Мирко Цветковић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мирко Цветковић

председник Владе Републике Србије
Потпредседник	Ивица Дачић Божидар Ђелић Млађан Динкић Јован Кркобабић
Претходник	Војислав Коштуница
Тренутни
У служби од 7. јул 2008.
Рођење	16. август 1950. Зајечар (Србија)
Странка	нестраначка личност
Супруга	Зорица Цветковић
Занимање	економиста

Др Мирко Цветковић (Зајечар, 16. август 1950. године) је српски економиста и председник Владе Републике Србије.

Садржај 1 Биографија 2 Професионална каријера 3 Политичка каријера 3.1 У Влади Зорана Ђинђића 3.2 Министар финансија 3.3 Председник Владе 3.3.1 Изградња инфраструктуре 3.3.2 Косово и Метохија 3.3.3 Односи са Руском федерацијом 3.3.4 Финансијска криза 2008/09. године 3.3.5 Тужба против Хрватске за геноцид над Србима 3.3.6 Оцена рада 3.3.7 Изјаве 4 Види још 5 Референце 6 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Мирко Цветковић је рођен 16. августа 1950. године у Зајечару, од оца Србољуба који је такође био економиста и мајке Стане, апотекарке. Добио је име по свом деди, крагујевачком наставнику кога су немачки нацисти стрељали 21. октобра 1941. током крагујевачког масакра^[1].

У родном граду са одличним успехом завршава основну школу и гимназију. У исто време завршава и нижу музичку школу за дувачке инструменте и клавир. Као младић је волео спорт, био је у првој постави стонотениског клуба, свирао је клавир и саксофон, а у аматерској групи „Косинуси“ кларинет.

После завршетка гимназије, одлази у Београд, где уписује Економски факултет Универзитета у Београду. Тамо упознаје Зорицу (дипломираног агроеконома), своју садашњу супругу.^[2]

Дипломирао је, магистрирао, и докторирао (докторска теза: "Допринос моделирању енергетског сектора Југославије") на Економском факултету у Београду. У току 1985. године као истраживач је провео један семестар на Економском факултету Универзитета Манчестер у Великој Британији.

Резервни је официр Војске Србије.^[3]

Ожењен Зорицом, отац Олге, дипломиране правнице и Александра, економисте. Живи у Земуну ^[4]. Говори енглески језик.

[уреди] Професионална каријера

Један је од српских експерата консултаната средње генерације који је осамдесетих година радио као екстерни консултант за Светску банку на већем броју пројеката у Пакистану, Индији и Турској, као и за УНДП („United Nations Development Programme“) у Сомалији, на пројектима фирми РЦГ (Вашингтон) и ИДЕА (Мадрид) и на пројектима у Украјини (Запорожје) и Адигеји (Маикоп).

Радни стаж започео је у Рударском институту, где је радио десет година. Потом прелази у Економски институт, где ради шест година, да би каријеру консултанта у наредних седам година наставио у консултантској кући „CES Mecon“. У пословним круговима, од тада, има надимак „патријарх консултантских послова“^[5]. Од 1998. до 2001. године ради као саветник за економска питања у Рударском институту^[6].

Објавио је више стручних текстова и чланака из области приватизације у земљи и иностранству^[7].

[уреди] Политичка каријера

[уреди] У Влади Зорана Ђинђића

Од јануара 2001. у Влади премијера Зорана Ђинђића, ради на месту заменика министра у Министарству за привреду и приватизацију. У периоду од 2003. до 2004. године био је директор Агенције за приватизацију РС, на чијем челу је фактички од нуле створио организацију за приватизацију фирми у друштвеном капиталу^[8]. Након доласка на власт Војислава Коштунице подноси оставку, повлачи се из политике и води агенцију за консалтинг^[9].

[уреди] Министар финансија

На дужност министра финансија, са квоте Демократске странке (формално није члан), изабран је 15. маја 2007. године.

Забележено је да је за време његовог министровања укинут порез на куповину првог стана^[10].

[уреди] Председник Владе

После неколико недеља нагађања о могућим кандидатима (у игри су били Вук Јеремић и Бојан Пајтић), 27. јуна 2008. председник Републике Борис Тадић је поверио Мирку Цветковићу мандат за састав нове Владе Србије. На дужност председника Владе Републике Србије, гласовима 127 посланика Народне Скупштине, изабран је 7. јула 2008. године.

Заклетва коју су положили премијер и министри гласи^[11]:

Влада Мирка Цветковића је прва Влада од 5. октобра 2000. године у којој не учествује Демократска странка Србије, а у којој учествује Социјалистичка партија Србије, и долази након две Владе на чијем је челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС-а. Ово је 11. Влада Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. Владу су формирале странке листе "За европску Србију" (ДС-Г17 плус-СПО), коалиција СПС-Јединствена Србија-ПУПС и странке националних мањина.

Мирко Цветковић је први нестраначки председник владе Србије после 105 година^[12].

