Пријепоље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пријепоље

Панорама Пријепоља
Панорама Пријепоља

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пријепоље
Становништво
Становништво (2011) 13330
Положај
Координате 43°22′11″N 19°38′16″E / 43.369833, 19.637666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 557 m
Пријепоље на мапи Србије
{{{alt}}}
Пријепоље
Пријепоље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31300
31303
Позивни број 033
Регистарска ознака PP


Координате: 43° 22′ 11" СГШ, 19° 38′ 16" ИГД


Пријепоље је градско насеље у општини Пријепоље у Златиборском округу. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила чувена Пријепољска битка. Према попису из 2011. било је 13330 становника (према попису из 2002. било је 15031 становника).

Географија[уреди]

Лим у Пријепољу

Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1200m. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440m, док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1734m колико је висок врх Катунић на Јадовнику.

Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:

Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:

У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова природна лепота која је недавно заштићена као природни споменик.

Клима[уреди]

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

  • Јадранског мора (140km) односно маритимне климе
  • Панонске низије (160km) односно континенталне климе

На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 mm / m², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.

Просечна температура је 9.3 °C, са највишом средњом температуром од 19.1 °C у јулу и најнижом од -2.8 °C у јануару.

Путна повезаност[уреди]

Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.

Историја[уреди]

Стари део Пријепоља

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског оба па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (тржница) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране Немањићке државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљу и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњовековних држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље које је своје ослобођење дочекало тек 1912. године у Првом балканском рату. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током XV века било седиште Милешевске митрополије, док је у XVI веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.

Иако су се Турци задржали на овим просторима о 1912. године овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током XIX века од Првог српског устанка преко бабинске буне (1875.), јаворског рата (1876.) и раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и Црне Горе. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица.

Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља у нападу на четничке положаје погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година.

Културно историјски споменици[уреди]

Манастир Милешева[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Манастир Милешева

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.

Ибрахим - пашина џамија[уреди]

Ибрахим - пашина џамија је најстарија џамија у Пријепољу. Први пут се помиње у „Путопису“ Евлије Челебије. Саградио је Ибрахим - паша, син херцеговачког субаше у XVI веку. У XVIII веку у Угарско - турском рату џамија је страдала и бива обновљена заслугом мештанке Баки - хануме. Гробље - мезарје поред џамије је посебно значајно и обилује старим и богато израђеним нишанима од сиге, камена и мермера. Постоје: улемански, дервишки, агински, хаџијски, пашински, трговачки, момачки, девојачки и други. Поред џамије су и мезари градитеља џамије - Ибрахим паше и његове сестре Кајдафе. Нишани на њиховим мезарима, најстарији су очувани нишани на територији Пријепоља. На мезару Кајдафе стоји натпис - „Кајдафа, кћи Искендерова, година 1048" (хиџретска, односно 1638. година). У углу џамије узидан је сунчани сат „елтифа“ у положају исток - запад, који је уједно и једини аутентичан предмет из времена градње џамије.[1]

Остали културно-историјски споменици[уреди]

Поглед на Хисарџик из манастира Милешева

Поред Милешеве на простору Пријепоља налазе се манастири:

Старе тврђаве:

Остаци исламске архитектуре:

Сахат-кула у Пријепољу

Демографија[уреди]

У насељу Пријепоље живи 11414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,4 код жена). У насељу има 4448 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2828 [2]
1953. 3536
1961. 5303
1971. 10904
1981. 14543
1991. 15634 15527
2002. 16332 15031
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
9.411 62,61%
Бошњаци
  
3.941 26,21%
Муслимани
  
1.225 8,14%
Роми
  
140 0,93%
Црногорци
  
139 0,92%
Југословени
  
42 0,27%
Хрвати
  
11 0,07%
Албанци
  
5 0,03%
Македонци
  
4 0,02%
Чеси
  
3 0,01%
Горанци
  
3 0,01%
Бугари
  
3 0,01%
Мађари
  
2 0,01%
Украјинци
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
непознато
  
29 0,19%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ travel.rs
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • мр Милинко Фемић „Пријепољски крај у простору и времену“

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :