Гродњенска област

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 53°45′00" сгш, 25°20′00" игд

Гродњенска област
блр. Гродзенская вобласць
рус. Гродненская область
Застава Грб
Застава Грб
Положај Гродњенске области
Држава Застава Белорусије Белорусија
Главни град Гродно
Површина 25.000[1] km²
Становништво 2009.
 - Број 1.072.000[2]
 - Густина становништва 42,9 ст./km²

Гродњенска област (блр. Гродзенская вобласць; рус. Гродненская область) административна је јединица у западном делу Републике Белорусије и са површином од 25.000 км² најмања је међу 6 белоруских области. Основана је 20. септембра 1944. као административна јединица тадашње Белоруске ССР. Смештена је између Литваније на северу, Пољске на западу, Минске области на истоку и Брестске области на југу.

Административни центар, а уједно и највећи град области је Гродно, а већи градови су још Лида, Слоним и Вавкависк.

Према подацима пописа становништва из 2009. на територији области живело је укупно 1.072.000 становника или у просеку 42,9 ст/км².

У источном делу области налази се Мирски замак из XVI века који се налази на Унесковој листи светске баштине у Белорусији.

Географија[уреди]

Гродњенска област смештена је у западном делу Републике Белорусије и ограничена је територијом Брестске области на југу, Минске области на истоку, док на североистоку дели свега неколико километара уску границу са Витепском облашћу. На северу је граница са Литванијом (окрузи Алитус и Вилњус), док је на западу Пољска (Војводство Подласко). Са површином од 25.000 км² најмања је од 6 белоруских области.

Гродњенска област лежи у зони благо заталасаног рељефа просечних надморских висина између 130 и 190 метара. Централни део области обухвата подручје Њеменске низија у ком се налази и најнижа тачка у земљи на надморској висини од 80 метара. У северном и североисточном делу налазе се Лидска равница (надморске висине до 170 м) и нешто више Ашмјанско побрђе (висине до 320 м). Крајњи североисток је у зони ниже Нарачанско-Вилјеске низије. Јужни и источни делови су нешто виши и ту је рељеф представљен у виду моренских побрђа и ту се налази највиша тачка области Замкавска гора са висином од 323 метра (Навагрудско побрђе).

Готово целокупно подручје области припада басену реке Њемен (са притокама Западна Березина, Гавја, Дитва, Лебјада, Котра, Уша, Шчара и Вилија). У северозападном делу области свој ток почиње река Нарев, десна притока Висле. Августовским каналом су повезане реке Висла и Њемен. Најважнија језера су Бело, Свитјаз, Свир и Вишневско.

Клима је умереноконтинентална са доста дугим и умерено топлим летима и нешто блажим и краћим зимама захваљујући близини морске акваторије. Просечна јануарска температура креће се између -6,6 °C (Карелички и Навагрудски рејон) до -5 °C на југозападу. Јулске температуре у просеку се крећу између 17 °C и 18,2 °C. Просечна годишња сума падавина је од 520 до 640 мм (у области око Навагрудка до 706 мм) и око 70% се излучи у периоду април-октобар. Вегетативни период траје од 189 до 200 дана. Под шумама је око 14,4% територије, док је око 6,6% под мочварама.

Један део националног парка Бјаловјешка шума обухвата подручје на крајњем југу области.

Историја[уреди]

Подручје Гродњенске области било је насељено још током позног палеолита. Током средњег века подручје је било насељено древним словенским и балтичким племенима. Почетком XII века значајни делови области око реке Њемен улазе у састав Кијевског Руса. У то време оснивају се и први већи градови попут Гродна (1128), Навагрудака (1212), Слонима (1251), Вавкависка (1005) и Лиде (1323).

Почетком XIII и током XIV века цела област долази под власт Велике Кнежевине Литваније чија је прва престоница био Навагрудак. У дворцу Крево у Смаргонском рејону је 1385. склопљена Кревска унија о уједињењу Пољске и Литваније у Пољско-литванску унију (познату и као Реч Поспоплита). Код места Гринвалда се 1410. одиграла велика битка против Тевтонских витезова.

После распада Уније област 1793. постаје саставним делом Руске Империје и долази до оснивања Гродњенске губерније, која је за кратко време постала један од економски најразвијенијих региона Империје.

Одредбама Мира из Риге 1921. сва територија савремене Гродњенске области је укључена у састав Пољске у чијим границама је остала све до 1939. када постаје делом тада Белоруске ССР.