Мирко Цветковић је 15. личност у српској историји која је после дужности министра финансија била председник владе и пета личност која је директно из фотеље министра финансија села у премијерску^[13].

У Влади М. Цветковића на челу пет министарства се налазе жене, чиме је то Влада са највише жена у српској историји^[14].

У влади Мирка Цветковића се налазе сви министри финансија након 5. октобра 2000-те г. (Дјелић, Динкић, Цветковић)^[15].

Прва електронска седница Владе Србије одржана је под председништвом Мирка Цветковића 11. јуна 2009. године^[16].

[уреди] Изградња инфраструктуре

Изградња инфраструктуре је приоритетни задатак Владе Мирка Цветковића^[17]. Започети су радови првенствено на Коридору 10 кроз Србију (хрватска граница–Београд–Ниш–македонска граница), и његовим краком Б (мађарска граница–Нови Сад–Београд) и краком Ц (Ниш–Пирот–бугарска граница). Посебна пажња је дата обилазници око Београда (Батајница–Добановци–Сурчин–Остружница–Орловача–Авала–Бубањ Поток), чијом би се изградњом изместио тешки саобраћај из Београда и преко моста Газела, а тиме смањиле гужве у центру главног града^[18].

Деоница обилазнице око Београда од Остружнице до Ибарске магистрале, тзв. „сектор 4“, (дужина деонице, која има четири моста, јесте 7,7 километара) отворена је за саобраћај 10. новембра 2008.^[19]

Деоница аутопута на Коридору 10 од Левосоја до Прешева (дужина деонице 21,5 километара) отворена је за саобраћај 7. јула 2009.^[20]

Планирано је да се комплетна изградња Коридора 10 (цена: око 1,66 милијарди евра) финансира средствима из буџета и кредитима међународних финансијских организација.^[21]

Половином децембра концесионар аутопута Хоргош–Пожега једнострано је раскинуо уговор о концесији, након вишемесечног преговарања са Владом Србије на који начин ће бити прекинут споразум о концесији.^[22] Готово неподељено мишљење економских стручњака, аналитичара и јавности је било да је уговор о концесији био штетан за грађане Републике и пре бројних захтева Алпине-Пора за променама делова уговора.^[23][24][25]

[уреди] Косово и Метохија

Влада Мирка Цветковића као један од основних циљева има преузимање свих правних, политичких и дипломатских мера како би сачувала територијални интегритет и целовитост Републике. У том смислу Мирко Цветковић у сваком интервју истиче да његова влада никада неће признати независност Космета^[26].

Мирко Цветковић (тада министар финансија) је био један од неколико министара са листе ДС који је присуствао митингу „Косово је Србија“, 21. фебруара 2008. године^[27].

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је већином гласова 8. октобра 2008.резолуцију којом се од Међународног суда правде (МСП) тражи саветодавно мишљење о законитости проглашења независности Косова. Србија је затражила да Међународни суд правде одговори на питање "да ли је независност Косова коју су једнострано прогласиле привремене институције самоуправе у складу с међународним правом". За резолуцију су гласали представници 77 земаља, против је било шест, а 74 је било уздржаних^[28].

27. новембра 2008. Године, Савет безбедности УН подржао је извештај генералног секретара УН Бан Кимуна, у коме су изнете препоруке о реконфигурацији УНМИК-а и распоређивању Еулекса на Косову и Метохији према споразуму о шест тачака са Србијом. Овом одлуком омогућено је распоређивање статусно неутралног Еулекса на Космету. Србија је испословала да мисија Еулекс буде размештена уз испуњење услова – да Еулекс буде под окриљем резолуције 1244, да буде потврђен од стране Савета безбедности УН, да буде статусно неутралан и да не спроводи план Мартија Ахтисарија. Власти косовских Албанаца су план одбиле^[29][30][31]

[уреди] Односи са Руском федерацијом

Један од прокламованих приоритета Владе Мирка Цветковића је даље продубљивање и проширивање економских и политичких односа Србије са Руском Федерацијом. Влада се обавезала да ће као и до сада тесно сарађивати са Руском Федерацијом и свим државама које се противе или нису признале независност Косова и Метохије^[32].

У том правцу, ратификација гасног аранжмана са „Гаспромом“ у Скупштини Србије је била једна од првих законодавних иницијатива нове Владе. 9. септембра је Скупштина усвојила Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Руске Федерације о сарадњи у области нафне и гасне привреде. За потврђивање енергетског споразума гласало је 214 посланика, против су била 22, а један посланик није гласао, од укупно 237 посланика^[33].

Србија и Русија потписале су 24. децембра уговор о продаји НИС-а Гаспрому за 400 милиона евра и споразуми о изградњи гасовода Јужни ток и завршетку складишта гаса Банатски двор. Председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев потписали и споразум, који ће бити политичка гаранција да ће Србија добити гасовод Јужни ток и да ће бити завршено подземно складиште гаса Банатски двор^[34].

Прва руска банка, Московска банка, почела је да ради у Србији половином октобра^[35].

