Драга Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драга Обреновић

Kraljica Draga 11.jpg

Датум рођења 23. септембар 1864.
Место рођења Горњи Милановац (Кнежевина Србија)
Датум смрти 29. мај 1903.
Место смрти Београд (Краљевина Србија)
Гроб Црква светог Марка у Београду
Порекло
Династија Обреновићи
Отац Пантелија Луњевица
Мајка Анђелија Луњевица
Породица
Супружник Светозар Машин
Александар Обреновић

Драгиња Обреновић[1] – Драга (девојачко Луњевица, из првог брака Машин; Горњи Милановац, 11/23. септембар[2] 1864Београд, 29. мај 1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег краља из династије Обреновића.

Пре него што је постала краљица, Драга је била удовица инжењера Светозара Машина и била је дворска дама на двору краљице Наталије Обреновић. Убијена је заједно са супругом током Мајског преврата 29. маја 1903. године по јулијанском календару, односно 11. јуна 1903. по грегоријанском.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Драга Луњевица је рођена 11/23. септембра 1864. године у Горњем Милановцу у богатој породици Луњевица. Драгин отац, Пантелије Луњевица је био окружни начелник Горњег Милановаца, а мајка Анђелија домаћица. Деда јој је био Никола Милићевић Луњевица, пријатељ и побратим Милоша Обреновића. Поред Драге, Анђелија и Панта су у браку имали још синове Никодија и Николу и ћерке Христину, Војку и Ану.

У својој деветој години, Драга је послата на школовање у Београд. Основу школу је завршила у Београду, затим и „Церманкин завод“, односно „Женски завод“. Ту је научила више страних језика, међу којима руски, француски и немачки језик. За време боравка у Београду, Драга је почела да се бави писањем романа и приповедака, превођењем књига за новац. И поред тога што је отац водио доста рачуна о њој, као врло млада девојка је почела да зарађује за живот. Чак је објавила и неколико занимљивих прича за иностране часописе. Волела је да чита, а нарочито је волела да чита Стендала.

У Београду се први пут заљубила у студента Богдана Поповића, касније професора и теоретичара књижевности, који је од Драге био старији три године.[тражи се извор] Често су се састајали у клубу књижевника, где је Драга често навраћала. Међутим, жеље Драгиних родитеља одвешће је потпуно далеко од Поповића.

Прва Драгина удаја[уреди]

Драга Луњевица

Док је још становала у предграђу Земуна, догодила јој се тешка несрећа. Једном се враћала по поледици, оклизнула се и незгодно пала. Касније је установила да не може да рађа. Ову своју тајну је дуго брижљиво скривала, надајући се да ће се пронаћи лек за то. Једино је то рекла краљици Наталији Обреновић за време свог боравка у Бијарицу, а ова је то искористила да у писмима саветује свог сина да нипошто не сме да се ожени нероткињом.

Чим је напунила шеснаесту годину, родитељи су почели да је спремају за удају. Рударски инжењер Светозар Машин је био добар познаник њеног оца, а уз то имао је и богато порекло. Светозар Машин је био петнаест година старији од Драге. Његов отац је био угледни лекар и служио је на двору код кнеза Михаила и краља Милана Обреновића. Драгин девер, а Светозаров брат, Александар Машин је касније био један од водећих завереника у њеној ликвидацији, а једно време је био и начелник генералштаба српске војске. Драга Машин је рекла Богдану Поповићу да ће због родитељске присиле да се уда за Светозара, али да ту нема љубави, већ само користи.

Светозар и Драга су се венчали августа 1883. године у Саборној цркви у Београду. Драга је често одлазила на двор краља Милана Обреновића, који је био одличан пријатељ Светозара Машина. У браку са Светозаром Машином живела је три године, а затим је постала удовица. Наследила је његову пензију и име. Александар Машин се толико противио овоме, да је касније оптужио лично Драгу да је убила његовог брата.

За време док је била удовица, Драга је наставила да пише романе и приповетке. Превела је роман „Мачје око“. Становала је у Светозаревом државном стану у Смедереву, све док није била приморана да се исели и врати у Београд. За време свог боравка у Београду, умрла су јој оба родитеља и Драга је морала да се сада стара и о себи и о својим најближима. У Београду је била уредница у часопису „Домаћица“ и члан српског новинарског друштва.

Због тешког материјалног стања, Драга Машин је покушала да се уда за једног француског инжењера, али безуспешно.

