Бисер

Из Википедије, слободне енциклопедије
црни бисер и љуштура

Бисер је творевина неких шкољки које се називају бисерним.

Настајање бисера[уреди]

Све шкољке се хране пасивно, што значи да „чекају“ да им ситан плен дође до уста захваљујући струјању воде. У филтрирању хране, значајну улогу имају и шкрге. Тада оне отварају капке своје љуштуре која их иначе штити. Међутим, дешава се да том приликом зрно песка или какво друго непожељно тело или биће упадне унутар шкољке. Неке шкољке, као што је острига, тада облажу то тело слојем седефа, којим су иначе обложене и унутрашње стране њихових капака. Седеф се лучи из плашта. На тај начин оне спречавају да зрно песка изгребе њихово мекано тело. Тако настаје бисер, који у свом средишту садржи зрно песка или већ неки други предмет или биће.[1]

Састав[уреди]

Бисер је сачињен од седефа који се састоји од калцијум-карбоната, дакле сличан је креди.[2]

Облици и боје[уреди]

Облик не мора да им буде потпуно правилан, али су најцењенији они који су лоптасти или у облику сузе, који су доста ретки. Могу бити бели, али и црни, као и у прелазним нијансама. Познати су и розе, плави, жути, зелени и љубичасти.[2]

Значај[уреди]

Бисере често сврставају у драго камење и од њих се прави веома скупоцен накит. Од бисера се најчешће праве огрлице, наруквице и минђуше.[2]

У Аустралији постоје ловци на бисере који роне на дах. Њихово занимање није лако, не само због тога што роне без опреме, већ и због разних опасних животиња, као што су ајкуле.[3]

Вештачки бисери[уреди]

Данас постоје подморске фарме у којима се узгајају бисерне шкољке. Најпознатије су оне у Јапану и Аустралији. У овим фармама се праве вештачки бисери тако што се намерно у шкољке убацују зрнца песка или било какве куглице како би се подстакао процес стварања бисера. Ово мора да се ради веома пажљиво, како се осетљива шкољка не би повредила. Власници фарми морају да воде рачуна и да у тај ограђени део не залута нека морска звезда за коју су шкољке права посластица.[2]

У свету су познати и охридски бисери које прави неколико породица из Македоније. Охридски бисер се добија од седефа са љуштура шкољки који се бруси тако да се добије куглица. Она се премазује посебном емулзијом добијеном од крљушти рибе плаштине која је ендемит охридског језера. Састав емулзије је тајна и преноси се са оца на сина.[2]

Занимљивости[уреди]

Највећи бисер на свету је тежак 6,37 kg и процењен је на више од 30 милиона америчких долара. Нађен је на Филипинима 1934. године и назван „Лао-Цеа“. Шкољка која га је направила припада врсти Tridacna gigas (гигантска тридакна).[2]

Бисер у жаргону српског језика означава лапсус или изречену глупост, али се у пренесеном значењу користи и да означи добру мисао, добар исказ или чак (књижевно) дело од велике вредности. У ширем значењу користи се да означи нешто што је драгоцено или посебно.[4][5]

Извори[уреди]

  1. ^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија „Природа“. Вук Караџић. Београд.
  2. ^ а б в г д ђ Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.
  3. ^ Петров, Б. 2002. Биологија за 6. разред ОШ. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
  4. ^ Андрић, Д. 1976. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. БИГЗ: Београд.
  5. ^ Бродњак, В. 1977. Велика енциклопедија афоризама. Монографска публикација. Просвјета. Загреб.


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :