Hamfri Dejvi

Hamfri Dejvi
Hamfri Dejvi
Lični podaci
Datum rođenja	(1778-12-17)17. decembar 1778.
Mesto rođenja	Penzans, Velika Britanija
Datum smrti	29. maj 1829.(1829-05-29) (50 god.)
Mesto smrti	Ženeva, Švajcarska
Naučni rad
Polje	fizika

Hamfri Dejvi (engl. Sir Humphry Davy, 1st Baronet; Penzans, 17. decembar 1778 — Ženeva, 29. maj 1829), engleski hemičar i fizičar, predsednik britanskog kraljevskog društva (akademije nauka). Zaslužan je za mnoga otkrića u hemiji. Jedan je od vodećih naučnika Prve industrijske revolucije. Izumom Dejvijeve svetiljke smanjio se broj nesreća u rudnicima. Uspeva da elektrolizom razdvoji hemijske elemente. Dokazao je da je dijamant ugljenik. Stvorio je naprednu teoriju o kiselinama.

Godine 1799, on je eksperimentisao sa azotsuboksidom i bio zapanjen kako ga to stimulisalo da se smeje, te ga je nadimak nazvao „smejući gas” i napisao o njegovim potencijalnim anestetičkim svojstvima u ublažavanju bolova tokom operacija. Takođe je izumeo Dejvijevu lampu i vrlo rani oblik lučne lampe.

Dejvi je bio baronet, predsednik Kraljevskog društva (PRS), član Kraljevske irske akademije (MRIA) i član Geološkog društva (FGS). Bercelijus je smatrao da je Dejvijevo delo Bekerijanska predavanja iz 1806, sa naslovom O nekim hemijskim agensima elektriciteta „jedan od najboljih memoara koji je ikada obogatio teoriju hemije”.

Obrazovanje, šegrtovanje i poezija

Dejvi je rođen u Penzansu, Kornvol, u Kraljevini Velika Britanija 17. decembra 1778. godine, kao najstarije od petoro dece Roberta Dejvija, drvorezbara i njegove supruge Grejs Milet. Dejvijev brat Džon je napisao, da se društvo njihovog rodnog grada odlikovala „gotovo neograničena lakovernost kojom se poštovalo natprirodno i čudovišno ... Među srednjim i višim klasama bilo je malo ukusa za književnost, a još manje za nauku ... Lov, pucanje, rvanje, borba petlova, koji su se uglavnom završavali pijanstvom, bili su ono što ih je najviše oduševljavalo”. U uzrastu od šest godina, Dejvi je poslat u gimnaziju u Penzansu. Tri godine kasnije, njegova porodica se preselila u Varfel, blizu Ludgvana, a potom je Dejvi tokom semestara boravio kod Džona Tonkina, njegovog kuma i kasnije staratelja. Napuštajući gimnaziju u Penzansu 1793, Tonkin je platio da Dejvi pohađa Gimnaziju Truro 1793, da bi završio svoje obrazovanje kod sveštenika Kadua, koji je u pismu Dejvisu Gilbertu suvo rekao: „Nisam mogao da razaznam sposobnosti po kojima se kasnije toliko isticao”. Uprkos toga, Dejvi je zabavljao svoje školske prijatelje pisanjem poezije i pričanjem priča iz Hiljadu i jedne noći. Osvrćući se na svoje školske dane, Dejvi je u pismu majci napisao: „Učenje prirodno je istinsko zadovoljstvo; koliko je žalosno što je u većini škola to učinjeno bolnim.” Dejvi je izjavio: „Smatram da srećno što sam bio prepušten sebi kao dete i što nisam bio stavljen u nikakav poseban nastavni plan ... Ono što jesam, napravio sam sam.” Dejvijev brat hvali njegovu „prirodnu energiju”: „pripadalo je, međutim, njegovom umu, to se ne može osporiti, istinski kvalitet genija, ili moć intelekta koja uzdiže svog vlasnika iznad gomile”.

Smatra se da je bio inspiracija za roman Frankenštajn ili moderni Prometej.

Naučni doprinosi

Separacija soli

Hamfri je uživao u svom statusu, a njegova predavanja su privlačila veliki broj slušalaca. Postao je poznat po svojim eksperimentima sa fiziološkim akcijama izvesnih gasova, uključujući gas za smejanje (azotni oksid). Postao je i zavisan o tom gasu. Kasnije je oštetio oko prilikom eksperimenata sa azotnim trihloridom.

Postao je profesor instituta akademije nauka. Aleksandro Volta je 1800. uveo prvi put električnu bateriju. Dejvi je koristio bateriju za separaciju soli u postupku koji se danas naziva elektroliza. Sa mnogo baterija u seriji, mogao je 1807. godine da razdvoji elementarni kalijum i natrijum. Već 1808. godine uspeva da dobije elementarni kalcijum, stroncijum, barijum i magnezijum. Proučavao je energiju, koja je potrebna da se razlože te soli, što je sad polje elektrohemije.

Ser Hamfri Dejvi

Dokaz da je dijamant ugljenik

Postao je vitez 1812. godine. Oktobra 1813. putuje u Francusku, zajedno sa svojim asistentom Majklom Faradejem. Dobio je medalju od Napoleona Bonaparte za svoj rad na području elektrohemije. U Parizu je zamolio Ge-Lisaka da ispita jednu misterioznu supstancu, koju je izolovao Bernar Kurtoa. Dejvi je pokazao da je to element, a ta supstanca je bila jod. Posle putuje u Italiju. U Firenci je 27. marta 1814. uz pomoć Faradeja i pomoću sunčeve svetlosti zapalio dijamant i time je dokazao da je sastavljen od čistog ugljenika. U Milanu se 17. juna sreće sa Aleksandrom Voltom i nastavlja put prema Đenovi. Posle putuje u Minhen, pa se vraća u Italiju preko Venecije.

Dejvijeva svetiljka

Po povratku u Englesku 1815. stvorio je bezbednu rudarsku svetiljku, nazvanu Dejvijeva svetiljka. Ta svetiljka se počela koristiti u rudnicima i bitno je smanjila broj nesreća u rudnicima. Postoje dokazi da je Džordž Stivenson u isto vreme napravio svetiljku kad i Dejvi.

Kiseline

Pokazao je da se kiseonik ne može dobiti od materije, koja se tada nazivala oksid sone kiseline, a zapravo se pokazalo da je ta materija element, koga je nazvao hlor. Hlor je otkrio Karl Šel 36 godina pre Dejvija, ali nije bio publikovao svoje otkriće. To otkriće je pobilo Lavoazjeovu definiciju kiselina kao jedinjenja kiseonika.

Dejvi je 1815. pretpostavio da su kiseline supstance, koje sadrže zamenljivi vodonik, odnosno vodonik koji može biti delomično ili potpuno zamenjen metalom. Kada kiseline reaguju sa metalom stvaraju se soli od tih kiselina. Baze su supstance, koje reaguju sa kiselinom formirajući soli i vodu. Te definicije su bile dobre gotovo celi vek. Kasnije su zamenjene novom Braunsted Lovrijevom teorijom kiselina i baza.

Katodna zaštita

Predložio je 1824. stavljanje komada gvožđa na bakarnu kobilicu broda, što je predstavljalo prvi primer katodne zaštite. Time je sprečena korozija bakra, a onemogućeno je i korisno delovanje bakarnih soli na morske organizme, koji su se jače vezali za brod.

Postao je 1818. predsednik britanske akademije nauka. Zdravlje mu je bilo narušeno udisanjem različitih hemikalija. Umro je u Ženevi. Njegov asistent Majkl Faradej je kasnije poboljšao njegov rad, a postao i poznatiji od njega. Sa Faradejem se posvađao i optužio ga za plagijat, tako da je Faradej obustavio svoja istraživanja elektromagnetizma, sve do Dejvijeve smrti.

