Утилитаризам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Утилитаризам је етичка, правна, социјална, економска и психолошка теорија, која у понашању људи као врхунску вредност истиче владавину принципа корисности, а не заштиту неке више моралне или неке друге врлине или вредности. У популарном говору односи се на друштвену праксу максимизације производње добара и развоја потрошачког друштва и психологије, без обзира на последице по психофизичко здравље становништва или еколошку средину.

Утилитаризам у нормативној етици, је традиција која потиче из идеја касног 18. и 19. векa, енглеских филозофа и економиста Џеремија Бентама и Џона Стјуарта Мила, по којима је једна акција исправна ако служи достизању среће, а погрешна, ако изазове супротан ефекат од среће, али не само среће онога ко изводи акцију, него и свих оних које на било који начин та акција дотиче. Таква теорија је у супротности са егоизмом, по којем појединац треба да ставља свој интерес на прво место, чак и на уштрб интереса осталих појединаца. Такође је у супротности са једном етичком теоријом, деонтологијом, која разврстава акције на исправне или неисправне, без обзира на њихове последице.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]