Марио Варгас Љоса
| Марио Варгас Љоса | |
|---|---|
| Информације | |
| Пуно име | Хорхе Марио Педро Варгас Љоса |
| Датум рођења | 28. март 1936. |
| Место рођења | Арекипа (Перу) |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис | |
Хорхе Марио Педро Варгас Љоса (шп. Jorge Mario Pedro Vargas Llosa), познатији као Марио Варгас Љоса, је перуански романописац, новинар и есејиста. Рођен је у Арекипи (шп. Arequipa) у Перуу, 28. марта 1936. године. Члан је Шпанске краљевске академије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 2010. године.
Садржај |
Дело [уреди]
Романи [уреди]
- Газде (шп. Los jefes) (1959)
- Град и пси (шп. La ciudad y los perros) (1963)
- Зелена кућа (шп. La casa verde) (1965) - Награда Ромуло Гаљегос
- Штенад (шп. Los cachorros) (1967)
- Разговор у катедрали (шп. Conversación en La Catedral) (1969)
- Пантелеон и посетитељке (шп. Pantaleón y las visitadoras) (1973)
- Тетка Хулија и пискарало (шп. La tía Julia y el escribidor) (1977) - аутобиографски роман
- Рат за крај света (шп. La guerra del fin del mundo) (1981)
- Прича о Мајти (шп. Historia de Mayta) (1984)
- Ко је убио Паломина Молера? шп. ¿Quién mató a Palomino Molero? (1986)
- Приповедач (шп. El hablador) (1987)
- Похвала помајци (шп. Elogio de la madrastra) (1988) - еротски роман
- Литума на Андима (шп. Lituma en los Andes) (1993). Награда Планета
- Дон Ригобертове бележнице (шп. Los cuadernos de don Rigoberto) (1997)
- Јарчева фешта (шп. La Fiesta del Chivo) (2000) - Роман о диктатури генерала Рафаела Леонидаса Трухиља у Доминиканској Републици
- Рај са другог ћошка (шп. El Paraíso en la otra esquina) (2003) - Историјски роман о Полу Гогену и Флори Тристан
- Авантуре неваљале девојчице (шп. Travesuras de la niña mala) (2006)
- Келтски сан (2010)
Есеји [уреди]
- Гарсија Маркес: историја једног богоубиства (шп. García Márquez: historia de un deicidio; 1971)
- Тајна историја романа (шп. Historia secreta de una novela) (1971)
- Непрекидна оргија: Флобер и Мадам Бовари (шп. La orgía perpetua: Flaubert y «Madame Bovary»; 1975)
- Истина о лажима: Есеји о модерном роману (шп. La verdad de las mentiras: Ensayos sobre la novela moderna; 1990)
- Писмо о борби за Тиранта Белог (шп. Carta de batalla por Tirant lo Blanc; 1991)
- Изазови слободи (шп. Desafíos a la libertad; 1994)
- Архаична утопија. Хосе Марија Аргедас и индијанска фикција (шп. La utopía arcaica. José María Arguedas y las ficciones del indigenismo; 1996)
- Писма једном романописцу (шп. Cartas a un novelista; 1997)
- Језик страсти (шп. El lenguaje de la pasión; 2001)
- Изазов немогућег (шп. La tentación de lo imposible; 2004)
Позориште [уреди]
- Госпођица из Такне (шп. La señorita de Tacna) (1981)
- Кати и нилски коњ (шп. Kathie y el hipopótamo) (1983)
- Ла Чунга (шп. La Chunga) (1986)
- Лудак са балкона (шп. El loco de los balcones) (1993)
- Лепе очи, ружне слике (шп. Ojos bonitos, cuadros feos) (1996)
Аутобиографија [уреди]
- Као риба у води (шп. El pez en el agua) (1993)
Спољашње везе [уреди]
- Званична веб страница. Дело, биографија и библиографија Марија Варгаса Љосе
- Марио Варгас Љоса на www.clubcultura.com
- Говор одржан приликом доделе награде Принц од Астурије
- Живот Марија Варгаса Љосе
- Марио Варгас Љоса добитник Нобелове награде за књижевност („Политика“, 7. октобар 2010)
- Марио Варгас Љоса добитник Нобелове награде за књижевност („Блиц“, 7. октобар 2010)
- Славље Варгаса Љосе („Политика“, 9. октобар 2010)
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен