Прича о радницима у винограду
Прича о радницима у винограду (или прича о великодушном послодавцу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у Јеванђељу по Матеју.
Прича говори о томе како је послодавац исплатио исту дневницу радницима који су дошли касније и радили мање као и онима који су од јутра радили у винограду. Уобичајено тумачење је да свако ко прихвати позив Краљевства Божјег, без обзира колико касно, добија награду једнаку онима који су најдуже верни.
Прича[уреди | уреди извор]
Јеванђеље по Матеју преноси следећу Исусову алегоријску причу:
Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени, и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако. И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени? Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград.
А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих. И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу. А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби. Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?
Тако ће последњи бити први и први последњи.
— Исус у Јеванђељу по Матеју, глава 20:1–16 (превод Емилијан Чарнић)
Тумачења[уреди | уреди извор]
Динар је у ствари антички денариус, сребрни новчић који је у Исусово време био уобичајена радничка дневница. Прича се ослања на сагласност публике да је ово фер надница за читав дан рада.[1]
Радници у винограду су били сиромаси који раде као привремени пољопривредни радници током жетве.[2] Друга смена се прикључила око „трећег часа“, што је по јеврејском бројању девет часова ујутро; даље: шести час је подне, а једанаести час је пет сати после подне.[2] Послодавац види да су они сиротиња и да је свима потребна пуна дневница да прехране своје породице.[1][2] Плаћање увече следи старозаветне смернице:[1]
За разлику од рабинских прича сличне тематике, ова прича наглашава Божију незаслужену милост, пре него у било ком смислу „зарађивање“ Божје наклоности.[1][2] Из овог разлога је слична причи о блудном сину.[1] Парабола је често тумачена у смислу да чак и они који се касније покају у животу стичу једнаку награду, заједно са онима који су преобраћени раније. Алтернативна интерпретација идентификује ране раднике као Јевреје, од којих неки оспоравају касније придошлима једнаку добродошлицу у Краљевству Божјем.[3]
Поводом расправе о идентитету радника у винограду Арланд Хултгрен пише:
| „ | Док тумачимо и примењујемо ову причу, неминовно се јавља питање: Ко су радници једанаестог часа у наше време? Ми можда желимо да их именујемо као преобраћенике на самрти или као особе обично презрене од дугогодишњих ветерана и оних ватренијих у верској посвећености. Али најбоље је не сужавати поље исувише брзо. На дубљем нивоу, сви смо ми радници једанаестог часа; сви смо ми почасни гости Бога у краљевству. Заиста није неопходно одлучити ко су радници једанаестог часа. Поента приче – и на нивоу Исуса и Матејевог јеванђеља уопште – је да Бог спасава по милости, а не због наше достојности. То важи за све нас.[4] | ” |
Исламска традиција[уреди | уреди извор]
Нешто другачију причу, вероватно изведену из ове новозаветне[5], је користио исламски пророк Мухамед у својим беседама:
Ваш пример и пример народа двају Књига је као пример човека који је запослио неке раднике и питао их: `Ко ће радити за мене од јутра до поднева за један сребрни новчић?` Јевреји су прихватили и радили. Потом је упитао: `Ко ће радити за мене од поднева до поподневне молитве за један сребрни новчић?` хришћани су прихватио и радили. Он тада рекао: `Ко ће радити за мене од поподне до заласка сунца за два сребрна новчића?` Ви, муслимани сте прихватили понуду. Јевреји и хришћани су се наљутили и рекли: `Зашто да радимо више и добијемо мању плату?`Бог рече: `Да ли сам ускратио нешто од вашег права?` Они одговорише не. Он рече: `То је мој благослов, који дарујем коме год желим.`
— Мухамед у Сахих Бухари 3:468, 469; 1:533; 4:665
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
- ^ а б в г Keener, Craig S. (1999). A Commentary on the Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 481—484. ISBN 978-0-8028-3821-6.
- ^ Оба тумачења се разматрају у Matthew Henry's Complete Commentary on the Whole Bible (1706).
- ^ Hultgren, Arland J. (2002). The Parables of Jesus: A Commentary. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 43. ISBN 978-0-8028-6077-4.
- ^ Guillaume, Alfred (2003). Traditions of Islam: An Introduction to the Study of the Hadith Literature 1924. Kessinger Publishing. стр. 140. ISBN 978-0-7661-5959-4.
Литература[уреди | уреди извор]
- France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
