Мирко Цветковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Цветковић

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 16. август 1950. (1950-08-16) (63 год.)
Место рођења Зајечар (ФНРЈ)
Супружник Зорица Цветковић
Политичка партија Независни (ДС)
Професија економиста
Мандат(и)
9. председник Владе Републике Србије
7. јул 200827. јул 2012.
Избори 2008.
Председник Борис Тадић
Славица Ђукић Дејановић (в.д.)
Томислав Николић
Претходник Војислав Коштуница
Наследник Ивица Дачић
Министар финансија
март 201027. јул 2012.
Председник Владе Мирко Цветковић
Претходник Диана Драгутиновић
Наследник Млађан Динкић
15. мај 20077. јул 2008.
Председник Владе Војислав Коштуница
Претходник Млађан Динкић
Наследник Диана Драгутиновић

Vlada Srbije logo.png

Мирко Цветковић (Зајечар, 16. август 1950) је српски економиста, политичар, бивши председник Владе Републике Србије и посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Биографија[уреди]

Мирко Цветковић је рођен 16. августа 1950. године у Зајечару, од оца Србољуба који је такође био економиста и мајке Стане, апотекарке. Добио је име по свом деди, крагујевачком наставнику кога су немачки нацисти стрељали 21. октобра 1941. током крагујевачког масакра[1].

У родном граду са одличним успехом завршава основну школу и гимназију. У исто време завршава и нижу музичку школу за дувачке инструменте и клавир. Као младић је волео спорт, био је у првој постави стонотениског клуба, свирао је клавир и саксофон, а у аматерској групи „Косинуси“ кларинет.

После завршетка гимназије, одлази у Београд, где уписује Економски факултет Универзитета у Београду. Тамо упознаје Зорицу (дипломираног агроеконома), своју садашњу супругу.[2]

Дипломирао је, магистрирао, и докторирао (докторска теза: „Допринос моделирању енергетског сектора Југославије") на Економском факултету у Београду. У току 1985. године као истраживач је провео један семестар на Економском факултету Универзитета Манчестер у Уједињеном Краљевству.

Резервни је официр Војске Србије.[3]

Ожењен Зорицом, отац Олге, дипломиране правнице и Александра, економисте. Живи у Земуну [4]. Говори енглески језик.

Професионална каријера[уреди]

Један је од српских експерата консултаната средње генерације који је осамдесетих година радио као екстерни консултант за Светску банку на већем броју пројеката у Пакистану, Индији и Турској, као и за УНДП („United Nations Development Programme“) у Сомалији, на пројектима фирми РЦГ (Вашингтон) и ИДЕА (Мадрид) и на пројектима у Украјини (Запорожје) и Адигеји (Маикоп).

Радни стаж започео је у Рударском институту, где је радио десет година. Потом прелази у Економски институт, где ради шест година, да би каријеру консултанта у наредних седам година наставио у консултантској кући „CES Mecon“. У пословним круговима, од тада, има надимак „патријарх консултантских послова“[5]. Од 1998. до 2001. године ради као саветник за економска питања у Рударском институту[тражи се извор од 12. 2013.].

Објавио је више стручних текстова и чланака из области приватизације у земљи и иностранству[6].

Политичка каријера[уреди]

У Влади Зорана Ђинђића[уреди]

Од јануара 2001. у Влади премијера Зорана Ђинђића, ради на месту заменика министра у Министарству за привреду и приватизацију. У периоду од 2003. до 2004. године био је директор Агенције за приватизацију РС, на чијем челу је фактички од нуле створио организацију за приватизацију фирми у друштвеном капиталу[7]. Након доласка на власт Војислава Коштунице подноси оставку, повлачи се из политике и води агенцију за консалтинг[8].

Министар финансија[уреди]

На дужност министра финансија, са квоте Демократске странке (формално није члан), изабран је 15. маја 2007. године.

Забележено је да је за време његовог министровања укинут порез на куповину првог стана[9].

Председник Владе[уреди]

После неколико недеља нагађања о могућим кандидатима (у игри су били Вук Јеремић и Бојан Пајтић), 27. јуна 2008. председник Републике Борис Тадић је поверио Мирку Цветковићу мандат за састав нове Владе Србије. На дужност председника Владе Републике Србије, гласовима 127 посланика Народне Скупштине, изабран је 7. јула 2008. године.

