Азотсубоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азотсубоксид
Други називи Азот (I)-оксид
Идентификација
CAS регистарски број 10024-97-2
MeSH Nitrous+oxide
АТЦ N01AX13
Својства
Молекулска формула N2O
Моларна маса 44.0128 g/mol
Агрегатно стање безбојан гас
Густина 1222.8 kg m-3 (течност)
1.8 kg m-3 (гас)
Тачка топљења

-90.86 °C (182.29 K)

Тачка кључања

-88.48 °C (184.67 K)

Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) линеаран
Диполни момент 0.166D
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 +82.05
Фармакологија
Начини употребе Инхалација
Метаболизам 0,004 %
Време полу-уклањања из организма 5 минута
Екскреција респирација
Опасност
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
OX
Р-ознаке R8
С-ознаке S38
Сродна једињења
Сродна једињења Азот (II)-оксид, Азот (III)-оксид, Азот (IV)-оксид, Азот (V)-оксид, Азотна киселина, Азотаста киселина



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Опште карактеристике[уреди]

  • Молекулска формула му је N_2O.
  • Познатији је као „гас смејавац“, јер изазива такву реакцију код човека.

Особине[уреди]

  • Азот-субоксид је безбојан, нетоксичан и незапаљив гас благо сладуњавог укуса, тежи од ваздуха 1,5 пута.
  • На обичној температури је врло стабилан, али на повишеним температурама има јако оксидационо дејство, јер се на температурама изнад 400 °C разлаже на кисеоник и азот.[1][2]

Примена[уреди]

  • Основна примена азот-субоксида је у медицини као анестетика, јер је најмање токсичан од свих познатих општих анестетика.
  • Обично се примењује у облицима комбиноване инхалационе анестезије.
  • Поред основне примене у медицини, азот-субоксид се користи и као потисни гас (пропелант) за аеросол паковања у прехрамбеној индустрији (шлаг, сируп, концентрат кафе) као и за фармацеутске и козметичке препарате.
  • Има примену и у ауто-тркама. Код аутомобила са мотором са унутрашњим сагоревањем азот-субоксид се користи као средство за повећање перформанси мотора. Он сам по себи није запаљив, али се на високим температурама лако распада и тако у мотор уноси више кисеоника, чиме омогућава боље и брже сагоревање горива. Међутим, поред тога што помаже, он и одмаже, јер коришћење азот-субоксида у обичним моторима може довести до њиховог уништења. Само добро ојачани и модификовани (фризирани) мотори могу поднети снагу коју им даје азот-субоксид.

Извори[уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]