Павле Станишић (политичар)
| Павле Станишић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 22. март 1802. | ||||||||
| Место рођења | Смедерево, Османско царство | ||||||||
| Датум смрти | 3. октобар 1863. (61 год.) | ||||||||
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||
| Занимање | политичар, официр и пуковник | ||||||||
| |||||||||
Павле Станишић (Смедерево, 22. март 1802 — Београд, 3. октобар 1863) био је српски официр, пуковник, министар финансија и члан Совета Књажества Србије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 10. марта/22. марта 1802. године у Смедереву, где је похађао школу.[1] У државну службу ступио је 1818. године. За кнеза Милоша је служио у државној благајни, а од 1836. до 1839. године био је директор казначејства.
Током 1836. постао је члан Државног савета.[1] Био је кнежев ађутант од 1839. до 1840. године.[1] Од маја 1841. до 23. јануара/4. фебруара 1847. године био је министар финансија.[1] Заједно са њим смењен је и Паун Јанковић, пошто су њих двојица сматрани поборницима руског утицаја у Србији.[2] Од 1847. до 1857. године био је поново члан Државнога савета.[1]
Затворен је 1857. због учешћа у Тенкиној завери.[1] Спадао је у шири круг завереника и није био укључен у главну заверу да се убије кнез, него је само радио на преврату.[3] Сви завереници били су осуђени на смрт.[3] Кнез је најпре намеравао да потврди пресуду, али због Портине интервенције није смео то да учини, па је помиловао заверенике на доживотну робију у Гургусовачкој кули у Књажевцу.[3]
На Портину интервенцију пуштен је у пролеће 1858. године и прогнан у Турску, где је живео најпре у Нишу, па онда у Рушчуку.[1] Када се кнез Милош вратио 1859. године на власт, Павле Станишић се вратио у Србију.[1] Постављен је 1860. године за председника Главне контроле, а онда за време кнеза Михаила за управника јавних грађевина.[1] Умро је 21. септембра/3. октобра 1863. године у Београду.[4]
Почасни је члан Друштва српске словесности од 10. фебруара 1845. године.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Милићевић 1888.
- ^ Поповић 2003.
- ^ а б в Јовановић 1858.
- ^ PRESTONI KRAGUJEVAC: ZNAMENITE LIČNOSTI, DRUGI DEO prviprvinaskali.com
- ^ Павле Станишић, официр sanu.ac.rs
Литература[уреди | уреди извор]
- Милићевић, М. (1888). Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба.
- Јовановић, С. (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858). Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
- Поповић, Радомир Ј. (2003). Тома Вучић Перишић. Београд: Историјски институт Београд.
- Станојевић, Станоје (1024). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Београд.
.jpg)