Мирко Цветковић и Роберт Фицо током државне посете Србији

Влада Мирка Цветковића је трећа Влада од 5. октобра 2000. године у којој не учествује Демократска странка Србије (прва је била реконструисана Влада др Зорана Ђинђића од августа 2001., а друга влада господина Зорана Живковића), а прва у којој учествује Социјалистичка партија Србије, и долази након две Владе на чијем је челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС-а. Ово је 11. Влада Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. Владу су формирале странке листе „За европску Србију“ (ДС-Г17 плус-СПО), коалиција СПС-Јединствена Србија-ПУПС и странке националних мањина.

Мирко Цветковић је први нестраначки председник владе Србије после 105 година[10].

Мирко Цветковић је 15. личност у српској историји која је после дужности министра финансија била председник владе и пета личност која је директно из фотеље министра финансија села у премијерску[11].

У Влади М. Цветковића на челу пет министарства се налазе жене, чиме је то Влада са највише жена у српској историји[12].

У влади Мирка Цветковића се налазе сви министри финансија након 5. октобра 2000. године (Ђелић, Динкић, Цветковић)[13].

Прва електронска седница Владе Србије одржана је под председништвом Мирка Цветковића 11. јуна 2009. године[14].

Влада Србије под председништвом Мирка Цветковића је донела одлуку о укидању обавезног служења војног рока од 1. јануара 2011. године, чиме ће у војску од Нове године бити упућивани само они који то желе. Војска Србије ће бити потпуно професионализована, а војни контингент чиниће 16.000 војника[15][16].

Уз велике мере безбедности у центру Београда је 10. октобра 2010. године одржана прва Парада поноса. Пре, за време и после параде више организованих група хулигана изазвали су сукобе са полицијом, у граду је причињена велика материјална штета, али припадници ЛГБТ популацији ни једног тренутка нису били угрожени[17].

Изградња инфраструктуре[уреди]

Изградња инфраструктуре је приоритетни задатак Владе Мирка Цветковића[18]. Започети су радови првенствено на Коридору 10 кроз Србију (хрватска граница–БеоградНиш–македонска граница), и његовим краком Б (мађарска граница–Нови СадБеоград) и краком Ц (НишПирот–бугарска граница). Посебна пажња је дата обилазници око Београда (БатајницаДобановциСурчинОстружницаОрловачаАвалаБубањ Поток), чијом би се изградњом изместио тешки саобраћај из Београда и преко моста Газела, а тиме смањиле гужве у центру главног града[19].

  • Деоница обилазнице око Београда од Остружнице до Ибарске магистрале, тзв. „сектор 4“, (дужина деонице, која има четири моста, јесте 7,7 километара) отворена је за саобраћај 10. новембра 2008.[20]
  • Деоница ауто-пута на Коридору 10 од Левосоја до Прешева (дужина деонице 21,5 километара) отворена је за саобраћај 7. јула 2009.[21]
  • Две нове деонице ауто-пута код Новог Сада и Суботице (укупне дужине 20 километара) пуштене су у саобраћај 29. новембра 2009.[22]
  • Децембра 2010. године у саобраћај је пуштена обилазница око Новог Сада у дужини од 13 километара[тражи се извор од 01. 2014.].
  • Јула 2011. године су отворене две новоизграђена деонице- од Хоргоша до Бикова (28 километара) и од Хоргоша ка Новом Саду (12 километара).[тражи се извор од 03. 2014.]
  • Августа 2011 је пуштена у саобраћај деоница ауто-пута од Србобрана до Сирига, у дужини од 13 километара[тражи се извор од 03. 2014.], као и деоница дуга 21 километар од Бачке Тополе до Фекетића[23], а крајем септембра деоница од петље Фекетић до петље Врбас у дужини око 10 километара[тражи се извор од 03. 2014.].
  • Новоизграђени мост код Бешке, на северном краку коридора 10, пуштен је у саобраћај октобра 2011. године. Мост код Бешке најдужи је мост преко Дунава у Европи – 2,2 километра, широк је 15 метара, налази се 55 метара изнад воде, а по изгледу се не разликује од суседног старог моста, удаљеног пет метара. Мост код Бешке је први мост на Дунаву изграђен у Србији после 40 година[24].
  • Део обилазнице око Београда, од Батајнице до Добановаца и од Орловаче до новог тунела Стражевица, у укупној дужнини од 16 километара отворен је почетком маја 2012. године. На тај начин је измештен тешки саобраћај из Београда, с обзиром да је у функцији укупно 40 километара обилазнице од петље Батајница до излаза из тунела Стражевица.[25].

