Јулија Хуњади

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јулија Хуњади

Кнегиња Јулија Обреновић, литографија Анастаса Јовановића 1854. (Историјски музеј Србије)
Кнегиња Јулија Обреновић, литографија Анастаса Јовановића 1854. (Историјски музеј Србије)

Датум рођења 26. август 1831.
Место рођења Беч (Аустријско царство)
Датум смрти 19. фебруар 1919.
Место смрти Беч (Аустрија)
Порекло
Отац Ференц Хуњади де Кетељи
Мајка Јулија Зичи де Зич ет Васонке
Породица
Супружник Михаило Обреновић
Карло од Аренберга

Јулија Хуњади де Кетељ (Беч, 26. август 1831Беч, 19. фебруар 1919) је била кнегиња Србије, супруга кнеза Михаила Обреновића.


Биографија[уреди]

Јулија Обреновић
Венчање кнеза Михаила са грофицом Јулијом Хуњади литографија непознатог аутора (Историјски музеј Србије)

Рођена је 1831. у Бечу у племићкој породици Хуњади (мађ. Hunyady de Kéthely) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До Светоандрејске скупштине и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „Иванка“ на Дунаву, које је купио кнез Михаило.

По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. у Саборној цркви у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом Богородице. Српски језик учила је уз помоћ Ђуре Даничића и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Она и кнез Михаило су се раставили „од посетеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.[1]

После убиства кнеза Михаила 1868. године кнегиња Јулија је 1876. удајом за принца Карла од Аренберга (1831-1896) постала војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена. Са принцом Карлом такође није имала деце.

Умрла је у Бечу 1919. године.

Веза са династијама Немањића, Лазаревића и Бранковића[уреди]

Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, између осталих најзначајнијих племићких породица Европе, води порекло од српског кнеза Лазара Хребељановића а преко његове жене Милице и од Немањића.

Линија њеног порекла од великог жупана Стефана Немање:

  1. Велики жупан Стефан Немања, владао од 1168-1196
  2. Велики жупан Вукан Немањић, владао од 1202-1204
  3. Кнез Димитрије Немањић
  4. Кнез Вратислав Немањић
  5. Кнез Вратко Немањић, познатији као Југ Богдан
  6. Кнегиња Милица Немањић, удата Хребељановић, умрла 1405
  7. Кнегиња Марија Лазаревић, удата Бранковић, умрла 1426
  8. Кнез Ђурађ Бранковић, деспот Србије од 1427-1456, живео од 1366-1456
  9. Кнез Стефан Бранковић, деспот Србије од 1458 до 1459, живео од 1425-1476
  10. Кнез Јован Бранковић, деспот од 1496-1502
  11. Кнегиња Марија Бранковић, удата Франкопан, умрла 1540 [2]
  12. Грофица Катарина Франкопан, удата Зринска, умрла 1561 [3]
  13. Грофица Катарина Зринска, живела од 1548-1585 [4]
  14. Гроф Ђорђе Турзо де Бетенфалва, палатин Мађарске, живео од 1567-1616 (hu:Thurzó György (nádor))
  15. Грофица Барбола Турзо де Бетенфалва, удата Ердоди [5]
  16. Гроф Габор Ердоди
  17. Грофица Барбола Ердоди, удата Чобор-Сентмихаљи [6]
  18. Грофица Тереза-Марија Чобор де Чобор-Сентмихаљи, удата Палфи, живела од 1669-1733 [7]
  19. Гроф Миклош Палфи де Ердод, живео од 1699-1734 [8]
  20. Гроф Јанош Палфи де Ердод, живео од 1728-1791
  21. Грофица Франциска Палфи де Ердод, удата Хуњади, живела од 1772-1827 [9]
  22. Гроф Ференц Хуњади де Кетељи, живео од 1804-1882 [10]
  23. Грофица Јулија Хуњади де Кетељи, живела од 1831-1919

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Ференц Хуњади де Кетељи 1804. 1882.
Јулија Зичи де Зич ет Вашонке

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнез Михаило
Mihailo Obrenović III.jpg
16. септембар 1823. 10. јун 1868.

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Карл од Аренберга

Референце[уреди]

  1. ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, ISBN 86-19-01637-7 (COBISS)
  2. ^ Frangepán 2, Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ Zrínyi, Приступљено 28. 3. 2013.
  4. ^ Thurzó, Приступљено 28. 3. 2013.
  5. ^ Erdõdy 2, Приступљено 28. 3. 2013.
  6. ^ Czobor de Czoborszentmihály, Приступљено 28. 3. 2013.
  7. ^ Pálffy 1, Приступљено 28. 3. 2013.
  8. ^ Pálffy 5, Приступљено 28. 3. 2013.
  9. ^ Hunyady de Kiskresztyen, Приступљено 28. 3. 2013.
  10. ^ Hunyady de Kéthely, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јулија Хуњади