Гродњенска област формирана је 20. септембра 1944. са административним центром у граду Гродну. У садашњим границама је од 1954. године.

Административна подела[уреди]

Област је административно подељена на један град обласне субординације (Гродно - уједно и административни центар области) и на 17 рејона.

Рејони Гродњенске области Белорусије
Рејон Основан Административни
центар
Површина
км²[3]
Становника
попис 2009.[4]
BIA Ostrowiec COA.jpg Астравечки рејон [[]]. Астравец 1.569 27.300
Coat of Arms of Ašmiany, Belarus.png Ашмјански рејон [[]]. Ашмјани 1.200 38.500
BIA Brzostowica Wielka COA.jpg Бераставички рејон [[]]. Велика Бераставица 743 20.000
Coat of Arms of Vaŭkavysk, Belarus.png Вавкавски рејон [[]]. Вавкависк 1.192 82.200
BIA Woronów COA.gif Воранавски рејон [[]]. Воранава 1.500 38.000
Coat of Arms of Hrodna, Belarus.png Гродњенски рејон [[]]. Гродно 2.700 58.600
Coat of Arms of Dziatłava, Belarus.png Дзјатлавски рејон [[]]. Дзјатлава 1.500 34.300
Coa of zelva, belarus.jpg Зељвански рејон [[]]. Зељва 870 22.000
BIA Iwje COA.jpg Ивјевски рејон [[]]. Ивје 1.900 37.800
Coat of Arms of Kareličy, Belarus.png Карелички рејон [[]]. Кареличи 1.100 28.000
BIA Lida COA.png Лидски рејон [[]]. Лида 1.600 140.000
BIA Mosty COA.jpg Мастовски рејон [[]]. Масти 1.300 41.000
Coat of Arms of Navahrudak, Belarus.png Навагрудски рејон [[]]. Навагрудак 1.700 54.000
BIA Świsłocz COA.jpg Свислачки рејон [[]]. Свислач 1.400 22.700
Coat of Arms of Słonim, Belarus.png Слонимски рејон [[]]. Слоним 1.500 72.000
Coat of Arms of Smarhoń, Belarus.png Смаргоњски рејон [[]]. Смаргоњ 1.500 58.200
Coat of Arms of Ščučyn, Belarus.png Шчучински рејон [[]]. Шчучин 1.900 54.400

Демографија[уреди]

Према подацима пописа становништва из 2009. на подручју Гродњенске обасти живело је око 1.072.000 становника,[2] или у просеку 42,9 ст/км². Од тог броја око 70% је живело у градовима, а остатак у сеоским насељима.

По националном саставу највише је Белоруса (66,7%), Пољака (21,5%), Руса (8,2%) и Украјинаца (1,4%).

Народ Попис 1959. Попис 1970. Попис 1979. Попис 1989. Попис 1999. Попис 2009.[5]
Белоруси 646.718 729.381 698.420 702.208 738.216 715.249
Пољаци 332.430 276.507 299.250 300.836 294.090 230.810
Руси 72.250 86.145 99.597 124.250 119.200 87.451
Украјинци 12.004 16.230 18.677 23.401 21.166 14.983
Литванци .... 4.224 3.427 3.087 2.964 2.153
Татари 2.075 2.086 2.177 2.462 2.161 1.710
Јермени .... 193 191 461 1.049 905
Азери .... 142 194 526 581 678
Јевреји 3.744 3.199 2.653 2.208 938 537
Роми .... 226 330 376 452 372
Немци .... 171 276 435 669 329
Молдавци .... 151 274 471 415 319
Грузини .... 169 167 224 285 264
Укупно 1.076.789 1.120.395 1.127.465 1.163.608 1.185.178 1.072.381

На територији области постоји укупно 15 насељених места са административним статусом града и 16 насељених места са статусом варошице. Једини град са више од 100 хиљада становника је Гродно.

Насељена места са више од 7.000 становника
стање 1. јануара 2009.
Гродно 338,2 Бјарозавка 11,7
Лида 95,8 Скидаљ 10,4
Слоним 50,8 Астравец 8,4
Вавкависк 46,5 Дзјатлава 8,3
Смаргоњ 36,9 Ивје 8,0
Навагрудак 30,8 Зељва 7,7
Масти 16,3 Свислач 7,3
Шчучин 15,7 Краснасељск 7,3
Ашмјани 14,7

Знаменитости[уреди]

У источном делу области код вароши Мир налази се Мирски замак из XVI века који се налази на Унесковој листи светске баштине у Белорусији.

Мапа рејона Гродњенске области

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]