[уреди] Финансијска криза 2008/09. године

Као једну од мера за борбу против финансијске кризе, Влада Мирка Цветковића је 6. новембра донела одлуку да смањи плате члановима управних одбора предузећа у власништву државе, у неким случајевима чак и за 95%^[36]! Смањене су и плате директора јавних предузећа до нивоа премијерске (смањења од 60 до 80%). Процене стручних кругова су да је овим одлукама уштеда, само на нивоу управних одбора, на годишњем нивоу милијарду динара^[37][38].

Влада Србије је повећала државну гаранцију у банкама за све штедне улоге до износа од 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога^[39]. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем^[40][41], а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога^[42][43].

7. априла је премијер Цветковић објавио нове мере у борби против кризе, које су у јавности назване "Највеће прилагођавање које је икада обављено у српским јавним финансијама"^[44]. Мерама је предвиђено привремено смањење плата у државној администрацији на свим нивоима и опорезивање већих плата, повећање акцизе на бензин и дизел, увођење акциза на мобилну телефонију и повећање пореза на употребу аутомобила велике радне запремине, јахти и летелица^[45][46].

Пензионерске принадлежности, и поред тога што су замрзнуте у 2009.години, премашиле су током марта обећани^[47][48] максимум од 70 одсто учешћа у просечној заради ^[49].

[уреди] Тужба против Хрватске за геноцид над Србима

20. новембра 2008. Влада Републике је одлучила да поднесе тужбу против Хрватске Међународном суду правде за геноцид над Србима. ^[50] Већина политичких странака, удружења грађана која представљају прогнане Србе током офанзиве Хрватске војске „Олуја“, и јавно мњење у Србији је подржало ову иницијативу. ^[51] У образложењу се каже да је жеља да се Србија одбрани пред Судом правде и да контратужбом максимално заштити интересе државе и народа. Наглашено је да ће тужба сагледавати сва догађања у двадесетом веку, од погрома над Србима у току Првог светског рата, геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској до „Бљеска“ и „Олује“ .^[52][53]

[уреди] Оцена рада

Што се тиче оцене рада и дела Мирка Цветковића, оне зависе од стране са које коментари долазе^[54]. Нико му не спори врхунско образовање и стручност, познавање јавних финансија и поступно напредовање у државној и чиновничкој хијерархији^[55][56]. С једне стране, у круговима који се супротстављају политици коју води и заступа Цветковић, може се прочитати да је он: „један од људи који су уништили Србију“^[57], „даљински управљач Б. Тадића“^[58], „технички премијер“, „човек са малим политичким ауторитетом“ итд^[59]. С друге стране, већина аналитичара^[60][61] истиче његову пристојност, толерантност и оперативне способности, политичку каријеру без афера, могућност да изнађе компромис и успех у координацији министара различитих амбиција, погледа и темперамената^[62][63].

[уреди] Изјаве

"У односу на БДП буџет није економски оптималан, али јесте са становништа социјалног и политичког тренутка"^[64].

"Уласком у ЕУ Србија ће постати пуноправни члан европске породице народа из које је стицајем несретних историјских околности дуго времена била искључена."- из премијерског експозеа ^[65]

"Симпатично ми је што ме зову Деда Мраз". ^[66]

"Те вечери када смо пресекли, рекао сам министрима: „Господо, ово вам је буџет, оставке примам до 10 сати ујутру”- о рестриктивном буџету за 2009. годину и незадовољству министара.^[67]

"Ето, ја, на крају желим свима личну срећу и успех и здравље у наредној години, а како наш народ каже – паре ће саме доћи"- новогодишње обраћање. ^[68]

"Очекујемо да пошто је све пропало, пропадне и криза"- у разговору са пословодством Ваљаонице бакра и Импал Севала у Севојну. ^[69]

[уреди] Види још

• Влада Мирка Цветковића
• Влада Републике Србије
• Списак председника Влада Србије
• Устав Србије из 2006. године
• Економија Србије
• Централноевропски уговор о слободној трговини
• Јужни ток
• Паневропски коридор 10

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Мирко Цветковић: Коментар предлога Закона о стечају
• Мирко Цветковић, директор Агенције за приватизацију: Није забележен случај да је после приватизације неко добро предузеће постало лоше
• Мирко Цветковић: Недопустива нелојална конкуренција
• Цветковић: Приближавање ЕУ важно за решавање социјалних проблема
• Цветковић: Смањење међународне помоћи значи да реформе у Србији напредују
• Мирко Цветковић: Ове године пензије веће 10 одсто, а идуће достижу 70 одсто плате
• Експозе мандатара за састав Владе Републике Србије Мирка Цветковића, Београд, 7. јул 2008. године
• Youtube Видео: Експозе мандатара Цветковића
• Влада Србије: 100 дана рада

Председници Владе Републике Србије
Драгутин Зеленовић | Радоман Божовић | Никола Шаиновић | Мирко Марјановић | Миломир Минић Зоран Ђинђић | Зоран Живковић | Војислав Коштуница | Мирко Цветковић