Планирано је да се комплетна изградња Коридора 10 (цена: око 1,66 милијарди евра) финансира средствима из буџета и кредитима међународних финансијских организација.[18]

Половином децембра 2008. концесионар ауто-пута ХоргошПожега једнострано је раскинуо уговор о концесији, након вишемесечног преговарања са Владом Србије на који начин ће бити прекинут споразум о концесији.[26] Готово неподељено мишљење економских стручњака, аналитичара и јавности је било да је уговор о концесији био штетан за грађане Републике и пре бројних захтева Алпине-Пора за променама делова уговора.[27][28][29]

Косово и Метохија[уреди]
Мирко Цветковић и Џо Бајден током државне посете Србији

Влада Мирка Цветковића као један од основних циљева има преузимање свих правних, политичких и дипломатских мера како би сачувала територијални интегритет и целовитост Републике. У том смислу Мирко Цветковић у сваком интервју истиче да његова влада никада неће признати независност Космета[30].

Мирко Цветковић (тада министар финансија) је био један од неколико министара са листе ДС који је присуствовао митингу „Косово је Србија“, 21. фебруара 2008. године[31].

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је већином гласова 8. октобра 2008. резолуцију којом се од Међународног суда правде (МСП) тражи саветодавно мишљење о законитости проглашења независности Косова. Србија је затражила да Међународни суд правде одговори на питање „да ли је независност Косова коју су једнострано прогласиле привремене институције самоуправе у складу с међународним правом“. За резолуцију су гласали представници 77 земаља, против је било шест, а 74 је било уздржаних[32].

27. новембра 2008. Године, Савет безбедности УН подржао је извештај генералног секретара УН Бан Кимуна, у коме су изнете препоруке о реконфигурацији УНМИК-а и распоређивању Еулекса на Косову и Метохији према споразуму о шест тачака са Србијом. Овом одлуком омогућено је распоређивање статусно неутралног Еулекса на Космету. Србија је испословала да мисија Еулекс буде размештена уз испуњење услова – да Еулекс буде под окриљем резолуције 1244, да буде потврђен од стране Савета безбедности УН, да буде статусно неутралан и да не спроводи план Мартија Ахтисарија. Власти косовских Албанаца су план одбиле[33][34][35]

Односи са Руском федерацијом[уреди]
Мирко Цветковић и Владимир Путин током државне посете Србији 2011. године.

Један од прокламованих приоритета Владе Мирка Цветковића је даље продубљивање и проширивање економских и политичких односа Србије са Руском Федерацијом. Влада се обавезала да ће као и до сада тесно сарађивати са Руском Федерацијом и свим државама које се противе или нису признале независност Косова и Метохије[36].

У том правцу, ратификација гасног аранжмана са „Гаспромом“ у Скупштини Србије је била једна од првих законодавних иницијатива нове Владе. 9. септембра 2008. је Скупштина усвојила Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Руске Федерације о сарадњи у области нафне и гасне привреде. За потврђивање енергетског споразума гласало је 214 посланика, против су била 22, а један посланик није гласао, од укупно 237 посланика[37].

Србија и Русија потписале су 24. децембра 2008. уговор о продаји НИС-а Гаспрому за 400 милиона евра и споразум о изградњи гасовода Јужни ток и завршетку складишта гаса Банатски двор. Споразум који су потписали председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев ће бити политичка гаранција да ће Србија добити гасовод Јужни ток и да ће бити завршено подземно складиште гаса Банатски двор[26].

Прва руска банка, Московска банка, почела је да ради у Србији половином октобра 2008. године[26].

Финансијска криза 2008/09. године[уреди]

Као једну од мера за борбу против финансијске кризе, Влада Мирка Цветковића је 6. новембра донела одлуку да смањи плате члановима управних одбора предузећа у власништву државе, у неким случајевима чак и за 95%[38]! Смањене су и плате директора јавних предузећа до нивоа премијерске (смањења од 60 до 80%). Процене стручних кругова су да је овим одлукама уштеда, само на нивоу управних одбора, на годишњем нивоу милијарду динара[39][40].

Влада Србије је повећала државну гаранцију у банкама за све штедне улоге до износа од 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога[41]. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем[42][43], а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога[44][45].