Publikacije

• — (1800). Researches, Chemical and Philosophical; Chiefly Concerning Nitrous Oxide, or Dephlogisticated Nitrous Air, and Its Respiration. Bristol: Biggs and Cottle. Arhivirano iz originala 18. 9. 2016. g. Pristupljeno 18. 9. 2016. 
• — (1812). Elements of Chemical Philosophy. London: Johnson and Co. ISBN 978-0-217-88947-6. 
• — (1813). Elements of Agricultural Chemistry in a Course of Lectures. London: Longman. 
• — (1816). The Papers of Sir H. Davy. Newcastle: Emerson Charnley. 
• — (1827). Discourses to the Royal Society. London: John Murray. 
• — (1828). Salmonia or Days of Fly Fishing. London: John Murray. 
• — (1830). Consolations in Travel or The Last Days of a Philosopher. London: John Murray. 
• Davy, John (1839—1840). The Collected Works of Sir Humphry Davy. London: Smith, Elder, and Company. ISBN 978-0-217-88944-5. 

Literatura

• Hardman, Jonathan G. (2017). Oxford Textbook of Anaesthesia. Oxford University Press. str. 529. 
• Berzelius, J. J.; trans. A. Jourdan and M. Esslinger. Traité de chimie (na jeziku: French). 1 (trans., of experimental science. izd.). str. 169. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Davy, Humphry (januar 1821). „Some Observations and Experiments on the Papyri Found in the Ruins of Herculaneum”. Philosophical Transactions. 111: 191—208. doi:10.1098/rstl.1821.0016. 
• Fullmer, June Z. (1969). Sir Humphry Davy's Published Works. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-80961-1. 
• Hartley, Harold (1960). „The Wilkins Lecture. Sir Humphry Davy, Bt., P.R.S. 1778–1829”. Proceedings of the Royal Society A. 255 (1281): 153—180. Bibcode:1960RSPSA.255..153H. JSTOR 2413906. doi:10.1098/rspa.1960.0060. 
• Hartley, Harold (1966). Humphry Davy. London: Nelson. ISBN 978-0-85409-729-6. 
• Holmes, Richard (2008). The age of wonder. New York: Vintage Books. ISBN 978-1-4000-3187-0. 
• Knight, David (1992). Humphry Davy: Science and Power. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-631-16816-4. 
• Lamont-Brown, Raymond (2004). Humphry Davy, Life Beyond the Lamp. Stroud: Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-3231-8. 
• Partington, J. R. (1964). History of Chemistry. 4. London: Macmillan. str. 29—76. 
• Treneer, Anne (1963). The Mercurial Chemist: a Life of Sir Humphry Davy. London: Methuen. 
• Pratt, Anne (1841). „Sir Humphrey Davy”. Dawnings of Genius. London: Charles Knight and Company. 
• Amin, Wahida (2013). The Poetry and Science of Humphry Davy. (PDF) (Unpublished PhD thesis, University of Salford, UK). 
• Jay, Mike (8. 8. 2014). „"O, Excellent Air Bag": Humphry Davy and Nitrous Oxide”. The Public Domain Review. Open Knowledge Foundation. 4 (16). 
• Roberts, Jacob (2017). „High Times”. Distillations. 2 (4): 36—39. Pristupljeno 22. 3. 2018. 

Spoljašnje veze

• Humphry Davy na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Hamfri Dejvi na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• The Collected Works of Humphry Davy
• Journal of a Tour made in the years 1828, 1829, through Styria, Carniola, and Italy, whilst accompanying the late Sir Humphry Davy by J. J. Tobin (1832)
• Humphry Davy, Poet and Philosopher by Thomas Edward Thorpe, New York: Macmillan, 1896
• Young Humphry Davy: The Making of an Experimental Chemist by June Z. Fullmer, Philadelphia: American Philosophical Society, 2000
• BBC – Napoleon's medal 'cast into sea'
• „Archival material relating to Hamfri Dejvi”. UK National Archives.