje se impresionističkim stilom, najbolje reprezentovanim na „Zabranjenom univerzumu”.

Nastavio je aktivno da slika i izlaže širom sveta tokom pedesetih i šezdesetih, kada počinje da vrši sve veći uticaj na mlađe generacije umetnika, koji formulišu nove poglede i pokrete u domenu likovne umetnosti. Iz tog perioda potiču neka od estetski i misaono najintrigantnijih dela. Kao što su čuvena „kiša” uniformno obučenih i bezličnih ljudi,karakterističnih za celokupno Magrtiovo slikarstvo, koja zasipa grad koji se nazire u pozadini „Golkonda” (1953) ili u istom maniru prikazan anonimni čovek, sa jabukom koja mu prekriva lice „Sin čoveka” (1964) takođe motiv karakterističan za celokupni opus, autobiografskog tipa, jedini takav slučaj koji je sam Magrit na taj način okaraktersiao.

Rene Magrit je preminuo 15. avgusta 1967. godine u 68. godini života. Radi baštinjenja njegovog stvaralaštva, koje ima opšti značaj za razvitak slikarstva u 20. veku, 2009. godine je otvoren Magrit Muzej u Briselu.

Uticaj

Rene Magrit je ostvario izuzetan uticaj na slikarstvo i vizuelne umetnosti 20. veka. Gotovo je nezaobilazan faktor kada je nadrealističko slikarstvo u pitanju, iako nije prihvatao sve elemente nadrealizma. U poimanju nadrealnog u likovnim umetnostima dao je ogroman doprinos, koji se meri sa uticajima slikara kao što su Salvador Dali ili Maks Ernst. Njegov širi međunarodni uticaj u svetu umetnosti je najviše došao do izražaja šezdesetih godina 20. veka. To je period nastanka pravaca kao što je pop art, koji su se ugledali na svoje nadrealističke i dadaističke prethodnike. Svi značajniji predvodnici pop art pokreta su navodili uticaj ili na neki način referirali na Magrita, uključujuči umetnike kao što su: Endi Vorhol, Džasper Džons i Roj Liktenstajn.Veoma uticajan postmodernistički pravac koji crpi inspiraciju iz Magritovog dela jeste konceptualna umetnost. Pogotovu je u okvirima konceptualne umetnosti akcentovan značaj koji je Magrit na svojim slikama pridavao rečima. Tačnije njegova „lingvistička koncepcija” umetnosti, shvatanje koje rečima pridaje podjednak značaj kao i vizuelnim simbolima, kada je likovna umetnost u pitanju.

Vidi još

• Nadrealizam
• Modernizam
• Belgijski slikari
• Maks Ernst
• Salvador Dali

Literatura

• Alden, Todd (1999). The Essential Magritte. Two Editions. ISBN 0-7607-8567-8. 
• Allmer, Patricia (2019). René Magritte. London: Reaktion Press. 
• Allmer, Patricia (2017) This Is Magritte London: Laurence King. ISBN 9781780678504
• Allmer, Patricia (2009). René Magritte - Beyond Painting. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7928-3. 
• Allmer, Patricia (2007), 'Dial M for Magritte' in "Johan Grimonprez - Looking for Alfred", eds. Steven Bode and Thomas Elsaesser, London: Film and Video Umbrella.
• Allmer, Patricia (2007), 'René Magritte and the Postcard' in "Collective Inventions: Surrealism in Belgium Reconsidered", eds. Patricia Allmer and Hilde van Gelder, Leuven: Leuven University Press.
• Allmer, Patricia (2007) 'Failing to Create - Magritte, Artistry, Art History' in From Self to Shelf: The Artist Under Construction, ed. William May, Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.
• Allmer, Patricia (2006) 'Framing the Real: Frames and the Process of Framing in René Magritte's Œuvre', in Framing Borders in Literature and Other Media, eds. Walter Bernhart and Werner Wolf, Amsterdam: Rodopi.
• Bertolucci, Bernardo; Gérard, F. S.; Kline, T. J. (2000). Bernardo Bertolucci: Interviews. Jackson: Miss. ISBN 1-57806-205-5. 
• Calvocoressi, Richard (1990). Magritte. New York: Watson-Guptill. ISBN 0-8230-2962-X. 
• Fragola, Anthony; Smith, Roch C. (1995). The Erotic Dream Machine: Interviews with Alain Robbe-Grillet on His Films. SIU Press. ISBN 0-8093-2004-5. 
• Kaplan, Gilbert E.; Baum, Timothy (1982). The Graphic Work of René Magritte. Two Editions. ISBN 0-686-39199-3. 
• Levy, Silvano (1997). Surrealism: Surrealist visuality. Edinburgh: Keele University Press. ISBN 1-85331-193-6. 
• Levy, Silvano (2015). Decoding Magritte. Bristol: Sansom & Co. ISBN 9781906593957. 
• Levy, Silvano (1996) 'René Magritte: Representational Iconoclasm', in Surrealist Visuality, ed. S. Levy, Keele University Press. ISBN 1-85331-170-7.
• Levy, Silvano (2012) 'Magritte et le refus de l'authentique', Cycnos, Vol. 28, No. 1 (July 2012), pp. 53–62. ISBN 978-2-296-96098-5.
• Levy, Silvano (2005) 'Magritte at the Edge of Codes', Image & Narrative, No. 13 (November 2005), Magritte at the Edge of Codes by Silvano Levy Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. фебруар 2021) ISSN 1780-678X.
• Levy, Silvano (1993) 'Magritte, Mesens and Dada', Aura, No. 1, 11 pp. 31 41. ISSN 0968-1736.
• Levy, Silvano (1993) 'Magritte: The Uncanny and the Image', French Studies Bulletin, No. 46, 3 pp. 15 17. ISSN 0262-2750.
• Levy, Silvano (1992) 'Magritte and Words', Journal of European Studies, Vol. 22, Part 4, No. 88, 19 pp. 313 321. ISSN 0047-2441.
• Levy, Silvano (1992) 'Magritte and the Surrealist Image', Apollo, Vol. CXXXVI, No. 366, 3 pp 117 119. ISSN 0003-6536.
• Levy, Silvano (1990) 'Foucault on Magritte on Resemblance', Modern Language Review, Vol. 85, No.1, 7 pp. 50 56. ISSN 0026-7937.
• Levy, Silvano (1981) 'René Magritte and Window Display', Artscribe International, No. 28, 5 pp. 24 28. ISSN 0309-2151.
• Levy, Silvano (1992) 'This is a Magritte', The Times Higher Education Supplement, No. 1,028, 17 July 1992, 1 p. 18. ISSN 0049-3929.
• Meuris, Jacques (1991). René Magritte. Cologne: Benedikt Taschen. ISBN 3-8228-0546-7. 
• Roisin, Jacques (1998). Ceci n'est pas une biographie de Magritte. Bruxelles: Alice Editions. ISBN 2-930182-05-9. 
• Spitz, Ellen Handler (1994). Museums of the Mind. Yale University Press. ISBN 0-300-06029-7. 
• Sylvester, David (1992). Magritte. Abrams. ISBN 0-500-09227-3. 
• West, Shearer (1996). The Bullfinch Guide to Art. UK: Bloomsbury Publishing Plc. ISBN 0-8212-2137-X. 

Спољашње везе

• Фондација Магрит
• Биографија и дела Рене Магрита Архивирано на сајту Wayback Machine (9. januar 2015)
• Rene Magrit Muzej u Briselu
• Rene Magrit at the Museum of Modern Art
• Magritte at Artcyclopedia
• René Magritte: The Pleasure Principle – Exhibition at Tate Liverpool, UK 2011 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. februar 2012)
• Musée Magritte Museum at Brussels
• A visit to the Musée Magritte Museum
• Patricia Allmer, "La Reproduction Interdite: René Magritte and Forgery" in Papers of Surrealism, Issue 5, Spring 2007.
• Video prikaz najznačajnijih radova Rene Magrita