7. априла је премијер Цветковић објавио нове мере у борби против кризе, које су у јавности назване „Највеће прилагођавање које је икада обављено у српским јавним финансијама"[46]. Мерама је предвиђено привремено смањење плата у државној администрацији на свим нивоима и опорезивање већих плата, повећање акцизе на бензин и дизел, увођење акциза на мобилну телефонију и повећање пореза на употребу аутомобила велике радне запремине, јахти и летелица[46][47].

Пензионерске принадлежности, и поред тога што су замрзнуте у 2009. години, премашиле су током марта обећани[48] максимум од 70 % учешћа у просечној заради [49].

Европске интеграције[уреди]

Влада Мирка Цветковића је испунила све услове (усвојени закони, формиране институције предвиђене њима, донете потребне стратегије и акциони планови [50]), чиме су за грађане Србије од 19. децембра 2009. године укинуте визе за путовање у земље ЕУ [51][52]. Тиме се, после више од двадесет година[53], грађанима Србије омогућава да слободно путују и бораве у 25 земаља које чине шенгенски простор (са више од 400 милиона становника и површином од преко 4,3 милиона километара квадратних), као и у Швајцарску, Исланд и Норвешку (које нису чланице ЕУ) [54].

Министри спољних послова ЕУ су 7. 12. 2009. одлучили да одмрзну Прелазни трговински споразум са Србијом. Као разлози за ту одлуку су наведени спровођење кључних реформи од стране Владе Мирка Цветковића, као и позитивна сарадња са Хашким трибуналом[55]. Председник Републике Борис Тадић је 22. 12. 2009. предао у име Владе[56] захтев за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ шведском премијеру Фредерику Рејнфелту[57].

12. октобра 2011. године је Европска комисија предложила да се Србији додели статус кандидата за пријем у Унију[58], а 1. марта 2012. су шефови држава и влада држава чланица ЕУ на самиту у Бриселу доделили Србији статус кандидата за чланство у Унији[59].

Тужба против Хрватске за геноцид над Србима[уреди]
Мирко Цветковић 2011. године.

