Ђорђе М. Павловић
Ђорђе М. Павловић (1838 – 1921) био је српски политичар, универзитетски професор, судија и академик.
Дипломирао је право на Универзитету у Паризу 1862. и вратио се у Кнежевину Србију да предаје право на Великој школи у Београду од 1864. до 1871. године.
Павловић је био суоснивач Смедеревске кредитне банке, а касније је у више мандата био председник Касационог суда Србије и министар у Влади.[1][2]
Краљ Милан Обреновић одликовао га је Орденом Таковског крста.[3]
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Хипотекарно право у Кнежевини Србији[4]
- О обавезностима и уговорима уопште
- Објашњење грађанског закона о јамству
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Srpska kraljevska akademija (1906). Godišnjak. unknown library. U Kralj. srpskojdržavnoj štampariji.
- ^ Тодоровић, Жељко (2017-04-28). „Ђорђе Павловић”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.
- ^ „7 nepravedno zaboravljenih Srba”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Хипотекарно право у Кнежевини Србији или Теорично и практично објашњење : од 19. новембра 1854 г. : у свези са && 326-330; 766 и 776 грађ. законика; 393-397 грађ. поступка, и осталим законим наредјењима, која се на овај предмет односе :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.[мртва веза]
.jpg)
