Далматски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Далматски језик (ISO 639-3: dlm) је данас изумрли језик који се говорио на обалном простору данашње Хрватске и Црне Горе. Овај језик је специфичан по томе што се зна тачан тренутак његовог нестанка, а то је 10. априла 1898. када је преминуо задњи говорник овог језика.

Припадао је групи итало-далматских језика, који је подгрупа романских језика.

Далматински и далматски[уреди]

Израз далматски језик уобичајен је назив за овај језик у терминологији и не сме се мешати са далматинским. Под далматинским језиком тј. дијалектом или скупом дијалеката сматрају се разне говорне веријанте хрватског језика који спада под словенске језике. Далматски језик је романски говор који је настао од латинског језика и који се говорио на источној јадранској обали, тако да далматински и далматски нису сродни.

Историја и говорно подручје[уреди]

Говорно подручје далматског језика у касном средњем веку

Далматски језик настао је у средњем веку у директном настављању говорног латинског језика у тадашњој романизираној Далмацији, а настао је спонтано као и остали романски језици. Овај језик није био кориштен у службене сврхе, осим понекад у Дубровнику где се користио у бележничким исправама. У то време књижевни и највише кориштени језик био је латински. Најстарији текстови на овом језику су из 13. века, а писани су рагушким (дубровачким) дијалектом.

Продирањем словенског хрватског језика, а касније и венецијанског, те италијанског, далматски се говорни језик поступно гаси. Сматра се да је прво нестала задарска варијанта овог говора.

Говорници далматског језика живели су у приобалним градовима данашње Хрватске (Задар, Трогир, Сплит, Дубровник) и Црне Горе (Котор), те на данашњим хрватским острвима Крку, Цресу и Рабу. Најпознатији дијалекти далматског језика били су вељотски (viklasun) са острва Крка (Veglia), рагушки који се некада говорио у Дубровнику (Ragusa) и дијалект који се говорио у Задру (Zara).

Последњи говорник далматског језика (вељотског дијалекта) био је Туоне Удаина који је 1898. погинуо од мине. На темељу његовог познавања тог језика, аустроугарски лингвиста Матео Бартоли који га је посетио 1897. написао је рад о далматском језику у којем је забележено око 2800 речи, те приче и догађаји из Удаиновог живота. Ово дело изворно је написано на италијанском језику, а објављено је на немачком 1906. године.

Рагушки дијалект који се користио у Дубровачкој републици био је већ у 14. веку под великим венецијанским утицајем, да би још и након већег ширења хрватског језика овај дијалект изумро у 16. веку.

Пример језика[уреди]

Ово је пример молитве „Оче наш” на латинском, далматском, италијанском, истророманском и румунском језику.

Латински Далматски Италијански Истроромански Румунски
Pater noster, qui es in caelis: Tuota nuester, che te sante intel sil, Padre nostro, che sei nei cieli, Ciace nostru car le şti en cer, Tatăl nostru care eşti în ceruri,
sanctificetur Nomen Tuum; sait santificuot el naun to. sia santificato il tuo nome. neca se sveta nomelu teu. sfinţească-se numele tău.
adveniat Regnum Tuum; Vigna el raigno to. Venga il tuo regno. Neca venire craliestvo to. Vie împărăţia ta.
fiat voluntas Tua, sicut in caelo, et in terra. Sait fuot la voluntuot toa, coisa in sil, coisa in tiara. Sia fatta la tua volontà, come in cielo così in terra. Neca fie volia ta, cum en cer, aşa şi pre pemânt. Facă-se voia ta, precum în cer, aşa şi pe pământ.
Panem nostrum cotidianum da nobis hodie; Duote costa dai el pun nuester cotidiun. Dacci oggi il nostro pane quotidiano Pera nostre saca zi de nam astez. Pâinea noastră cea de toate zilele, dă-ne-o nouă astăzi.
et dimitte nobis debita nostra, E remetiaj le nuestre debete, E rimetti a noi i nostri debiti, Odproste nam dutzan, şi ne iartă nouă păcatele noastre,
Sicut et nos dimittimus debitoribus nostris; coisa nojiltri remetiaime a i nuestri debetuar. come noi li rimettiamo ai nostri debitori. ca şi noi odprostim a lu nostri dutznici. precum şi noi le iertăm greşiţilor noştri.
et ne nos inducas in tentationem; E naun ne menur in tentatiaun, E non ci indurre in tentazione, Neca nu na tu vezi en napastovanie, Şi nu ne duce pe noi în ispită,
sed libera nos a Malo. miu deleberiajne dal mal. ma liberaci dal male. neca na zbăveşte de zvaca slabe. ci ne mântuieşte de cel rău.

Извори[уреди]

  • Bartoli, Matteo Giulio, 1906., Das Dalmatische, Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, Беч

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Далматски језик