20. новембра 2008. Влада Републике је одлучила да поднесе тужбу против Хрватске Међународном суду правде за геноцид над Србима.[60] Већина политичких странака, удружења грађана која представљају прогнане Србе током офанзиве Хрватске војске „Олуја“, и јавно мњење у Србији је подржало ову иницијативу.[61] У образложењу се каже да је жеља да се Србија одбрани пред Судом правде и да контратужбом максимално заштити интересе државе и народа. Наглашено је да ће тужба сагледавати сва догађања у двадесетом веку, од погрома над Србима у току Првог светског рата, геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској до „Бљеска“ и „Олује“ .[62][63]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „АЛО: Мирко Цветковић старији стрељан у Крагујевцу“. Alo.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  2. ^ Press 22.06.2008 16:01 (22. 6. 2008.). „Пресс: Ко је Мирко Цветковић, кандидат за премијера“. Svevesti.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  3. ^ Данас, Цветковић:Влада неће признати независно Косово, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ „Блиц: Не воли вожњу службеним колима“. Blic.co.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  5. ^ „Време: Пословођа са златним гласом“. Vreme.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  6. ^ „Председник Владе. Званична презентација Владе Републике Србије“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  7. ^ Данас: Није забележен случај да је после приватизације неко добро предузеће постало лоше, Приступљено 13. 4. 2013.
  8. ^ Данас 8.4.2004., Приступљено 13. 4. 2013.
  9. ^ „Укида се порез за куповину првог стана“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  10. ^ wikipedia: Списак председника Влада Србије, Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ „Време: Историја- Финансисти у премијерској фотељи“. Vreme.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  12. ^ „Блиц: Даме у новој Влади Србије чекају врло одговорни послови“. Blic.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  13. ^ „РТС Интервју: Борис Тадић“ (на Шаблон:Ci icon). Rts.rs. 29. 12. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  14. ^ „РТС: Прва електронска седница Владе“ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  15. ^ Tanjug (30. 9. 2010.). „Политика: Od 1. januara 2011. u vojsku samo dobrovoljno“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  16. ^ РТС: Укинут обавезни војни рок, Приступљено 13. 4. 2013.
  17. ^ РТС: Завршена Парада поноса, Приступљено 13. 4. 2013.
  18. ^ а б „Блиц: Градња путева први посао Владе“. Blic.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  19. ^ „Б92: Обилазница око Београда у три смене“. B92.net. 16. 8. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  20. ^ Отворен део саобраћајне обилазнице око Београда, Приступљено 13. 4. 2013.
  21. ^ „РТС: Годишњица Владе на коридору 10“ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  22. ^ Славољуб Живковић. „Политика: Нове деонице ауто-пута Београд–Хоргош“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  23. ^ СМЕДИА: Нови километри асфалта аутопута на коридору, Приступљено 13. 4. 2013.
  24. ^ ПОЛИТИКА: Отворен мост код Бешке, Приступљено 13. 4. 2013.
  25. ^ ПОЛИТИКА: Вечерас креће саобраћај обилазницом око Београда, Приступљено 13. 4. 2013.
  26. ^ а б в „Најважније у економији Србије 2008“. Nspm.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  27. ^ М. Авакумовић. „Политика:Алпина и Пор траже продужење концесије на 30 година“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  28. ^ „Политика:Стоп за ауто-пут Хоргош – Пожега“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  29. ^ „Политика:Држава преузима градњу ауто-пута Хоргош – Пожега“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  30. ^ „Влада Србије никада неће признати независност Космета“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  31. ^ M. R. Petrović. „Политика: Одговор Србије“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  32. ^ „Дипломатска иницијатива Владе Србије показала успех“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  33. ^ „СБ УН подржао извештај Бан Кимуна и споразум са Србијом“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  34. ^ „Цветковић и Расмусен поздравили одлуку СБ УН“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  35. ^ „Странке косовских Албанаца подржале ставове својих лидера“. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  36. ^ „Експозе мандатара за састав Владе Републике Србије Мирка Цветковића“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  37. ^ „Скупштина Србије ратификовала ССП са Европском унијом“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  38. ^ (Biznis). „Бизнис: Смањене плате у управним одборима“ (на ((sr))). Biznisnovine.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  39. ^ РТС:Мање плате за управне одборе, Приступљено 13. 4. 2013.
  40. ^ „Блиц: Моју плату ће смањити“. Blic.rs. 5. 10. 2000. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  41. ^ „Цветковић: Мере против кризе у Србији“. Vesti.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  42. ^ (Biznis). „Банке у Србији стабилне“ (на ((sr))). Biznisnovine.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  43. ^ „Цветковић: Влада правовремено реаговала на економску кризу“. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  44. ^ „Емпортал: Заустављено повлачење депозита из банака“. Vesti.rs. 11. 12. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  45. ^ „Данас: Поверење грађана у банке на испиту“. Danas.rs. 30. 11. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  46. ^ а б РТС: Влада против кризе, Приступљено 13. 4. 2013.
  47. ^ „Блиц: Влада смањује расходе“. Blic.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  48. ^ Ј. Ц.. „Политика - Цветковић- „током 2009. године просечне пензије достижу 70 % просечних плата”“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  49. ^ „Пензије достигле 71,5 % плате“. Politika.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  50. ^ Дневник: Испуњено обећање дато грађанима Србије, Приступљено 13. 4. 2013.
  51. ^ „РТВ:Министри ЕУ усвојили препоруку: Укинути визе Србима“. Rtv.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  52. ^ „РТРС:Србији Укинуте Визе“. Rtrs.tv. 30. 11. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  53. ^ Европска комисија: Укинути визе, Приступљено 13. 4. 2013.
  54. ^ „Б92: Србија без виза“. B92.net Приступљено 24. 9. 2011.. 
  55. ^ „DW: Одмрзнут Прелазни споразум!“. Dw-world.de. 3. 6. 2011. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  56. ^ „Радио слободна Европа: Влада:Србија ће се кандидовати до краја године“. Slobodnaevropa.org. 20. 12. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  57. ^ „Радио слободна Европа: Србија поднела кандиддатуру за чланство у ЕУ“. Slobodnaevropa.org. 22. 12. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  58. ^ ДНЕВНИК:Србији кандидатура и политички услови
  59. ^ Политика: Србија добила статус кандидата за чланство у ЕУ
  60. ^ „Влада: Усвојен закључак о подношењу противтужбе у спору са Републиком Хрватском“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  61. ^ „РТС: Већина за тужбу против Хрватске“. Vesti.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  62. ^ „Цветковић: Србија ће контратужбом против Хрватске максимално заштитити своје интересе“. Srbija.gov.rs Приступљено 24. 9. 2011.. 
  63. ^ „РТС: Наставак спора Србије и Хрватске“ (на ((sr))). Rts.rs. 18. 11. 2008. Приступљено 24. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :