Гас маска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руска гас маска (ПМК-2)

Гас маска, средство за заштиту човјека (лица, очију , респираторног, дигестивног и нервног система) од радиолошке, хемијске и биолошке контаминације гасовима, паром, чврстим и течним агенсима и честицама прашине. Користи се у мирнодопским и ратним условима. Формацијски је обавезна у заштити од хемијских удеса у превозу опасних материја и индустрији, у гашењу пожара, у полицијским и војним снагама. Обавезан је дио појединачне опреме сваког ватрогасца, полицајца и војника. Поставља се на главу. Анатомски је обликована лицу и захваљујући својој флексибилности се помоћу затезних врпци, једноставно примјерава сваком појединачном облику главе, штитећи херметички лице, очи, нос и уста од спољних утицаја. Само са посебним додацима штити и од угљен-моноксида.[1] Уколико кожа главе није физички заштићена, кожа апсорбује отровне агенсе и тако контаминише организам. Отровни материјал у ваздуху може бити нека врста отровног гаса (нпр. хлор који је коришћен у првом светском рату) или честица (биолошки агенси, односно биолошко оружје као што су вируси, бактерије и отрови). Већина гас маски пружа заштиту против оба типа отровног материјала. У Великој Британији, током другог светског рата, због ограниченог броја гас маски, ношење истих је постало ствар престижа и помодарства, па су људи носили гас маске и приликом обављања редовних активности, одласка у паб или шетњу.

Историја[уреди]

Британски пар носи гас маске у свом дому 1941.
Немачка гас маска из првог светског рата

Према часопису Popular Mechanics, у Античкој Грчкој сунђер је коришћен као гас маска."[2] Претечу модерне гас маске измислио је 1847. Луис Хаслет. Овај уређај је омогућавао дисање на нос и уста инхалирањем ваздуха кроз филтер у облику сијалице и вентила за издисај ваздуха назад у атмосферу.[3]

Занимљивости[уреди]

У војсци се на команду "Отрови" брзо ставља маска на лице и наставља са обављањем предвиђених активности.

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.
  2. ^ Hearst Magazines (January 1984). Popular Mechanics. Hearst Magazines. pp. 163-. ISSN 00324558. 
  3. ^ „The invention of the gas mask“. Ian Taggart.