Сардински језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сардински језик
Државе Италија
Број говорника око 1 милион (1993—2007)
Ранг -
Породица индоевропски
Писмо латиница
Статус
Службени Сардинија
Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 sc
ИСО 639-2 srdнема
ИСО 639-3 или:
sro – [[]]
src – [[]]
Sardinia Language Map.png

Сардиниски је романски језик који се највише користи на острву Сардинија. То је најконзервативнији романски језик по својој фонологији.

Од 1997. сардински језик је заштићен на острву Сардинија регионалним и националним законима. Неколико стандарда је написано са циљем унификације две главне варијанте језика. Овај језик је званичан заједно са италијанским на Сардинији.[1]

Историја острва Сардинија, које је било релативно изоловано од остатка Европе до савременог доба, довео је до развоја језика који се разликовао од романских језика, који и дан данас у себи носи остатке предлатинског језика.

Корени[уреди]

О раном пореклу сардинског језика се веома мало зна, услед недостатка писаних извора јер се писана форма на Сардинији јавила тек у средњем веку. Данас постоје различите теорије о настанку сардинског језика.

Период римске доминације почео је 238. пре н. е и донео је латински језик на Сардинију, тако да је дошло до преовлађивања латинског језика, али са примесама предроманског сардинијског језика. Тако да корени многих речи потичу из периода пре доласка Рима на Сардинију. Савремени сардински језик је био први језик који се одвојио од латинског, највероватније још у 1. веку пре н. е.

Током овог периода био је присутан узајамни утицај између Корзике и ограниченог дела северне Сардиније. На југу је био присутан утицај семитских језика и Грка. У 1. веку н. е значајан број Јевреја прогнано је на Сардинију, што је на сардински језик имало утицаја. Све ово скупа са латинском доминацијом довело је до тога да на Сардинији доминира употреба романског језика, или тачније архаични облик неолатинског језика, чије су главне каракетеристике архаична фонетика и морфосинтактички феномен.

После овог периода, Сардинија је пала под утицај Источног римског царства. Утицај грчке културе и језика није успео да значајније уздрма романску структуру сардинског језика. Неки топоними данас показују грчки утицај.

Услед Арапске експанзије у Средоземљу, дошло је до прекида веза између Византије и Сардиније. Први писани документ је Carta Volgare и датира из периода 1070-1080. Након тога наступа период Краљевине Сардиније, а касније је Сардинијом владала Шпанија.

Извори[уреди]