Виноградарство у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Засади винове лозе у Србији

Виноградарство у Србији је развијена грана пољопривреде. Квалитет вина Србије почива и на великом броју малих произвођача, који их продају на малом броју места.

Историја[уреди]

Винова лоза се гаји на садашњој територији Србије хиљадама година[1].

Први нађени трагови виноградарства и винарства на територији Србије су посуде из бронзаног доба, око 2200. године пре нове ере, и из гвозденог доба, око 400. године п. н. е.. Приликом археолошких ископавања Сирмијума и других античких локалитета у Србији пронађен је велики број амфора које потврђују употребу и производњу вина. Познато је да је римски цар Доментијан (69.-96.) увео законски монопол којим је само италичним виноградарима било дозвољено да саде квалитетну лозу. Тај монопол је важио све до цара Марка Аурелија Проба, рођеног у царском граду Сирмијуму 232. године. Проб је засадио винову лозу на падинама Фрушке горе у околини Сирмијума, па је за његово име везан почетак виноградарства у Србији.

Виноградарство је процвало у доба Немањића, и то највише у Метохији, међутим стагнира под османском и аустроугарском влашћу, да би се поново повратило ослобођењем Србије[1].

У доба цара Душана донет је закон који се односио на справљање вина и његов квалитет, о чему сведочи запис из “Повеље Стевана Првовенчаног”. Сам цар Душан је поседовао велике винограде и дворски вински подрум у близини Призрена. У његово време из винограда и подрума у Великој Хочи вино је керамичким виноводом дугим 25 км допремано све до царских подрума у престоницу Призрен.

Након ослобођења од Турака у Србији долази до интензивног развоја виноградарства које постаје најзначајнија привредна грана. 1848. године, оснивањем “Навиповог” подрума почиње организована производња вина у Србији.

Краљ Петар Први Kарађорђевић и његов син Александар су почетком 20. века у централној Србији на брду Опленац код Тополе подигли на десетине хектара винограда и подрум у коме су производили врхунска вина. У близини краљевог подрума постојала је и Венчачка виноградарска задруга која је била позната по производњи пенушавог вина, знана као једна од највећих винарија на Балкану.

Виноградарска подручја[уреди]

Wine regions of Serbia.svg

Винородна Србија, као виноградарско географско производно подручје на територији Републике Србије, се разврстава на виноградарска подручја чији се називи могу користити као ознаке географског порекла, и то:

  • виноградарски регион је шире виноградарско подручје у оквиру винородне Србије, које се одликује сличним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај регион;
  • виноградарски рејон је уже виноградарско подручје у оквиру региона, које се одликује сличним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај рејон;
  • виногорје је уско виноградарско подручје у оквиру рејона које се одликује уједначеним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за то виногорје;
  • локалитет (или потес) јесте најмање виноградарско подручје у оквиру виногорја које се одликује хомогеним еколошким факторима.

Ужа Србија[уреди]

Тимочки рејон[уреди]

Нишавско-јужноморавски рејон[уреди]

Западноморавски рејон[уреди]

Шумадијско-великоморавски рејон[уреди]

Поцерски рејон[уреди]

Војводина[уреди]

Сремски рејон[уреди]

Банатски рејон[уреди]

Рејон Суботичко-хоргошке пешчаре[уреди]

Косово и Метохија[уреди]

Косовско-метохијски рејон[уреди]

Вина из Косовско-метохијског виноградарског рејона означавају се као „косовско вино“.

Сорте[уреди]

У Србији се, између осталих, гаје следеће сорте винове лозе:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]