У служби код Наталије Обреновић[уреди]

Драга Машин као удовица

По разводу краља Милана са краљицом Наталијом Обреновић 1888. године, краљица је купила дворац „Сашино“ у бањском лечилишту Бијариц у Француској, који је добио име по њеном једином сину Александру Обреновићу. Краљица Наталија је на пут позвала и Драгу Машин, да јој буде пратња и дворска госпођица. Путовале су заједно возом у Русију, у посету царској породици Романов и најзад стигле у бањско лечилиште, на Атлантику. У Бијарицу је Драга одлазила са Наталијом на свечаности, на пријеме и старала се за њену гардеробу, шминку и козметику.

Млади краљ Александар је стигао у марту 1895. године у Бијариц. За то време, Драга се старала о уређењу и одржавању купалишне плаже у Бијарицу. Љубав Драге и Александра се родила баш на том месту, када је по наводима хроничара, Драга спасила будућег краља да се не удави. У Бијарицу су почели да се дописују, да се виђају и излазе заједно. Краљица Наталија се томе није противила јер је желела свог сина да спреми за могућу женидбу са неком принцезом високог ранга. Међутим, између њих се родила истинска љубав, много јача него што су то Наталија и Милан мислили. Александар је замолио Наталију да га остави самог са Драгом и да се врати у Београд, што је краљица Наталија и учинила. У почетку нико није имао против ове љубави, мислећи да је то само пролазна авантура. Краљ је наговарао Драгу да напусти службу код његове мајке и да ће се он новчано старати о њој и њеној фамилији. Драга Машин је остала у служби краљице Наталије све до 1897. године када се вратила у Београд.

Венчање Александра и Драге[уреди]

Венчана фотографија краља Александра и краљице Драге Обреновић

У време док је краљ Милан још увек имао утицаја у земљи, оформљена је нова влада на челу са др Владаном Ђорђевићем. Прво питање које је Ђорђевић поставио министрима било је проналажење достојне жене младоме краљу. Краљ Милан је предложио да то буде немачка принцеза Александра фон Шамбург-Липе, ћерка његовог великог пријатеља и сестра краљице Шарлоте од Виртемберга. У Београду се већ тада знало за љубав Александра и Драге. Драга Машин је често позивана на сваки важан пријем. Сви су тада хвалили њену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност. Краљ Милан је предао престо своме сину Александру и једно време остао у Србији.

Читаву Србију је узбунила вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула 1900. да је испросио руку Драге Луњевице-Машин, унуке Николе Луњевице, борца у ратовима за ослобођење Србије. Патријархални Београд тада није био спреман да прихвати за нову краљицу жену која је дванаест година старија од краља, уз то и удовица. Нарочито су се овоме оштро супроставили министар полиције Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним љубавницима, а из Русије се јавила краљица Наталија Обреновић, оштро говорећи против Драге да је била блудница и да је нероткиња. Женидби се нарочито супроставио бивши краљ Милан, који је у знак протеста напустио Србију и отпутовао за Букурешт, па за Беч, где је наредне године и умро. Краљ се потпуно окренуо против оца, па је чак помиловао и радикале, који су лежали на робији због Ивањданског атентата на краља Милана.

Краљ Александар је заказао венчање са Драгом Машин за 23. јул 1900. и позвао све добронамерне грађана да виде за краљицу праву Српкињу, означивши нову политику да се српски владари жене Српкињама, а не више иностраним принцезама. Влада је због ове краљеве одлуке поднела оставке, а министар иностраних послова Андра Ђорђевић је отишао код београдског митрополита да га моли да не да благослов младом краљу. За то време Драга Машин је била предмет чаршијских оговарања.

Млади Краљ је отишао код београдског митрополита да моли благослов јер се жени правом Српкињом, на шта га је митрополит одбио. Краљ је запретио адбикацијом и одласком са Драгом у Бијариц и препуштању земље без краља. Митрополит је пристао и све је договорено за венчање краљевског пара у Београду. Још радоснија вест за Александра је била вест да ће кум на венчању бити сам руски цар Николај II Романов.

