Каранчаља
Каранчаља мађ. Karancsalja | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Северна Мађарска регија |
Жупанија | Ноград |
Срез | Ретшаг |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 1.454 |
— густина | 115,95 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 07′ 55″ С; 19° 45′ 22″ И / 48.13194° С; 19.75614° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 12,54 km2 |
Поштански број | 3181 |
Позивни број | 32 |
Веб-сајт | |
www.karancsalja.hu |
Каранчаља (мађ. Karancsalja) је градић у крајње северној Мађарској, у оквиру жупаније Ноград.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име села је први пут забележено 1335. године као Корунчаља. Име Каранч се односи на брда Каранча, а потиче од мушког имена које је туркијског порекла. Реч аља значи 'подно [брда]'.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Каранчаља се налази у северном делу жупаније Ноград, у срцу некадашње регије Палоцфелд. Насеље лежи међу северним венцима Каранчевих брда у његовој долини. Каранчаља се граничи са Каранчберенијем на северу, Каранчлапујтом на западу, Шалготарјаном на истоку и Етешемм на југу. Налази се у близини границе између Мађарске и Словачке.
Каранчева брда су од села доступна пешачким и шумским стазама.
Становништво[уреди | уреди извор]
Етничке групе[уреди | уреди извор]
Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 1% Роми.
На попису из 2011. 88,5% становништва је рекло да су Мађари, 2,9% Роми, 0,3% Немци, 0,3% Словаци (11,5% није одговорило; због двојног идентитета, укупан број може бити више од 100%).[2]
Религија[уреди | уреди извор]
Расподела вероисповести је била следећа: Римокатоличка 47,4%, Реформисани 1,9%, Лутерански 0,8%, неденоминациони 22,3% (25,6% није одговор).[2]
Римокатоличка црква у Каранчаљи подигнута је 1886. године.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Римокатоличка црква у граду
-
Палоци, етничка гриупа
-
Ракоци улица
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kiss, Lajos (1978). Földrajzi nevek etimológiai szótára [Etymological Dictionary of Geographic Names] (на језику: мађарски). Budapest: Akadémiai. стр. 316. ISBN 963 05 2277 2.
- ^ а б в „Detailed Gazetteer of Hungary”. www.ksh.hu. Приступљено 22. 4. 2020.