На дан венчања, пред кућом Драге Машин појавиле су се хиљаде грађана, који су носили њене слике и клицали јој. Поворка је кренула према Саборној цркви, где је требао да се обави чин венчања. Свештеници су од раног јутра износили иконе, кандила и свеће. Краљ Александар се појавио тог јутра на венчању у војној униформи, са еполетама и одликовањима, а Драга Машин у венчаници од беле чипке са бриљантском дијадемом на глави. У цркви су чин венчања обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Почасну пратњу су чинили официри српске војске, међу њима и Драгутин Димитријевић Апис, са чином капетана. После обављеног венчања, по излазу из цркве, народ је узвикивао: „Живео Краљ! Живела Краљица Драга!“

Краљ је одржао свечани говор, где је рекао да се од данас прекидају блиске везе, које је бивши краљ Милан чинио са Аустроугарском и да се Србија окреће миру и благостању. Међутим, краљица Наталија се јавно у писму одрекла свога сина, зажаливши што га је родила, а краљ Милан се јавио из Беча и поручио да његова нога више неће крочити у срамотну Србију којом влада његов син и жена која је десет година старија од њега. Увече, после венчања, одржана је свечаност у Двору и направљен је почасни бал, а једно коло које је тада одиграно, по жељи краља Александра, названо је „Коло Краљице Драге“.

Друго стање[уреди]

Kraljica Draga.jpg
Краљица Драга у националном костиму

Није прошло ни годину дана од венчања краљевског пара, а већ 8. маја 1901. Краљ Александар је саопштио да је краљица Драга трудна и да ће Србија да добије потомка Обреновића. Пре самог објављивања, Драга се налазила у краљевском летњиковцу у Смедереву, када је стигао доктор Коле из Париза и саопштио јој да је у благословеном стању. Као прву акцију за ову радосну вест, краљ Александар је помиловао све политичке затворенике, нарочито радикале и оне који су се противили његовој женидби. Тако су тада на слободу пуштени Никола Пашић, Ђорђе Генчић и многи други. Краљ је у част краљичине трудноће приредио бесплатни бал где су се сакупили 800 гостију. Краљица Драга се појавила у свечаној ампир хаљини и поздравила све присутне и добронамерне људе који су дошли и рекла је да се ради одржавања трудноће налази у краљевском летњиковцу у Смедереву, да мало једе, да се мало креће и да по цео дан чита и пише. Драга је баш тада започела да пише своје аутобиографско дело „Ја Драга“, коју су после њене смрти однели завереници са собом.

Кум Николај Романов је у знак добрих вести из Србије купио и послао за Србију златну колевку за будућег наследника. У читавој радости око краљичине трудноће, краљ је добио вест да је његов отац умро у Бечу. Краљицу Драгу је погодило то што је желео да буде сахрањен изван Србије, јер је био љут на њу и краља. Краљ Александар је послао своје изасланике на сахрану, а у помен свога оца одржао је молевствије за покој душе у Саборној цркви у Београду, где се у црнини појавила и Драга. Међутим, све снове о наследнику је распршио угледни руски лекар Сњегирев, кога је заједно са професором Губаревом, по наговору краљице Наталије, у Србију послао Николај Романов да потврди налазе доктора Колеа. Конзилијум лекара је дошао у мају 1901. у Смедерево и прегледао Драгу. Налаз је био да трудноће нема, нити је икада и било. Оваква вест је запрепастила Александра, који је од ађутанта затражио пиштољ да убије гинекологе, јер је веровао да су они прекинули трудноћу.

Као знак пажње према својој жени, он је издао заповест да се 4. коњички пук краља Милана од 23. маја зове „Коњички пук краљице Драге." Краљ се морао помирити са одлуком да трудноће није било и заједно са Драгом се вратио у Београд. Отада је личност краљице Драге била срозана у народу.

Краљица се са Александром настанила у Старом Краљевском Двору, где је једну собу уредила по своме укусу и наручила мноштво ствари из Француске и Швајцарске. Имала је своју пратњу, спремачицу, кројачицу и дизајнерку и често је одлазила на свечане балове и пријеме. Одлазила је у клуб књижевника, чији је била некадашњи члан, стипендирала младе књижевнике, помагала дечјем сиротишту и увела је велику штедњу на двору. Уз то, веома је ценила Бранислава Нушића и поставила га за управника Народног позоришта, а Јовану Скерлићу је плаћала студирање у Женеви. Поред тога, краљица Драга је финансирала Змајев Невен и споменик Војиславу Илићу.

У то време, краљ је био заузет политичким проблемима у земљи. Стално је доносио Уставе, да би их преко ноћи обарао. Мењао је владе према свом нахођењу. Поред официрске завере, која се тада јавила у главама младих официра због срозавања земље минулим догађајима, први отворени протест против краља Александра и краљице Драге догодио се 23. марта 1902. када су на улице изашли социјалисти предвођени Димитријем Туцовићем и Љубомиром Јовановићем, јер им је влада Димитрија Цинцар-Марковића забранила марксистички скуп. Демонстранти су кренули према Теразијама, у намери да се стигну до Краљевског двора. Ту је дошло до сукоба са жандармеријом, где су два протестанта страдала.

Краљица Драга је почињала да све више буде незадовољна. Предложила је да се повуче из краљевог живота и да се он ожени женом која може да му роди наследника, али ју је краљ одвратио од таквих предлога и тражио да остане с њим.

Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мајски преврат
Краљ Александар и Краљица Драга на разгледници у Србији 1903. године

Народно незадовољство је искористила завереничка организација да још више убрза извођење атентата. Повод за завршетак одлагања је било убиство у Смедереву једног српског жандарма од стране Драгиног рођеног брата Николе Луњевице, док се налазио у пијаном стању. Завереницима се прикључио и пуковник Александар Машин. Као дан за почетак акције одређена је ноћ између 28. и 29. маја 1903, јер се тада у Двору налазила завереничка група на дужностима. Те вечери, краљ и краљица су се вратили са вечере код краљичине родбине и отишли на спавање. Завереничка акција је почела тачно десет минута после поноћи. Захваљујући завереницима у Двору, официри су брзо улетели у собу краља Александра и краљице Драге, али у кревету није било никог. На тоалетном сточићу су пронашли Драгин омиљени роман „La trahison“, отворен на 80. страни.

Официри су претражили целу собу, отварали ормане и превртали ствари, али нису успели да пронађу краља и краљицу. Пре самог чина проналажења скривеног краљевског пара, официри су заробили Драгину браћу, потпоручнике Николу и Никодија Луњевицу и одвели их у месну команду града, где их је по наређењу пуковника Машина, извео у једно двориште потпоручник Воја Танкосић и стрељао. Драгине сестре Војка-Ана, Ђурђина и Христина су отпремљене на железничку станицу и послате за Минхен.

После већих натезања, завереници су довели краљевог ађутанта Лазу Петровића да открије где су се краљ и краљица сакрили. Тада су се у краљевској соби налазили поред Петровића и поручник Ђорђе Ристић, потпоручник Велимир Вемић и капетан Илија Радивојевић. Потпоручник Вемић је пронашао зарез на једним вратима и узвукнуо: „Секиру!“ „Ево врата!“ Коначно су се појавили иза скривених врата краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једно уз друго.

Нишлија, капетан Михаило Ристић био је тај који је усмртио краља, па краљицу, која се на први пуцањ бацила да својим телом заштити краља. Потом су и остали завереници пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела, а онда су их бацили кроз прозор у двориште, одакле су их одвукли у оближњу приземну собу, где су припремљени за сахрану, која је обављена идуће ноћи, у Марковој цркви. У тренутку кад се овај атентат десио, било је тачно 3:50 минута изјутра.

Тела краља и краљице су стављена у лимене ковчеге и под највећом тајношћу превезена кочијама ка старом београдском гробљу. Кочије су стигле иза поноћи у цркву Светог Марка, опкољена војницима. Чину сахрањивања су присуствовала двојица завереника. Ковчези су спуштени, један поред другог, у гробницу краљеве бабе Анке Обреновић, која је заједно са кнезом Михаилом погинула у Кошутњаку 29. маја 1868. Након немачког заузећа Београда у Првом светском рату, у октобру 1915, Макензенови војници су подигли споменик над њиховом гробницом, обележили га, али је он после рата био уклоњен.

Занимљивости[уреди]

  • Љубавна веза краља Александра и краљице Драге је приказана у телевизијској серији Крај династије Обреновић.
  • Подигнут јој је споменик на месту родне куће, открила га је председница Народне скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић 23. априла 2010.[3]
  • Место Драгинац удаљено око 23 km од Крупња, названо је по Драги (када је за 7000 дин купљен статус варошице).
  • Село Драгиње у општини Коцељева добило је 1900. име по краљици Драги.[4]
  • Драга је са својим првим мужем Светозаром Машином живела у Крупњу, Лесковцу и Петровцу на Млави. У Крупњу су живели у згради намењеној управнику Подрињских рудника (у насељу рудника и топионице олова и антимоха, саграђене 1873. г.).[5]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Пантелија Луњевица
Анђелија

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Светозар Машин
Mašin.jpg
1851. 1886.

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар
AlejandroDeSerbia--turkhislostprovi00curt.png
14. август 1876. 11. јун 1903.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]